Bez para nema ni beba
Inicijativa Mame su zakon već mesecima se na ulicama Beograda bori protiv Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom donetog u oktobru 2018. Zbog odredbi kojima su oštećene mnoge porodilje i trudnice u Srbiji, hrabre mame neće odustati dok ne dođe do izmena ovih propisa. Sa Tatjanom Macurom, narodnom poslanicom Stranke moderne Srbije i osnivačem ove inicijative, razgovarali smo o problemima žena u Srbiji.
Koje odredbe Zakona su najkritičnije?
- Ceo zakon je pisan s potpuno pogrešnim ciljem - da se obračuna s nepostojećom "porodiljskom mafijom". Nije određeno koliki je minimalni iznos nadoknade, pa žene primaju i po 300 dinara mesečno. Ima onih koje ne primaju ništa. To stvara jezivu ekonomsku nesigurnost ne samo majki, već porodica u celini. Sigurna sam i da je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg se mladi parovi sve češće odlučuju za odlazak iz zemlje i proširenje porodice na nekom drugom mestu na svetu. Ovako mizerni iznosi su posledica toga što je na tržištu rada veliki broj "nevidljivih radnica", žena koje godinama rade na crno ili volontiraju u državnim firmama. Uvođenje minimalne nadoknade kao fiksne nadoknade za sve porodilje bi obezbedilo ekonomsku sigurnost ženama koje rađaju. Varijabilni deo bi mogao da se računa na osnovu broja meseci koliko je žena bila u radnom odnosu. To praktično znači da bi svaka porodilja imala pravo na nadoknadu u visini republičkog minimalca, bez obzira na to da li je ili nije bila zvanično u radnom odnosu, čime bi se ovaj zakon uskladio i s Ustavom Republike Srbije.
Navedeno je objašnjenje da su propisi takvi kako bi se sprečile zloupotrebe.
- Neuređeno tržište rada, veliki broj onih koji rade u crnoj ili sivoj zoni dovelo je do ovakvih posledica prilikom primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Olakšice za poslodavce su jedan korak ka rešenju - smanjiti poreze i doprinose po zaposlenom. Iskustvo u privatnom sektoru mi je pomoglo da ovaj problem posmatram i kroz prizmu poslodavca, a ne samo majke. Poslodavci koji ne prijavljuju radnike ne rade to iz hira, već se bore da sa svojim malim biznisima prežive i sa zaposlenima prave nešto što bih nazvala truli kompromis. Uređeno i rasterećeno tržište stvara veću vrednost i jača socijalnu državu. Male poreze i doprinose platiće svi, velike retko ko. U prvom slučaju porodilje bi imale veću podršku države jer bi bilo novca u budžetu, a u drugom imamo ovo što imamo danas - obračun države sa žrtvama lošeg sistema.
Hoće li inicijativa Mame su zakon tim povodom preduzeti neke konkretne poteze?
- U septembru sam predala izmene i dopune zakona s ciljem da se ovaj zakon nađe u skupštinskoj raspravi što pre. Kako ovo nije naišlo na podršku vladajuće većine, primorana sam bila da pokrenem proceduru pred Ustavnim sudom i predam Predlog za ocenu ustavnosti ovog zakona, uz podršku još 30 narodnih poslanika. Nadam se da će se izmene uskoro naći na dnevnom redu Skupštine.
Utiče li ovakav odnos države na smanjenje broja novorođene dece?
- Da. I to ne samo na smanjenje broja dece, već i na podsticanje da čitave porodice migriraju odavde i to najčešće u zemlje Zapadne Evrope. Godišnje se u Srbiji rodi 1.000 prvih beba manje. To ne znači da se one nisu uopšte rodile, već da su se rodile na nekom drugom kraju sveta. Procena je da je Srbiju napustilo oko 650.000 građana.
Šta bi bile dobre podsticajne mere za povećanje nataliteta?
- Finansijska podrška na prvom mestu. Bez ekonomske nema ni svake druge sigurnosti. Zatim i podrška u kasnijem periodu - veći broj vrtića, osnovno i srednje obrazovanje u potpunosti plaćeno iz budžeta, podrška za roditelje dece s invaliditetom kako bi se oni socijalizovali na pravi način.
Idemo u susret 8. martu. Kako vidite položaj žena u Srbiji danas?
- Položaj žena možda nije značajno bolji, ali su one sigurno glasnije i hrabrije nego ranije i to mi uliva nadu da smo spremne da se borimo za solidarnije i ravnopravnije društvo. Društvo jednakih šansi, pravila i obaveza za sve.
Praznik ćemo dočekati u atmosferi u kojoj su porodilje mafija, a vređanje žena je svakodnevica na javnoj i političkoj sceni. Da li će se to promeniti?
- Može i mora. To je dug proces za društvo koje je decenijama naviknuti na verbalno, fizičko i ekonomsko nasilje. Bez odlaganja se mora početi sa "promocijom" nove političke kulture, kulture dijaloga, argumentovane rasprave i uvažavanja neistomišljenika. Volela bih da vidim više žena na političkoj sceni i da su one dame koje se nalaze na mestima odlučivanja aktivnije u borbi za prava onih koje su marginalizovane.
Pozitivne novine
Postoje li dobri aspekti ovog novog zakona?
- Naravno. Jednokratna finansijska podrška je povećana i postoji podrška za porodice koje očekuju treće i četvrto dete čega do sada nije bilo. Takođe, žene koje rade po autorskim ugovorima, privremenim i povremenim poslovima ovim su zakonom prepoznate. Prepoznavanje do sada neprepoznatih radnica loše je u praksi i to je nešto što je moglo biti bolje. A odredba koja se odnosi na porodice sa troje-četvoro dece mogla se odnositi i na svako sledeće dete, kao i da važi za svu decu koja nemaju navršenih 10 godina, a ne samo onu rođenu posle 1. jula.
Glas protiv nasilja
Povodom "slučaja Jutka" na svom Tviter profilu pružili ste podršku Mariji Lukić. Da li žene imaju šansi u borbi protiv moćnika?
- Upravo na tom primeru vidimo koliko se moćnici štite. To što je Marija Lukić izašla u javnost, što je tako glasno obeležila zlostavljača i upozorila druge žene da se paze smatram veoma hrabrim i istorijskim potezom u državi koja "neguje" nasilje. Indirektno je osnažila druge žene da se suprotstave. S obzirom na to da je Jutka partijski uposlenik, javnost s pravom očekuje od njegove matične partije, a posebno od žena koje joj pripadaju, da ovakvo ponašanje osude. Jutka možda misli da se izvukao, ali sigurno zna da će zauvek biti čovek "iz fioke" i da ovakva zaštita državnih zvaničnika ne prolazi tek tako. Sa druge strane, ovo je ogolilo zvaničnike u odnosu na stav koji imaju o ženama uopšte. Država neće moći dugo da ćuti, a mi svi moramo da pružimo podršku ovoj ženi.
