Nema hleba bez kompjutera
Izvoz softvera iz Srbije u prvih 11 meseci prošle godine prešao je milijardu evra, tako da je ova privredna grana premašila poljoprivredu. To je izjavio direktor vladine kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović.
Poljoprivreda je decenijama bila glavna u domaćem izvozu, a uspeh IT sektora je tim veći, što je 2017. izvoz bio 750 miliona evra, pa je reč o povećanju od preko 20 odsto za samo godinu dana.
Jovanović ukazuje i da je na delu program prekvalifikacije koju sprovodi Vlada Republike Srbije. U tom procesu zainteresovani mogu kroz kurseve od šest do devet meseci da steknu IT znanja kako bi postali junior eksperti.
- Više od 35 odsto ljudi koji su učestvovali na prekvalifikacijama već je našlo posao u IT sektoru - zaključio je Jovanović.
Skupa obuka
Problem je što mnogo mladih, ali i odraslih nemaju novca da plate kurseve na kojima bi stekli određena IT znanja. Na primer, za kurs od šest meseci trebalo bi izdvojiti i do 1.350 evra. Mlad ili nezaposlen mlad čovek taj novac nema, a teško može i da pozajmi. Takođe, kratka obuka za veb dizajnera od dva i po meseca staje 540 evra, ali se zahteva dalje učenje da bi se došlo do pristojnih prihoda.
- U poslednjih 15 godina našu zemlju je napustilo oko 650.000 ljudi, tako da bi država trebalo na svaki način da obezbedi barem nekakve subvencije za svakoga ko želi da nauči IT znanja - kaže dr Šuković.
Država je zaista to pokušala i pokrenula program po kom je u prvom talasu nameravala da plati u raznim školama IT prekvalifikaciju za 1.000 ljudi, bez starosnog ograničenja. Međutim, pokazalo se da takvih škola u Srbiji nema dovoljno, pa je obuku prema nezvaničnim informacijama prošlo tek njih oko 800.
Zla kob subvencija
Zabeležen je i promašaj, kao kada je nemačkoj IT kompaniji odobrena subvencija od 9,5 miliona evra, odnosno 19.500 evra po zaposlenom. Ljuti domaći kompjuteraši tada su rekli da će tim novcem Nemci da podignu plate i unište ih preuzimanjem deficitarnih kadrova. Takođe su razne strane IT kompanije poručivale da one novca već imaju, ali da su im potrebni stručnjaci.
A da visokoobrazovanih kadrova nema dovoljno, govori i podatak da Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu može da izdrži upis svega 120 studenata.
Ipak, u IT sektoru osim formalnog obrazovanja važi i pravilo da je važno koliko čovek zna, a ne koju je školu završio. Ostaje se da se vidi da li će sve bogatiji srpski IT sektor uložiti novac u obrazovanje kadrova koji mu nedostaju i osnovati privatni fakultet ili škole za prekvalifikaciju. Druga mogućnost je da Srbija postane centar za privlačenje stručnjaka iz regiona, dok će mladi nastaviti da odlaze iz zemlje.
Zarada 20 miliona evra
Član gradskog veća Beograda Dragomir Petronijević smatra kaže ulaganje u IT sektor znači manje birokratije i ređe odlaske na šaltere.
- Mladi treba da iskoriste svoja znanja i kroz finansijsku podršku države kreiraju sebi nova radna mesta. U naučno-tehnološkom parku samo dve firme su ove godine zaradile 20 miliona evra - kaže Petronijević.
Jagma za kadrovima
I Milan Novaković, zamenik direktora Majkrosoft razvojnog centra u Srbiji, ukazivao je da su ključni kvalitetni i brojni IT kadrovi.
- Potrebno je proširiti formalno i neformalno obrazovanje mladih i stvoriti najprivlačnije poslovno okruženje u regionu. Desetogodišnji ciljevi za razvoj zemlje trebalo bi da sadrže konkretne planove za povećanje broja IT i softverskih inženjera od pet do 10 puta, kako bismo se našli iznad EU proseka - govorio je Novaković.
Borba za svakog studenta
Sirene za uzbunu prekidale Branka Milutinovića dok je s drugovima igrao fudbal u vreme bombardovanja. Sada je ovaj 35- godišnjak vlasnik firme Nordeus, koja se bavi proizvodnjom video-igara i ima 190 miliona korisnika širom planete.
Godine 2009, Milutinović i njegovi prijatelji Ivan Stojisavljević i Milan Jovović napustili su Majkrosoft u Kopenhagenu i vratili se u Srbiju, gde su ušteđevinu uložili u posao koji im je 2017. godine doneo 75 miliona dolara.
Njegovi zaposleni imaju pogodnosti kao i oni u startap kompanijama u kalifornijskoj Silicijumskoj dolini. Ovaj skromni mladić jedan je od osnivača inicijative Digital Srbija, a najveći izazov je kako ubediti najbolje studente da ostanu u zemlji.
Jednom se tek svršeni student zaposlio u Nordeusu, ali je potom došao plačući i rekao da njegov otac želi da prihvati posao van Srbije. Milutinović je pozvao oca, koji nije verovao da digitalna kompanija u Beogradu može da opstane.
- Tri sata sam ubeđivao oca i na kraju se sin ipak zaposlio kod mene. Nisam hteo da dozvolim da ode - pričao je Milutinović.
Nišlijski san
Čuvena je već priča o kompaniji Frame koju su pokrenula trojica Nišlija krajem 2012. godine. U maju 2017. američki Nutanix kupio je ovu firmu za 165 miliona evra.
Ideje pred ulagačima iz SAD
U Majamiju je počeo EastHub, prvi srpski IT biznis akcelerator u SAD. Već prvih dana polaznici programa, tehnološki startapi (novostvorene firme) iz Srbije, upoznali su se sa uslovima otvaranja kompanija u SAD, zakonima i propisima, mogućnostima pokretanja biznisa, načinima kako pravno da zaštite svoje ideje. Predstavnici kompanija iz Srbije 14. februara predstaviće svoje ideje investitorima iz SAD.
Projekat su pokrenule Privredna komora Srbije i kompanija EastHub iz SAD s ciljem podrške srpskim IT startap kompanijama da nađu partnere na tržištu Amerike.
Fantomi za poreznike
U Srbiji više od 100.000 frilensera (samozaposlenih) zarađuje preko interneta gde nude svoje usluge, a sat rada naplaćuju do 500 dolara.
Poreznici ih znaju samo ukoliko sami reše da plate namete i steknu penziju. Prema nezvaničnoj informaciji, tokom 2016. godine u Srbiju se preko samo jednog sistema za naplatu od frilens poslova slilo čak 30 miliona evra, što je oko 69.000 prosečnih neto srpskih plata.
Dešava se i da programeri otvore paušalnu agenciju i plaćaju porez od 130 do 160 evra mesečno, što je malo ako se uzme u obzir da je prosečna zarada u ovoj delatnosti oko 1.200 evra. Međutim, oni koji zarađuju malo ili im je to uzgredni posao nemaju interesa da osnuju agenciju.
Savetnik za poslovnu primenu interneta Dragan Varagić kaže da poreski sistem ne prepoznaje alternativne oblike zapošljavanja, kao što je slučaj sa frilenserima.
- Nijedna vlast dosad nije se suočila s problemom ozbiljne reforme poreskog sistema, što koči razvoj i povećanje zaposlenosti. Frilenseri nemaju interes da zvanično prijave svoj posao, pa ih država ne vidi kao zaposlene osobe - kaže Varagić.
Među frilenserima najviše ima programera i grafičkih dizajnera. Traženi su i 3D modelovanje, video-animacija, prevodi, ali i podučavanje stranih jezika video-vezom.
Sama se zaposlila
Nišlijka Jovana Anđelković se bavi pisanjem tekstova za različite klijente još od studija.
- Bilo je izvesno da neću moći da se zaposlim kao pedagog, pa sam istraživala na internetu čime mogu da se bavim i to od kuće. Ovaj posao mi pruža mogućnost da ulažem u sebe i prilagođavam se razvoju tehnologija i trendovima - priča Jovana.
