Nema ko da kopa raku
U zabačenim selima Srbije, pa i u onima koja i nisu zabačena, osim što je iz dana u dan sve manje stanovnika, prisutan je i problem sahrane pokojnika, što je nekada bilo nezamislivo. Jer, u mnogim selima jednostavno nema mlađih meštana koji su sposobni da iskopaju raku jer većinu stanovništva čine vremešni i onemoćali žitelji.
Kuršumlija
Taj problem je najizrazitiji u zabačenim selima u okolini Kuršumlije, u delu koji se nalazi uz samu administrativnu granicu sa Kosovom, ali ništa bolja situacija nije ni, recimo, u zapadnoj Srbiji, na planini Suvobor, a slično je i širom Srbije.
Po tradiciji, raku za pokojnika treba da kopaju tri mlađa čoveka i to se praktikovalo generacijama, dok je bilo naroda u selu, po principu "zapamti, pa vrati", ali ta su vremena prošla. Zato, porodice preminulih angažuju profesionalne kopače raka iz gradova, što je novije zanimanje, i ta usluga košta 20 evra po čoveku. Međutim, i pored visoke cene kopače raka je teško obezbediti te nije redak slučaj da raku moraju da kopaju sami rođaci preminulog.
