Nagrade povodom Dana državnosti: Ordenje na čast celoj dijaspori
Predsednik Republike Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije i poručio da su laureati svojim radom doprineli da otadžbina bude bolja i uspešnija. Među istaknutim laureatima prestižnih, sretenjskih odlikovanja, nalazi se i nekoliko istaknutih pojedinaca i institucija dijaspore.
Uz Savez srpskog folklora Švajcarske, među dobitnicima odlikovanja iz dijaspore su i poznati hirurg-ginekolog Milan Milenković sa instituta Karolinska u Stokholmu, Marija Živanović Smit, jedan od lidera multinacionalne američke IT kompanije NCR, Žarko Brestovac, predsednik Srpske nacionalne akademije u Torontu i prof. Miloš Šobajić, proslavljeni slikar koji je veći deo svog života proveo u Francuskoj.
Savez srpskih folklora Švajcarske nagrađen je Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena za naročite zasluge u negovanju i promovisanju srpske muzičke umetnosti i tradicije.
Predsednik ovog Saveza Nenad Milenković neskrivajući radost kaže za "Vesti" da će slavlje uslediti tek po povratku u Švajcarsku.
Prvo odlikovanje
- Ovo je prvi put da je bilo koji savez ili folklor iz dijaspore nagrađen za svoj mukotrpan rad. Smatram da je ovaj orden priznanje za svakog folkloraša, ali i svakog Srbina u Švajcarskoj. Presrećan sam što je Srbija napokon prepoznala sav trud i ogromno zalaganje Srba u dijaspori u očuvanju svog identiteta i bogate kulturno-istorijske baštine. Vučić je prvi predsednik Srbije koji je prepoznao i dao ogroman značaj srpskoj dijaspori i onome što radimo - u jednom dahu priča Milenković.
On podseća da je novembra prošle godine Dečju smotru srpskog folklora Švajcarske otvorio Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije.
- Gospodin Selaković nije krio oduševljenje kada je video sa koliko posvećenosti Srbi iz Švajcarske neguju svoju kulturnu baštinu i koliko su najmlađi odlučni u očuvanju srpske kulturne baštine, a zatim i koliko energije i truda mi stariji ulažemo da bi organizacija ovakvih manifestacija zaista bila na svetskom nivou. Odmah je prihvaćen i naš predlog da predsednik Vučić bude generalni pokrovitelj ovogodišnje 24. evropske smotre srpskog folklora koja će biti održana u Beogradu - otkriva Milenković.
Velika obaveza
Vučić je na početku svečanosti u Predsedništvu Srbije poručio da su "nagrade zahvalnost za dela odlikovanih, ali i velika obaveza". On je istakao da je u proteklih 215 godina stvorena država.
- Rezultati su utoliko veći, ako se zna da smo često bili saplitani, kočeni, unazađivani, a pokušavali su i da nas unište. Vrednosti Karađorđevih ustanika su se našle i u prvom Ustavu koji je bio moderan i savremen, izuzetan za to vreme jer je ukinut feudalizam, garantovana sloboda i bar nakratko zauzdana apsolutističa vlast. Srbija se i danas nalazi pred velikim izazovima, a centralne vrednosti kojima se rukovodimo su sloboda, mir, ravnopravnost i ljubav prema otadžbini. Zbog toga je više neko ikada potrebna Karađorđeva hrabrost i odlučnost, a možda još više pamet i mudrost Miloša Obrenovića - rekao je Vučić i posebno se zahvalio inostranim laureatima koji su širili ugled Srbije daleko van njenih granica čime su pokazali pripadnost istim ciljevima i vrednostima.
Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković zahvalila se u ime svih dobitnika ističući da odličja predstavljaju ohrabrenje za budućnost.
Poruka mira iz Bugarske
Među odlikovanima je i bugarski premijer Bojko Borisov, kome je uručen Orden Republike Srbije na lenti. Borisov je svim građanima Srbije čestitao praznik.
- Odlikovanje primam u ime svih svojih sunarodnika koji su uložili velike napore tokom bugarskog predsedavanja EU kako bi Srbija u najskorije vreme postala članica EU. Ma koliko nekada teške bile odluke koje moraju da se donesu, najlepše je kad među narodima vladaju ljubav, mir i prijateljstvo - rekao je Borisov i dodao da se nada da će Srbija i Bugarska zajedno raditi na infrastrukturi, gasnim stanicama, razvoju turizma i sporta.
Dodik: Simbol naroda
Svečanosti je psrisustvovao i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je ukazao da je Sretenje praznik i sinonim postojanja Srba koji bez slobode ne mogu da žive.
- Kao Srbinu mi je veoma važno da se obeležava Sretenje, dan kada su Srbi pre 184 godine donošenjem Ustava pokazali da imaju sposobnost da grade državu na najsavremeniji način, demokratski - rekao je Dodik.
Odlični odnosi s Austrijom
Predsednik Evrokomore i dugogodišnji predsednik Privredne komore Austrije Kristof Lajtl, dobio je od predsednika Aleksandra Vučića Orden srpske zastave drugog stepena za naročite zasluge i podršku u razvijanju saradnje u oblasti privrednih delatnosti dveju zemalja.
Lajtl se na konferenciji u Privrednoj komori Srbije srdačno zahvalio na ordenu i istakao da će nastaviti da podržava Srbiju na evropskom putu i doprinosi ekonomskoj saradnji.
Tramp traži priznanje Kosova
Predsednik Aleksandar Vučić povodom Dana državnosti Republike Srbije primio je čestitke brojnih svetskih zvaničnika, među kojima i predsednika SAD Donalda Trampa, Francuske Emanuela Makrona, Turske Redžepa Tajipa Erdogana, Nemačke Franka Valtera Štajnmajera, britanske kraljice Elizabete Druge...
Tramp je naveo da se Srbija i SAD zalažu da obezbede da naredni vek bude posvećen miru, prosperitetu i slobodi. On je istakao da SAD ostaju nepokolebljive u podršci Vučićevoj posvećenosti naročito za normalizaciju odnosa sa Prištinom.
"Smatramo da bi uzajamno priznanje trebalo da bude centralni element trajne normalizacije odnosa koja bi izgradila put za evrointegracije Srbije i ekonomski rast", navodi se u Trampovoj čestitki, dok je Makron potvrdio nameru da ove godine poseti Beograd.
Ustanicima pomen i lovorike
Srbija je nizom manifestacija obeležila Dan državnosti, odnosno Sretenje, jer je 15. februara kod Orašca Vožd Karađorđe Petrović podigao Prvi srpski Ustanak, a na isti dan 1835. godine donet je prvi "Ustav Knjaževstva Serbie".
Centralna svečanost održana je upravo u Orašcu. Premijerka Ana Brnabić poručila je da treba da budemo hrabri i odlučni u prevazilaženju prepreka kao što su naši preci bili. Okupljenim građanima, od kojih su mnogi nosili državne zastave, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović poručila je da joj je čast da se obrati na mestu na kom je Srbija vaskrsla.
- Plamen slobode upaljen 1804. godine goreo je mnogo puta tokom dva veka. Za život i slobodu plaćena je visoka cena. Naša obaveza je da ne zaboravimo prošlost i žrtve - rekla je Željka Cvijanović.
Pred počasnim strojem gardista, predstavnicima Vojske Srbije i diplomatskog kora Željka Cvijanović i Ana Brnabić položile su venac lovora (simbola pobede) na spomenik Karađorđu u Memorijalnom kompleksu Orašac, a vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom služio je pomen Voždu i ustanicima.
Na spomenik Neznanom junaku na Avali venac je položila predsednica Narodne skupštine Maja Gojković i upisala se u spomen-knjigu. Ceremoniji uz smotru Počasne jedinice Garde Vojske Srbije, prisustvovali su komandant Kopnene vojske, general potpukovnik Miroslav Simović, i komandant RV i PVO brigadni general Duško Žarković.
Sretenjski plamen slobode
Na Sretenje 1804. godine, u skrovitoj Marićevića jaruzi okruženoj stražama, oko 300 ustanika odlučilo je da se bori protiv dahija. Pošto su harambaša Stanoje Glavaš i knez Teodosije Marićević odbili da ih predvode za vožda je izabran Đorđe Petrović, koji je bio poznat po uzrečici "kojekude", a od Turaka je već dobio nadimak Karađorđe (Crni Đorđe).
Ustanici, odlučni da se ne ponovi Seča knezova, okupili su se ispod dva velika bresta, a bukovički prota Atanasije blagoslovio je zbor i prisutne zakleo na vernost ustanku i Voždu, koji se poljubio sa svakim od prisutnih. Već 24. februara Turci su pretrpeli prvi veliki poraz u Drlupi kod Sopota, a njihov komandant dahija Aganlija ranjen u nogu jedva je uspeo pobeći u Beograd. Već u julu srpska potera vojvode Milenka Stojkovića stigla je i pogubila Aganliju i ostalu trojicu dahija na Adi Kale. Karađorđev poduhvat je propao 1813, ali već dve godine kasnije knjaz Miloš Obrenović podigao je Drugi srpski ustanak koji je ovenčan uspehom.
Upravo na Sretenje 1835. godine donet je prvi Ustav, koji je uveo podelu vlasti na "zakonodateljnu, zakonoizvršiteljnu i sudsku". Pisao ga je Zemunac Dimitrije Davidović, tvorac prvih srpskih novina koje su prethodno izlazile u Beču.
Sretenjski ustav bio je toliko ispred evropskih, da je u Sankt Peterburgu nazvan "francuskim (revolucionarnim) rasadom u turskoj šumi". Sve feudalne velike sile, Turska i knjaz Miloš bili su protiv tog Ustava koji je ostao na snazi svega dve nedelje. Ali Sretenjski je bio klica ustava iz 1869. i 1888. koji su stvorili Srbiju kao modernu državu sposobnu da izvojuje nacionalno oslobođenje 1912-1918.
