Peglice draže od rols-rojsa
Mnogi vremešniji ljudi sa nostalgijom se sećaju vremena kada su putevima one stare Jugoslavije, ali bogami i evropskim, jezdili automobili marke fijat 126, zbog svog izgleda poznatiji pod nadimkom - peglica!
Za mnoge je ovaj automobil, posebno onaj koji se proizvodio u Poljskoj, samo nostalgično sećanje, ali ne i za Milojka Milovanovića iz sela Tometino Polje na padinama planine Maljen u opštini Gornji Milanovac. Milojko, po zanimanju stolar, otkada je prvi put uhvatio volan u ruke vozi isključivo peglice i tvrdi da je danas ne bi zamenio ni kada bi mu neko ponudio najnoviji rols-rojs!
- Prvu peglicu sam kupio još 1976. godine i nju sam vozio na "kvarno", bez dozvole. Od 1982, kada sam položio vozački ispit, isključivo vozim peglice i dosad sam ih potrošio desetak. Uvek sam imao po dva registrovana vozila koja su bila u besprekornom stanju, ali u garaži sam imao i po nekoliko peglica koje su mi služile za rezervne delove. Posebno u poslednjih dvadesetak godina kada peglica više i nema - priča Milojko o svojoj ljubavi prema ovim malim automobilima koja traje, evo, već 43 godine.
Zbog udaljenosti od najbližih automehaničara, silom prilika stolar Milojko je postao najbolji poznavalac i majstor za peglice u celom kraju.
- I sada u garaži imam sedam peglica od kojih su dve registrovane i ispravne kao da su juče izašle iz fabrike. Garaža mi je puna rezervnih delova koje sam skidao i čuvao za vreme koje je došlo. I da me usred noći neko probudi i pita za neki deo, istog trenutka bih znao gde je. Kola sam popravljao sam, menjao delove, čak sam pokušao i da ugradim i dizel motor. Ne priznajem da danas postoji automehaničar koji bolje poznaje ovaj tip automobila od mene i koji može brže i bolje da ga popravi. Ma, nema dela koji na peglicama dosad nisam menjao i za koji nemam najmanje još jedan u rezervi. Ni sam ne znam koliko kilometara sam dosad prešao mojim peglicama, ali se nadam da će ih biti još na stotine hiljada - objašnjava Milojko pokazujući svoj vozni park koji kao da je izašao iz muzeja automobila.
Zaljubljenik u peglice kaže da danas, kao i uvek dosad, ima po dve registrovane peglice.
- Ovu žutu vozim kada idem u Čačak, a ovu crvenu kad se uputim u Gornji Milanovac. Uživam usput da slušam motor koji kao da prede. Dakle, volim peglice, ali voleo bih da u peglici jednog dana do svoje kuće dovezem i mladu. Dok sam se kućio, vreme provodio popravljajući peglice, prođe mi život bez žene. Ipak, nadam se da će se to uskoro promeniti i da će mi, osim peglica, život ulepšati i domaćica u kući - kaže Milojko, koji ne gubi nadu da će naći izbranicu srca svoga, voljnu da se u peglici doveze do Tometinog Polja koje je jedno od najzabačenijih u opštini Gornji Milanovac.
Proizvodnja od 1972. godine
Fijat 126, poznat u Srbiji kao peglica, počeo je da se proizvodi u Fijatovoj fabrici u Italiji 1972. godine. Proizvodnja je trajala do 1980. i za to vreme ih je napravljeno 1,3 miliona komada. Od 6. juna 1973. ovaj model je počeo da se sklapa u Poljskoj, gde se proizvodio do 2000. godine. U fabrici u Poljskoj prizvedeno je 3,3 miliona peglica koje su bile veoma cenjene u Jugoslaviji, ali i u brojnim zemljama sveta.
Razna imena
Zbog svog izgleda, ovaj model automobila je različitim zemljama, pa i u republikama bivše Jugoslavije, imao različito ime. U Poljskoj su ga zvali maluh (mali), u Srbiji i Hrvatskoj peglica, u Sloveniji buva ili kalimero, u Velikoj Britaniji je bio bambino, na Kubi polakito, u Čileu boboto...
