Amerika žmuri! Ko je zaista pisao platformu Prištine
Ako osim Srbije niko nije reagovao na platformu koju je Priština izbacila kao "spasonosno" rešenje za rešavanje kosovskog pitanja, da li to znači da taj dokument ima blagoslov Amerike, Evropske unije i NATO, jer se nameće pitanje da li bi Albanci smeli da je usvoje bez podrške mentora.
Prema rečima kolumniste "Nedeljnika" i odličnog poznavaoca spoljne politike Ljiljane Smajlović, prva naznaka da Amerika nema ništa protiv platforme bila je nedavna poseta visokog američkog funkcionera Dejvida Hejlija Prištini.
- On je veoma visoki funkcioner u Stejt departmentu. Jedan od čelnih ljudi tamo. I ako se on nađe u Prištini samo par dana nakon što Albanci usvoje platformu za pregovore i ako ni jednom jedinom rečju ne kaže da mu taj dokument smeta, ili da ta platforma ’nije od pomoći‘ u nastavku dijaloga, a cilj Amerike je da se dijalog nastavi, to znači da su Albanci imali bar neku prećutnu saglasnost Vašingtona da takvu platformu usvoje - uverena je Smajlovićeva.
Ne možemo da znamo da li ovo Amerika smatra sitnim ustupkom Albancima, pošto traže od njih da suspenduju takse koje su uveli Srbiji, dok im sa druge strane, sugeriše da mogu da usvajaju ovakvu platformu, dodaje naša sagovornica.
- Možda Amerikanci misle da je to sitnica, dokle god govore da takse treba ukinuti. Međutim, ja mislim da su Albanci u pravu što su zaključili da će Vašington da zažmuri na ovu platformu, koja naravno, to je jasno svima, za Srbe predstavlja ozbiljnu prepreku za nastavak razgovora - kaže Smajlovićeva.
Predsednik "Ist-vest bridža" i član Izvršnog komiteta Trilateralne komisije Jovan Kovačić takođe smatra da ponašanje visokog američkog diplomate u Prištini nije bilo dovoljno rečito. Međutim, on nije uveren da Zapad baš blagonaklono gleda na platformu i ne deli doslovce mišljenje da Zapad nije reagovao na celokupna dešavanja u Prištini.
- Puno govori činjenica da dva puta nedeljno neko od visoko rangiranih činovnika američke administracije dolazi u Prištinu. Pritom, svi govore isto, da moraju da prestanu preganjanja, da Priština mora da ukine takse i tako dalje. Međutim, mislim da je ta platforma samo pokazatelj da je Prištinu uhvatila blaga panika zbog svega što se dešava, jer definitivno ništa ne ide po njihovom planu i ustaljenom scenariju - da su oni ’draga mala dečica Zapada‘ i da su uvek u pravu - kaže Kovačić.
Serija izjava iz Amerike da Priština mora da se vrati za pregovarački sto bila je vrlo jasna i glasna, navodi Kovačić. Čak je, kako tumači naš sagovornik, bilo i nagoveštaja da bi Priština od Amerike mogla da pretrpi ogroman udarac ako bi se SAD povukle iz Bondstila.
- Te činjenice nikako ne smemo da zanemarimo. Drugo, Amerika je javno rekla da je mnogo uložila u to prijateljstvo i u izgradnju države i da im se ne dopada kako im Albanci to vraćaju. Amerikanci su javno rekli da će Albanci nositi određene konsekvence i meni to govori da je sada u Prištini krenula ona lavina koju je, nažalost, Srbija pre 20 godina osetila na svojoj koži. To je taj takozvani ’efekat grudve‘, koja u jednom trenutku postaje lavina. Zato ne mislim da je reakcija izostala, jer je i Americi malo dosadilo sve to što se sada dešava. Srbiji to samo može da ide u korist - uveren je Kovačić.
S druge strane, naš sagovornik navodi da postoji takozvana „škola razmišljanja“ da se kada se pomenu Ramuš Haradinaj i njegova „hrabrost“ da se suprotstavi Americi i njenim željama da takse budu ukinute, to poklapa sa dolaskom američkih demokrata na vlast u Kongresu.
- Ono što se moglo čuti na nekim forumima je da je prvi put u istoriji SAD Kongres počeo da vodi svoju spoljnu politiku. Ne treba da zaboravimo da su demokrate u Americi uvek bili veliki prijatelji sa Prištinom, a to prijateljstvo je kupljeno sa desetinama miliona dolara. Mislim da u tom ’grmu leži zec‘, ali isto tako poprilično sigurno mogu da tvrdim da je i aktuelna američka administracija toga svesna - ističe sagovornik.
On tvrdi da kada je američka administracija u pitanju, ovo nije više samo pitanje odnosa Beograda i Prištine, već i unutrašnje pitanje SAD, i zato insistiraju da se ovo naše pitanje što pre reši. Kovačić podseća i na činjenicu da u početku nije bilo rokova za rešavanje kosovskog pitanja, a da se oni sada sve češće javno pominju.
