SAD prete odlaskom s Kosova
Predstavnici američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Erat i Bred Berkli upozorili su kosovske vlasti da će prištinsko insistiranje na taksama na proizvode iz centralne Srbije i BiH imati ozbiljne posledice, uključujući i "moguće zatvaranje baze Bondstil", kod Uroševca.
Ovom informacijom bavi se većina medija na Kosovu ocenjujući američku pretnju kao do sada jednu od najozbiljnijih mogućih sankcija SAD.
- Ukoliko takse ne budu ukinute, uslediće ozbiljne posledice. Osim zabrane izdavanja viza i ukidanja pomoći sektoru bezbednosti, neodustajanje od taksi i blokada dijaloga mogli bi navesti SAD da se povuku iz baze Bondstil - kazao je neimenovani diplomata za "Gazeta blic". On je dodao da u Vašingtonu "postoje mišljenja da Kosovo postaje destruktivno, kao i da Srbija demonstrira više konstruktivnosti u vezi s pravno obavezujućeg sporazuma, kojim bi se rešio zamrznuti konflikt".
U saopštenju ambasade SAD u Prištini navodi se da su Erat i Berkli poručili da su takse na srpsku robu "prepreka napretku koja podriva partnerstvo sa SAD", zbog čega moraju biti suspendovane. Takođe da su ovi zvaničnici "naglasili hitnost u postizanju sveobuvatnog sporazuma o normalizaciji sa Srbijom i usklađivanju SAD i Kosova za ovaj zajednički strateški interes".
Surovi interesi
Srpski stručnjaci iz ove oblasti dvojako tumače moguće gašenje Bondstila kao vrstu pritiska Amerike.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti i član Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, smatra da američka uslovljavanja treba posmatrati "veoma realno", zato što je u ovom trenutku ključno pitanje do kada će SAD da budu strpljive na ponašanje prištinskih zvaničnika.
- Na sopstvenoj koži smo osetili na koji način Amerika može biti surova u slučaju da im se neko suprostavi. Sve što Priština radi bez sumnje neće proći bez posledica. Sumnjam da će se to završiti ukidanjem baze Bondstil, ali nemam dileme da odnosi SAD i Kosova više nikada neće bio kao ranije, te da Albanci više neće moći da računaju na nivo pomoći na koju su navikli - ističe Dragišić.
Opasnost po Srbe
Međutim, za predsednika Odbora za KiM Milovana Drecuna, "uslovljavanje odlaskom američkih vojnika" može biti veoma opasna zamka za Srbe na Kosovu.
- Ako je ta informacija tačna, nisam siguran da to može biti pritisak na Prištinu. Takav potez bi u mnogo većoj meri destabilizovao situaciju na KiM i dodatno ugrozio bezbednost Srba. Upravo je Kfor ta institucija na KiM koja se trenutno bavi bezbednošću našeg življa, a smanjenje broja pripadnika značilo bi automatski pogoršanje bezbednosne situacije. Mnogo bolji efekat na kosovske zvaničnike Amerika bi postigla pritiscima na pojedince u vlasti i njihove kriminalne aktivnosti, a zatim i na pokušaje da se kosovske bezbednosne snage transformišu u vojsku - zaključuje Drecun.
Pita se i Savet bezbednosti
Nekadašnji načelnik Generalštaba VJ, general Branko Krga kaže da je defitinivno je reč o novom pritisku na prištinske vlasti, ali da nije realno očekivati ukidanje baze Bondstil.
- To mora biti odluka Saveta bezbednosti, a SAD su i do sada smanjivale kontingent svojih pripadnika uz objašnjenje da se situacija normalizuje. Najrealnije je da je ovo samo jedan od mehanizama pritisaka na Prištinu da ukine takse i prihvati ulazak u pregovore kako bi se došlo do rešenja - zaključuje Krga.
Tvrđava i zatvor
Izgradnja Bondstila započeta je jula 1999. i završena za godinu dana. Na 3,86 kvadratnih kilometara smešteno je oko 300 zidanih objekata, uključujući i kompletnu infrastrukturu za stacioniranje helikopterskih, artiljerijskih i tenkovskih jedinica.
Baza ima sopstveni sistem napajanja strujom i vodom, a u sklopu tog komplesa su i TV sistem, bioskop, tržni centar, veliki sportski tereni, biblioteka, zatvoreni bazen, sistem supermodernih skloništa, moderni bolnički kompleks...
Sve je opasano zemljanim i betonskim štitom dugim 14 kilometara s bodljikavom žicom i 11 osmatračnica. Navodno je ova baza neko vreme služila i kao zatvor u tajnim akcijama američkih obaveštajnih službi.
Ramštajn najveći
U Bondstilu trenuno je stacionirano oko 650 američkih vojnika, a javnost je pogrešno označava kao najveću američku bazu u Evropi. Naime, mnogo veća je smeštena u Nemačkoj i reč je o vazduhoplovnoj vojnoj bazi Ramštajn, koja je površini tri puta veća. Po obimu i svrsi, za Amerikance je mnogo važnija i vazduhoplovna vojna baza Indžirlik u Turskoj.
