Petak 3. 7. 2020.
Washington
140
  • Chicago
    300
  • New York
    250
  • Belmont
    200
  • Atlanta
    300
  • Boston
    310
  • Firt
    270
  • Denver
    290
  • Detroit
    310
  • Dover
    310
  • Hartford
    280
  • Orlean
    250
  • Helena
    310
  • Ren
    250
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    300
  • Portland
    300
  • Salem
    290
  • Santa Fe
    250
  • Tampa
    310
  • Topeka
    280
0
Utorak 12.03.2019.
20:33
Sputnik A

Lazanski otkriva najveći blef NATO-a tokom bombardovanja 1999.

Na 20. godišnjicu agresije NATO-a na SR Jugoslaviju još uvek postoje dileme da li je NATO planirao i da li je uopšte tada bio u stanju da izvede i kopnenu invaziju na našu zemlju? Za koju su se, inače, najviše zalagali Britanci. Odnosno, kako bi tekao razvoj događaja da nije bilo vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu?

commons.wikimedia.org
NATO bombardovanje 1999. godine

Glavni problem NATO-a - logistika i geografija

Treća faza vazdušnih udara NATO-a obuhvatala je kako vojne tako i civilne ciljeve, sve u nastojanju da se slomi moral stanovništva i prisili politički vrh SRJ na kapitulaciju. Istovremeno su u javnost zapadnih zemalja puštane vesti kako je plan kopnene invazije NATO-a u završnoj fazi. Ulogu ubeđivanja Slobodana Miloševića kako je to realnost odigrali su, nažalost, i neki tadašnji jugoslovenski generali, piše analitičar Miroslav Lazanski za Sputnjik.

Stvari su, ipak, stajale bitno drugačije. Glavni problem NATO-a u bilo kojoj verziji kopnene ofanzive protiv SRJ bile su logistika i geografija. Iz Albanije, u to vreme, prema Kosovu išla su samo dva loša puta. Makedonija je javno saopštila da neće dozvoliti upotrebu svoje teritorije za kopneni napad, iako je Skoplje tada bilo razapeto između ambicije da postane član NATO-a i spoznaje da bi napad na Jugoslaviju iz Makedonije izazvao haos u Makedoniji.

Iz Hrvatske i iz BiH teško se stiže do Kosmeta, jer taj su prostor branile snage jugoslovenske Druge armije. Problemi za NATO bili su i u Grčkoj, jer luka u Solunu bila je često blokirana.

Britanci predložili plan opšteg napada

Britanci su onda predložili plan opšteg napada iz svih mogućih pravaca: iz Mađarske duž Dunava prema Vojvodini, iz Hrvatske i Bosne duž Dunava i Save prema Beogradu, iz Albanije i Makedonije prema Kosmetu, iz Bugarske prema Nišu i Boru. Upravo zbog mogućnosti istovremenog napada NATO-a, vojska Jugoslavije je po principu kružne odbrane glavninu svojih snaga i stratešku rezervu držala južno od Beograda, zapadno od reke Morave, severno od Kosmeta, istočno od Crne Gore, oko Kragujevca i Kraljeva, navodi Lazanski.

Radikalan plan invazije NATO-a predviđao je koncentraciju trupa u Mađarskoj, ali je problem bio transport snaga preko neutralne Austrije i Slovačke, koja tada nije bila članica NATO-a. Jedan pravac udara trebalo je da ide ka Somboru podržan i napadom iz pravca Vukovara. Ali, tu je Dunav velika prepreka, posebno na njegovoj južnoj strani, koja ima strme klisove, što otežava pristup napadaču.

Dva modela za napad na Beograd

Konačno, tu je i pitanje Beograda. NATO je razrađivao dva modela za napad na Beograd: model Berlina i model Budimpešte. Oba su modela skopčana sa dugotrajnom opsadom i teškim razaranjima grada. Teško da bi to prošlo u svetu i u Evropi na kraju 20. veka.

Kapaciteti i potencijali NATO-a u junu 1999. nisu bili dovoljni za kopnenu agresiju radikalnog karaktera, jer za tako nešto bilo je potrebno najmanje 12 divizija sa punom logističkom podrškom. Da bi se nemačka vojska pripremila za udare protiv Jugoslavije iz pravca Mađarske trebalo bi joj četiri meseca, Amerikancima i Britancima šest meseci.

Odgovarajuće kopnene snage za radikalnu invaziju na SR Jugoslaviju, na prostorima oko naše zemlje, NATO u junu 1999. nije imao. Četiri, ili šest meseci dovlačenja tih snaga znači ući u jesen i zimu, a na takvim terenima teška borbena tehnika ne dolazi do punog izražaja. Sve priče i spekulacije o kopnenoj invaziji bile su proizvod psihološkog pritiska i specijalnog rata dezinformacijama kako bi se uticalo na Beograd, zaključuje Lazanski.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
  • 2020 © - vesti online