Sudija koji je oslobodio Ganića priznao da je nestručan
"Opšti utisak posle čitanja presude londonskog suda da ne izruči Srbiji bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića jeste da je doneta na osnovu dokaza i svedočenja koja su dosta površna i koja su se uglavnom bazirala na političkoj argumentaciji", navodi se analizi Tužilaštva za ratne zločine Srbije. U analizi se isiče i da je britianski sudija koji je vodio proces sam priznao da je nestručan da u tom slučaju "donese autorativnu odluku".
Srpsko tužilaštvo ocenjuje da je pravna strana predmeta, odnosno postojanje krivičnih dela i lične odgovornosti samo ukratko i paušalno razmatrano, a da je presuda doneta na osnovu pogrešnih zaključaka i da je zasnovana na političkoj argumentaciji svedoka Ganićeve odbrane, prenosi beogradska štampa.
Dodaje se da je britanski sudija Tim Vorkman priznao da su se u predmetu Ganića postavila komplikovana pravna pitanja i da nije dovoljno stručan da donese autoritativnu odluku.
Jedan od zaključaka analize Tužilaštva je da je "sudija poklonio veru svedocima odbrane koji su tvrdili da je zahtev za ekstradiciju i proces koji bi se u Srbiji vodio protiv okrivljenog Ganića bio politički proces, iako niko od tih svedoka nije imao uvid u dokaze o zločinima, niti prisustvovao bilo kom suđenju za ratne zločine u Beogradu".
U analizi se ističe i da je sudija prihvatio svedočenje Damira Arnauta, člana Ganićevog pravnog tima, da je bilo političkih dogovora sa predstavnicima Srbije, kao i da je sudu predočena potpisana izjava zaštićenog svedoka u kojoj je rekao da mu je Arnaut tražio da promeni iskaz i da iskaz u korist Ganića.
Tužilaštvo ocenjuje da su netačni zaključci britanskog sudije da su vođene dve istrage, jedna u Haškom tribunalu i druga u BiH, i da su obe zaključile da nema mesta vođenju krivičnog postupka protiv Ganića. Srpsko Tužilaštvo ističe da Filip Alkok, međunarodni tužilac u BiH, tokom istrage nije saslušao Ganića ni u svojstvu okrivljenog, ni u svojstvu svedoka.
"Dodatna indikacija u pogledu objektivnosti Alkoka u ovom predmetu je da se on sam javio odbrani okrivljenog i ponudio da svedoči u konkretnom predmetu", naglašava se u dokumentu srpskog Tužilaštva.
Jurišić ostaje u zatvoru
Posle odluke suda u Londonu da ne isporuči Srbiji Ejupa Ganića u medijima su se pojavili navodi da bi i Ilija Jurišić, koji u Srbiji služi kaznu za napad na kolonu vojnika JNA u Tuzli, mogao da se nađe na slobodi.
Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Milan Petrović kaže da u spisima predmeta koji se vodio u postupku protiv Ganića pred engleskim sudom u Londonu nema novih činjenica niti dokaza koji bi mogli da oslobode od odgovornosti osuđenog Jurišića.
Komentarišući novinske napise da kabinet predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića radi na njegovom oslobađanju, Petrović je istakao da je o tome čuo samo iz medija. On kaže da se predmet Ilije Jurišića nalazi pred Apelacionim sudom Srbije u žalbenom postupku.
"Tužilaštvo za ratne zločine stoji na stanovištu da je dokazano postojanje krivičnog dela koje je optužnicom stavljano na teret osuđenom Jurišiću, a za koje je on od strane prvostepenog suda i osuđen", rekao je Petrović.
Pravni savetnik Harisa Silajdžića ranije je izjavio da Silajdžićev kabinet uveliko radi na oslobađanju Jurišića kojeg je sud u Beogradu osudio na 12 godina zatvora zbog učešća u napadu na vojnike JNA u Tuzli 1992. godine.
