Američki ponos u ruskim rukama?
"Izvinite, nismo znali da je nevidljiv", sada je već legendarni slogan nastao tokom NATO agresije na SRJ pošto je četvrtog dana rata oboren ponos američkog ratnog vazduhoplovstva - Noćni jastreb.
"Nevidljivi" - F-117 A, sa oznakama AF 82 806 HO, oboren je tačno u 20.42 časova, 27. marta kod sela Buđanovci. Pogodak je pripisan raketi iz ruskog raketnog sistema S-125 Neva, Trećeg diviziona 250. raketne PVO brigade Vojske Jugoslavije, kojim je komandovao pukovnik Zoltan Dani.
Ratni trofej se ne vraća
Od tada do danas ispričano je mnogo priča, napisano nekoliko knjiga i snimljeno više filmova, ali svih 20 godina i dalje je u rangu vojne tajne i misterija da li je zahvaljujući ovom podvigu srpskih raketaša došlo do revolucije u stelt tehnologiji zemalja Istoka.
Prema medijskim napisima, najveći deo napredne tehnologije Noćnog jastreba tada je završio u Rusiji i Kini. Obe zemlje su ubrzo proizvele i svoje verzije aviona nevidljivih za radarske sisteme. Te napise dodatno su podgrevali i višegodišnji zahtevi SAD da im Srbija vrati olupinu što do danas nije učinjeno.
Sagovornici "Vesti", nekadašnji direktni akteri obaranja, tvrde da je od svih priča jedino tačno da Amerikanci ne odustaju od toga da povrate svoj avion.
- SAD su u više navrata tražili da im vratimo kompletnu letilicu, ali to se ne radi. Ratni trofeji se ne daju i veći deo te letilice se nalazi u Muzeju vazduhoplovstva. E sada, da li je nešto od tog aviona i dato ili prodato ne znam i sumnjam da jeste. Doduše, u svakoj priči uvek ima i malo istine, pa će otuda i sudbina F-117 još dugo biti misterija iz vremena NATO agresije - ističe ratni komandant 250. raketne brigade PVO, general u penziji Miroslav Lazović.
Prema njegovim rečima ono što sasvim sigurno nije misterija jeste da su raketaši pod njegovom komandom oborili jedan od najskupljih i najmodernijih aviona na svetu.
Motori i krila u muzeju
- Prava istina je da tada nismo znali šta gađamo. Kada se posada postavi, tada ona na ekranu nema tip letilice već samo tačku. Ispostavilo se da je vrhunski avion oborila druga generacija raketnih sistema. Ali, to je bio timski rad, zato što je moja brigada bila vrhunski obučena jedinica koja je u rat ušla potpuno spremna. Činjenica da smo drugi avion koji nam NATO priznaje, F-16, oborili 50-tog dana agresije pokazuje da naša PVO ipak nije bila uništena kako su to kasnije izjavljivali. E sada, da smo uspeli da dokažemo obaranje još jednog aviona, tada bi to bio uspeh koji nikada nije zabeležen u istoriji ratovanja - kaže general Lazović.
I komandant sada već legendarnog Trećeg diviziona 250. raketne brigade, pukovnik Zoltan Dani priznaje da se posle potvrde pogotka osećao kao golgeter na Svetskom prvenstvu u fudbalu.
- Amerikanci su stalno govorili da je reč o nevidljivom avionu, mada je faktički to bila letilica manje radarske uočljivosti. Kasnije sam čuo najfantastičnije priče da smo ceo avion predali Rusima čak i da su Kinezi odmah po obaranju obilazili Buđanovce i skupljali i otkupljivali od meštana delove aviona da bi napravili svoju verziju. Međutim, u Muzeju vazduhoplovstva sam svojim očima video dva motora, pilotsku kabinu, krila ovog aviona - kaže Zoltan Dani.
Fantastika i mitomanija
I vojni analitičar Aleksandar Radić demantuje mogućnost da su Kinezi zahvaljujući delovima oborenog F 117 A napravili svoju verziju stelt aviona.
- To je samo fantastična, mitomanska priča i ništa više. Svi zaboravljaju da je F-117 A bio deo eksperimentalne tehnologije, napravljen u maloj seriji zbog čega je i bilo nemoguće reprodukovati ga. Ne sumnjam da su mnogi, pa i stranci želeli da imaju uspomenu, ali kao suvenir. Do danas u svetu nije napravljen avion koji po svojim tehnološkim rešenjima ima sličan pristup kao F-117 A. To nisu učinili ni Kinezi čija stelt tehnologija je apsolutno drugačija od one koju smo mi oborili - tvrdi Radić i dodaje da bi Amerikanci po svaku cenu voleli da se dokopaju ostataka i ovog, kao i lovca F-16, ali isključivo iz praktičnih razloga.
- Amerikanci koji se predstavljaju kao velika sila, imaju "ispoliranu" istinu u kojoj ne žele da postoji bilo šta što je za njih ponižavajuće. Izloženi ostaci F-117 u tehnološkom smislu i F-16 kao aviona koji je bio obojen u boje komandanta "vinga", za njih jeste poniženje. Najradije bi ih videli u nekom svom muzeju, jasno, sa sasvim drugačijom interpretacijom u odnosu na našu - zaključuje Radić.
U slavu iz režima "ćutanja"
Zoltan Dani se priseća kako je oboren nevidljivi. Kaže da je jedinica imala sreće da se ceo februar 1999. uvežbavala na simulatoru zbog čega su bili spremni na svaki izazov.
Sa početkom NATO bombardovanja, njegova jedinica je, od 24. do 27. marta bila u "režimu ćutanja", razmeštena u reon Šimanovaca kod Beograda.
- Trebalo je da budemo jedinica koja će iznenaditi neprijatelja zbog čega smo izvršavali zadatak da zamaskiramo svoj položaj. Tako je i bilo sve do 27. marta kada dobijamo naređenje za pripravnost 1. To je značilo da uključimo osmatrački radar kako bi se informisali koji su sve ciljevi na nebu oko nas - objašnjava Zoltan Dani i dodaje da su u prvom navratu ugledali četiri-pet "tačkica".
Tada je operater saopštio da jedna od njih ide ka "zoni uništenja".
- Odmah sam zatražio i dobio odobrenje da izvršimo borbeno dejstvo. Pustili smo ga da uđe u zonu "sigurnog lansiranja" odakle smo znali da ne može da pobegne. Naša sreća i uspeh je to što su operatori ručnog praćenja bili odlični, a tu mislim na Dragana Matića, Dejana Tiosavljevića i Senada Muminovića koji je kao oficir za vođenje stisnuo dugme - priseća se ovaj slavni pukovnik.
NATO izgubio 62 aviona?
General Lazović kaže da je PVO te 1999. godine pogodila ili oborila ne samo dva aviona (F-117 i F-16) koliko tvrdi i NATO, već ukupno 62 neprijateljske letilice.
- To smo ustanovili tako što smo vraćali snimke lansiranih raketa i analizirali način na koji su eksplodirale bojeve glave. Po tim snimcima mi smo pogodili najmanje 62 letilice. Međutim, na teritoriju SRJ tada je palo samo dva aviona, a za ostale nemamo materijalne dokaze - navodi Lazović.
