Izveštaj o Kosovu dostavljen ambasadorima članica SB UN
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zabrinut je zbog pojačanih tenzija između Beograda i Prištine, posebno na severu Kosova.
On je zbog toga pozvao lidere obe strane da se uzdrže od poteza koji bi mogli dodatno ugroziti stanje na terenu, preneo je RTS. Dodaje se i da je nastavljena istraga o nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu, a održavanje sednice Saveta bezbednosti o Kosovu još je neizvesno, zbog protivljenja zapadnih zemalja.
"Tenzije između Beograda i Prištine nastavile su da rastu i negativno utiču na mogućnost produktivnog dijaloga", navodi se u novom, tromesečnom izveštaju, šefa UN o stanju na Kosovu.
Gutereš je kao najveći problem u odnosima Beograda i Prištine naveo taksu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Buh, koju su u novembru uvele kosovske vlasti.
Generalni sekretar UN je, istovremeno, upozorio lidere dve strane da izbegavaju poteze koji bi mogli voditi dodatnom dizanju tenzija, kao i da pomirljivim potezima traže način za napredak u dijalogu koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
Pročitajte još:
* Glas Amerike: Spor u Savetu bezbednosti zbog Kosova
* Savet bezbednosti kao ring: Vodi se velika borba oko Kosova
Novi izveštaj šefa UN o Kosovu dostavljen je ambasadorima članica Saveta bezbednosti u trenutku kada još uvek nije poznato da li će najmoćnije telo svetske organizacije uopšte u februaru raspravljati o tom pitanju, pošto se održavanju posebne sednice o Kosovu protivi čitav niz zapadnih država.
SAD, Velika Britanija i Francuska smatraju da, s obzirom na stanje na terenu, nema potrebe da se o Kosovu raspravlja četiri puta godišnje. Istovremeno, predstavnici kosovskih institucija, uz podršku SAD i Britanije, u nekoliko su navrata zatražili da se preispita uloga UNMIK-a. Tim inicijativama se protive Rusija i Kina.
Gutereš je, takođe, naveo da je taksa na proizvode iz Srbije i BiH uvedena neposredno pošto je propao pokušaj Kosova da obezbedi članstvo u Interpolu.
Ujedinjene nacije navode i da je su se u protekla tri meseca na Kosova vratile 93 osobe, uključujući trideset dvoje Srba.
"Od 2000. godine, 28.111 raseljenih osoba (11.945 Srba, 7.577 Egipćana i Aškalija, 3.925 Roma, 1.875 Bošnjaka, 1.464 Goranaca, 1.281 Albanaca, 21 Crnogorac, 19 Turaka i četvoro Hrvata) je pronašlo trajno rešenje na Kosovu", navode Ujedinjene nacije, ističući da se širom Balkana nalazi još 69.627 raseljenih lica sa Kosova kojima je potrebna pomoć.
U delu koji se odnosi na aktivnosti EU na Kosovu, navodi se da je Specijalno tužilaštvo nastavilo istragu o "nehumanom tretmanu ljudi i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu", kao i da su počela saslušanja bivših visokorangriranih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.
