Sahrana i komemoracija Šabana Šaulića: Porodica skrhana bolom (FOTO, VIDEO)
U Skupštini grada Beograda završena je komemoracija povodom smrti kralja narodne muzike Šabana Šaulića.
Danas je najtužniji dan, kako za porodicu Šaulić, tako i za sve poštovaoce lika i dela jednog od naših najboljih pevača, koji je život tragično izgubio 17. februara 2019. godine.
Šabanovo telo juče je iz Nemačke, gde je pevač poginuo u saobraćajnoj nesreći, vladinim avionom dopremljeno u Srbiju.
Već od 10 sati ispred Skupštine grada Beograda počeo je da se okuplja veliki broj pevačevih prijatelja, ali i članova porodice i poštovalaca, koji su došli da odaju počast tragično nastradalom pevaču.
Porodica se najpre okupila u domu Šaulića na Dedinju. Iz Belgije je stigao i Šabanov unuk Luka Adžić.
Kako saznajemo, u kući je bilo veoma potresnih scena, čuli su se i jecaji, a kada su se članovi porodice okupili, svi su krenuli u Skupštinu grada.
Među prvima su na komemoraciju došli Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović-Kemiš, Rade Jorović, Dajana Paunović, Snežana Babić, Bane Ružić, a ćerka Ilda Šaulić došla je vidno potresena.
Među prisutnima su i Milutin Mrkonjić, Ana Bekuta,Goca Božinovska, Saša Popović i Suzana Jovanović, i očekuje se jos veći broj kolega sa estrade.
Podsetimo, nakon komemoracije, sahrana će se obaviti u 15 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Sa sestrom Lidijom je stigla i Ceca
Među prisutnima našli su se i politički zvaničnici, u pratnji sa Ivicom Dačićem
Zorica Brunclik jecala u Skupštini grada
Zorica Brunclik prva je održala govor na komemoraciji u čast svog kuma tragično nastradalog pevača Šabana Šaulića.
Brunclik je kroz suze, jedva uspevala da priča. Ona se jecajući prisetila svog dugogodišnjeg prijateljstva sa Šaulićem.
- Dragi moji kume, moji prijatelju i moji kolego. Kada je u nedelju odjkenula kao bomba vest više ništa nije bilo isto. Zavlada je neverica, naši ljudi tuguju u celom svetu, tuguje region, Srbija. Porodica je neutešna, prijatelji i kumovi. A kada kažem kumovi, pre nego što bilo šta kažem, razmišljam zašto si se ti kume odlučio za mene kada si bio tih i smiren, a ja sve suprotno bila. Moji kume toliko toga smo prošli zajedno za četrdeset godina, rođenje dece, slave, svadbe, svaki tvoj i moj uspeh smo podelili sa porodicama. Ali smo delili tugu kada smo ispraćali roditelje na večni počinak, ti i tvoja porodica ste bili uz mene. Kao što je moja prodica bila uz vas. Bili smo uspšeni kume kao duet i kao pojednični, ostaće naše pesme za sva vrmena. S kim ću sada da ih peva kada smo najčešće pevali zajedno? I kada neko kaže Šabane i Zorice da otpevamo,a ti kažeš. Hajde kumo iz našeg širogog reperoara da pevamo. Ljutio si se što na slavi nije bilo muzike, a ja sam bila srećna jer smo mogli da pričamo, i pričali smo. Posle tebe život ne postoji, a ti si bio i ostao moj pevač, za sva poklonjena u svetu. Putuj sa anđelima kume i neka ti je večna slava - rekla je jecajući pevačica.
Šabanov veliki prijatelj kroz suze jedva pričao o legendi narodne muzike
- Danas tuguje cela Srbija, ceo Balkan, milioni tvoji obožavalaca širom sveta, jedan od njih sam i ja. U bolu nad bolovima tvoja Gordana, a uvek si žurio kući da upiješ snagu, ljubav, lepotu koja ti je bila potrebna na drugim i teškim putovanjima. A oni su ti je nesebično davali i bili uvek uz tebe. Družili smo se pola veka, radili, putovali, pevali, stvarali, delili smo i dobro i zlo. Ostali smo nepobedivi tandem. Bio si moja večita inspiracija sa svojom suzom u glasu koju si iskreno pustio. Najlepše svoje melodije napisao sam za tebe. Pesme si dovodio do savršenstva, samo si ti to mogao, zato što si jedini i jedinstven i neponovljiv. Bio si dobar, pošten, skroman čovek. Jer i sam nisi znao koliko si veliki. Dogovorili smo se pre mnogo godina da ćemo da ostarimo zajedno, da pecamo u Krčedinu, da se družimo, ti, Miki, Miša, Kuka, Krle, Zoća i drugi, i ja... Izdao si me, otišao si pre mene i odneo deo mene. Bio si najbolji među velikima, pa i Bog je želeo da te upozna. Voljeni nikad ne umiru, one se samo sele na nebo. Živećeš večno u nama. Vreme ne leči rane, samo nas uči da živimo s tim bolom za tobom. Neka ti je večna slava, hvala - kroz suze je i tihim glasom rekao kompozitor Rade Vučković.
- Nemojte mi zameriti podelio bih par reči sa mojim prijateljima. Nema više našeg Šabana. Ova rečenica koja se poput oblaka bola nanela na Balkana, koja je otela dah iz grudi. I dalje zvuči kao košmar dragi moji prijatelju iz kog ćemo se svaki trenutak probuduti. Jer, kako ti možeš da odeš?! Kako i zašto? Zbog svih onih koji su ikada čuli za tebe, voleli, patili i tugovali za tobom? Prazninu koju si ostavio nikada niko neće popuniti. Tvoja supruga, deca, unuci, zetovi i snahe. Kumovi i prijatelji, njima ostavljaš za utehu ponos kojim mogu da se diče da su potomci jednog velikog Šabana Šaulića. Ostaju im uspomene na sve lepe trenutke i pažnju, kao i ljbuav koju si im darivao nesebično. Ostaju pesme koje više niko sa toliko srca neće otpevati - rekao je Goran.
Na Novo groblje je stigla porodica slavnog pevača.
