Euforija posle Đokovićevog trijumfa u Melburnu: Obilić našeg doba
Novak Đoković ruši rekorde, proslavlja srpsko ime i obogaćuje leksiku. Nakon rekordnih sedam osvojenih pehara Australijen opena i 15 grend slem titula, italijanski sportski izveštač osmislio je i novu reč za nepobedivost - inđokabile.
Učinio je to osnivač najpoznatijeg teniskog portala sa Apeninskog poluostrva "Ubitenis". To je onaj novinar s kojim se Nole našalio na konferenciji za medije, kada je imitirao Italijanovu nonšalantnu intonaciju dok mu je postavljao pitanje, baš kao da je sasvim uobičajeno da se u individualnom i elitističkom sportu kakav je tenis obaraju rekordi i nižu pobede posle nekoliko meseci izostanka s terena zbog povrede.
Da nije osmislio ovu lepu reč pomislili bi da je to još jedan pokušaj zapadnih izveštača da umanje Novakovu pobedu. Kao kad se više bave lošom igrom svojih miljenika Nadala i Federera nego maestralnim trijumfom tenisera iz Srbije.
Ako ga je to nekada pogađalo, mentalno čvrst i emotivno ispunjen, Novak je u svojoj 32. godini to prevazišao. U Melburnu je njegovo gorštačko lice sijalo od sreće. Taj zarazni smeh je preleteo okeane, sve do Srbije i malenih balkanskih zemalja u kojima teniser preko oca i majke ima rodbinskih veza. I ponovo oni koji nikada nisu gubili veru u njega, i kad bi bio poražen od 105. na ATP listi, uzvraćaju dežurnim kritičarima: "Šta sam ti rekao?!"
Utuk velikim silama
Matija Bećković, pesnik i akademik, o Novaku govori kao o savremenom srpskom epskom junaku.
- On je velika rehabilitacija našeg naroda. Veliki demanti priče o velikim i malim narodima, velikim silama i bespomoćnoj sirotinji. Planeta se svela na tenisko igrališe, pa da tu, jedan na jedan, vidimo ko je ko - kaže Matija koji ne propušta Novakove mečeve.
Pesnik priča kako je na trgu u Gacku video veliki ekran, gde čobani silaze s brda da gledaju Novakov meč.
- U njemu sigurno vide reinkarnaciju Miloša Obilića, Kraljevića Marka ili Miloša Vojinovića. Ne znaju ništa, niti ih zanima tenis, nego simbologija ovog boja u kom je on nagrađen tolikim darovima. On je lep, svemoćan, pribran, a tako mi sebe zamišljamo - veli Matija.
Posle Melburna i trećeg grend slema osvojenog u nizu i to nakon operacije lakta, domaćim mrziteljima Novak je po ko zna koji put zapušio usta. Verovatno, samo do prvog narednog poraza, kada će ga ponovo "sahranjivati" i savetovati da okači reket o klin.
Ipak smo ga zaslužili
Glumac Branislav Lečić smatra da je Novak u pozitivnom smislu slika kontrasta u nama samima.
- Negativna strana jeste ona koju smo retko prevazilazili. To je taj destruktivni karakter koji manje više dominira našim mentalitetom. Skloni smo da u porazu pljujemo po drugima i po sebi, a kad pobeđujemo, da to preuveličavamo i glorifikujemo. Krećemo se u krajnostima koje nas sprečavaju da se razvijamo i stabilizujemo kao ozbiljan i odgovoran narod - kaže Lečić.
Iz te ružne crte mentaliteta nameće se pitanje da li smo kao narod zaslužili Novaka koji se rukovodi krilaticom "ono što me ne ubije, to me ojača"
Akademik Matija Bećković uveren je da se Novak ne bi pojavio da ga nismo zaslužili.
- On naše mane demantuje, i kada mi padnemo i brzo se predamo, Novak se javlja kao feniks. Nije čudo što ona deca u Melburnu skaču u oduševljenju što vide našeg čoveka na tronu s peharom u ruci, koji nije dobijen samo za tenisku igru nego za nešto mnogo više od toga - odgovara nam akademik Matija Bećković.
Volja je svetinja
Branislav Lečić smatra da nam Đoković daje najbolji primer da nikada ne treba odustati.
- Novak nam pokazuje kako su lični motiv i volja nešto što je sveto u nama i da se uvek treba ponovo pokrenuti. Da nisu važna imena, boja kože, ni godine. Da nema tog autoriteta koji može da te zaustavi, da se samorealizuješ ukoliko radiš i veruješ u sebe. Svojom ličnošću Đoković nam daje primer da su naše osobine uvek pobedničke ako se usmere u kontinuitetu i ako su potkrepljene ozbiljnim i upornim radom - navodi Lečić.
Umetnici ponosni na našeg asa: Vanzemaljac i ambasador
Kompozitor Rade Radivojević kaže da je Novak Đoković neverovatan.
- Ne znam da li su ljudi u Srbiji svesni šta znači za malu zemlju takav čovek. Mislim da 90 odsto svetske populacije ne zna gde smo, ni šta smo, ali za našeg Noleta svi znaju. Veliki ambasador male zemlje čije je ime izneo na svetlo dana. Najpoznatiji Srbin u svetu, naš najveći Nole - u dahu kaže Radivojević.
On podseća da su neki iznosili sumnje i omalovažavanja u kratkom periodu loše forme što je tipično za naš mentalitet.
- Sad kad je ponovo na krovu sveta svi se guramo uz njega. Jedno je sigurno, nismo imali takvog do sada - siguran je kompozitor.
I glumac Svetislav Goncić smatra je da Novak predstavlja ostvarenje svih snova.
- On je naš najbolji ambasador u svetu, vanzemaljac. Svi se mi negde projektujemo sa njim. Nisam pratio šta je ko govorio kada Novak nije bio u top formi, normalo je da nekad ne ide sve kao po loju, ali Đoković je najveći - veli Goncić.
Vesna Čipčić, glumica, pomosna je na Novaka.
- Kako bi se čulo za nas da nam nije njega, našeg milog, dragog i veličanstvenog Novaka?! Hvala mu za sve, on je naš ponos i dika i osećamo se kao da smo ga svi mi rodili - kaže Vesna.
N.S.Preradović
Delimo samo uspehe
Sociolozi komentarišu za "Vesti" da je deo ljudi u Srbiji sklon da podiže Novaka Đokovića u zvezde, pa da ga spušta u blato, ali ukazuju da je takvo ponašanje planetarna pojava.
Tipično je za ljude, kako kaže psiholog Žarko Trebješanin, da se identifikuju s pobednikom i osećaju kao da su sami zaslužili tu pobedu. Ali, vrlo su kritični u porazu.
- Uspehe delimo, neuspehe ne - objašnjava u najkraćem Žarko Trebješanin.
Taj fenomen, kako ga naziva sociolog Bojan Panaotović, da se neko proglašava kraljem kada trijumfuje, pa zaboravi u vremenu bez pobedničkih rezultata, nije karakteristika samo srpskog društva.
Analize i negativne komentare o uticaju supruge na Đokovića i njegovoj ishrani, ovaj sociolog karakteriše kao "filozofiju palanke" i "malograđansku kaljugu". Podsećajući da je Đoković bio prvi dok je jeo meso i sada kad ga ne jede, Panaotović kritičarima poručuje da nastave s uživanjem u prasetini i da probaju da stignu do Vimbldona.
- Takve treba pitati da li su nekada u svom kvartu ili selu, na malom fudbalu ili kuglanju, osvojili prvo mesto, možda u borbi petlova - kaže naš sagovornik.
On je uveren da 99 odsto ljudi u svetu ne bi imalo kondicije da sakuplja lopte tokom meča, a kamoli da budu najbolji od najboljih.
- Kada bi Nole obraćao pažnju na te komentare i bavio se njima završio bi s depresijom u nekoj kafani. On ne samo da se takvima ne bavi, već i oprašta ovom nezrelom delu nacije jer je veliki patriota kao i svi veliki šampioni - zaključio je Panaotović.
Supermen među zvezdama
- Svi, pa i najveći asovi i umovi, imaju uspone i padove. Imao ih je u filmu i "Supermen", a kako smo čitali, i Isus Hrist. Nema živog bića pod kapom nebeskom da niže samo uspehe, ali zato ima onih frustriranih i nedovršenih koji se izgleda leče na Noletu i onima koji su proslavili sebe i svoju domovinu i to u isto vreme dok za tog Noleta navijaju velike svetske zvezde i kraljevske porodice- kaže Panaotović.
D.Dekić
