Bombama sejali i rak
Mladi srpski režiser Boris Malagurski ocenio je u subotu uveče u Beču, na početku dvodnevnog sećanja na žrtve NATO agresije na SRJ, da su SAD najveći agresor na svetu.
Projekcijom filma "Težina lanaca" i diskusijom sa režiserom, u organizaciji Austrijsko-srpskog pokreta solidarnosti, počelo je sećanje na žrtve NATO agresije na bivšu Jugoslaviju i obeležavanje dve decenije od početka kršenja međunarodnog prava.
"Težina lanaca" (prvi deo) je, kako je objasnio Malagurski, dokumentarac o uzrocima raspada Jugoslavije, otcepljenju Kosova, ratovima na području bivše Jugoslavije devedesetih godina, ulozi SAD , NATO i EU u procesu raspada Jugoslavije.
Nakon prikazivanja filma publika je imala priliku da razgovara sa režiserom kako o samom filmu tako i NATO bombardovanju SRJ, a Malagurski je kazao da je najbolji odjek na svoje delo doživeo upravo u Beču.
Inače u publici bio je veliki broj Austrijanaca, koji su se interesovali za poglede mladog režisera na bombardovanje, koje su okarakterisali kao zločin.
- Vrlo je važno da se preko ovakvih filmova edukuju ljudi na Zapadu. Stavovi Austrijanaca nose određenu težinu. Veoma je bitno da se zna šta se dogodilo, koje su vlade učestvovale, i da građani znaju da su njihovi političari pristali da bombarduju Jugoslaviju osiromašenim uranijumom sa namerom da zatruju jednu prelepu zemlju - kazao je on, ističući da je NATO još 1995. znao da postoji veza između osiromašenog uranijuma i raka.
Malagurski je ocenio da kada američkom predsedniku padne rejting on započinje negde rat da bi dobio na popularnosti, ističući da u Americi vlada imperijalistički mentalitet.
- SAD su najveći agresor na svetu i nadam se da će se to promeniti u budućnosti - rekao je Malagurski.
On je izrazio nadu da će Srbija dobiti pravnu bitku protiv agresora, ali je dodao da je zbog toga važno da se ostvare medijske pobede, u čemu doprinose ovakvi filmovi.
Najavio je da snima treći deo "Težine lanaca" objasnivši da će se baviti temom osiromašenog uranijuma, kao i sistemskih problema na koje možemo da utičemo, sa ciljem da se prikaže pravi put kojim treba ići.
- Treći deo mog filma biće medijska tužba protiv zemalja članice NATO - rekao je on.
Prema njegovim rečima, bitno je da sagledamo uzroke zbog čega nam se nešto desilo, dodajući da se ne radi samo o srpskoj borbi, već da je reč o borbi za istinu.
Razlika između Istoka i Zapada
- Što se Istoka i Zapada tiče postoji jasna razlika, a ona je u tome da Istok nije bombardovao Srbiju. Postoje teze da nam Rusi pomažu uvek samo kada imaju sopstveni interes. Međutim, ja bih radije da nas neko podržava zbog svojih interesa, nego da nas bombarduje zbog svojih interesa - kazao je Malagurski.
Zid plača
U sali u kojoj je prikazan film u organizaciji SPKD Prosvjeta iz Beča postavljen je srpski Zid plača na kome su prikazane fotografije ruševina i žrtava NATO bombardovanja SRJ.
Genocidna namera
Malagurski je ukazao da je usled NATO agresije došlo do porasta malignih oboljenja u Srbiji, pošto je zapadna alijansa koristila osiromašeni uranijum, a ujedno i gađala hazardne mape, čime je izazvala ekološke katastrofe.
Prema njegovim rečima NATO bombardovanje SRJ bilo je kriminalno delo, jer je postojala genocidna namera, što pokazuje izbor ciljeva.
"Precizni udari" po civilima
Poslanik Slobodarske partije Austrije (FPO) u bečkom parlamentu Nemanja Damnjanović istakao je da se kršenje međunarodnog prava, kao pre 20 godina, više nikada ne sme dogoditi.
- Voleo bih da ne moramo da pričamo o tako nečemu, ali ne smemo nikada zaboraviti nevine žrtve, kao i delovanje pojedinih političara na Zapadu, koji su kasnije priznali da se radilo o kršenju međunarodnog prava - kazao je Damnjanović za "Vesti".
Istakao je da međunarodno pravo mora da se poštuje, kao i da bez Srbije nije moguće rešavati pitanja na Balkanu.
- Glas Srbije mora da se poštuje. Samo mirnim putem i dogovorom može se naći rešenje, a nikako vojnom silom - podvukao je Damnjanović.
On je naglasio da će 24. mart "ostati u našim srcima urezan kao dan koji ne sme da se ponovi nikada više".
Savetnik austrijskog vicekancelara i lidera FPO Hajnc-Kristijana Štrahea, Konstantin Dobrilović podsetio je da je ofanzivna vojna alijansa, u akciji suprotnoj međunarodnom pravu, bez rezolucije UN, bombardovala Beograd i druge ciljeve u Srbiji i Crnoj Gori.
Ukazao je da su pojedinim danima avioni NATO leteli po 700 puta, a ukupno su tokom 78 data imali 38.000 letova, tokom kojih su izbacili više od 23.000 bombi i ubili više od 200 civila.
Materijalna šteta koja je pričinjena procenjena je tada, kako podseća, na 190 milijardi nemačkih maraka.
Svojim "preciznim udarima" na neprijateljsku vojnu opremu NATO, na sopstveno iznenađenje, pogodio je manje od 100 tenkova, 400 topova i 500 drugih vozila.
