Dačić: Svedoci smo opasnog prekrajanja istorije
"Svedoci smo novog, sve jačeg i vrlo opasnog prekrajanja istorije", izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i istakao da u regionu i danas, 70 godina posle Drugog svetskog rata, postoji mržnja i revizionizam.
Dačić je na otvaranju međunarodne konferencije "Stradanje Srba, Jevreja, Roma i ostalih na teritoriji bivše Jugoslavije", rekao da rezivionizam dobija na intenzitetu u našem regionu i da u nekim zemljama već predstavlja trend, gotovo svakodnevnu pojavu.
Dačić je međutim rekao da osude pokušaja revizionizma i opravdavanja zločina ne važe samo za neke druge, već i za nas.
- Oni koji su i kod nas vršili zločine za vreme Drugog svetskog rata i pomagali u vršenju holokausta i genocida ne smeju biti rehabilitovani jer su bili ratni zločinci - rekao je Dačić.
Dodao je da je Srbija zemlja koja je najviše propatila u ovom regionu i da nema pravo da na takav način vrši reviziju istorije.
- To ne izjednačava zločine koji su ovde počinjeni sa zločinima u Hrvatskoj, ali ne mogu da ne reagujem sa istim ogorčenjem - rekao je Dačić.
Pročitajte još:
* "Umalo nije došlo do fizičkog obračuna"
* Dačić: Predednik Palua stigao u Beograd, zaključite sami
* "Ukinućemo takse dve nedelje nakon što Beograd prizna Kosovo"
On je napomenuo da će uvek biti pokušaja revizije istorije i opravdavanja zločina, ali da to nikada nije bilo ni u jednoj zemlji zvanična politika, a da postaji opasnost da u nekim zemljama u našem regionu dobije takve konotacije.
- Svedoci smo da godinama unazad imate pothranjivanje takve državne politike što stvara osećaj mržnje i u aktuelnom vremenu. Zato mi ne treba da se takmičimo sa njima i kažemo da su njihovi zločinci ipak bili gori. To su bili monstrumi, i jedni i drugi - kazao je Dačić.
On je istakao da su Srbi, Jevreji i Romi u Jasenovcu bili podvrgnuti sistematskom uništenju od strane ustaškog režima NDH i da se zbog svih nedužnih žrtava ne sme dozvoliti nasilno i perfidno menjanje pogleda na prošlost i istorijske činjenice, jer se tako relativizuju i negiraju stradanja celih naroda.
- Posebno je alarmantno ako pokušaji negiranja zločina i prekrajanja istorije dobijaju indirektnu ili direktnu zvaničnu podršku, uključujući i pokušaj rehabilitacije zločinačkih režima, kao što je bio NDH - naglasio je ministar.
Navodeći da i danas postoji opasnost od oživljavanja i legitimizacije ideologije i političkih mišljenja koja su dovela do takvih strahota, Dačić je rekao i da reinterpretacije događaja iz perioda Drugog svetskog rata ponavljanjem postaju deo javnog govora i pokušaja opravdavanja zločina.
- Naša dužnost je da se protiv te prakse borimo, a naš zadatak da štitimo i negujemo kulturu sećanja kako se takva mračna poglavlja ne bi nikada ponovila - istakao je Dačić.
On je naveo da Srbija podržava aktivnosti kojima se čuva sećanje na žrtve holokausta i genocida kroz obrazovni program, ali i proces vraćanja imovine žrtvama i podsetio da je usvojen i važan zakon kojim je to regulisano.
Dačić je ukazao da nečuveni karatkter zločina počinjenih nad Srbima, Jevrejima i Romima zahteva od javnosti da ostane posvećena sećanju i odavanju počasti žrtvama, iznošenju stravične istine i suprotstavljanju onima koji je iskrivljuju ili poriču.
U uvodnom delu konferencije govorio je i direktor Muzeja žrtava genocida Veljko Ðurić Mišina, koji je upitao ko brani Srbiji da na Starom sajmištu, mestu nemačkog koncentracionong logora, izgradi memorijalni kompleks u kojem bi Srbi, Jevreji i Romi mogli da ispričaju svoja stradanja.
- Zašto u Donjoj Gradini nema nikakve muzejske postavke - upitao je Mišina.
On je ocenio i da u Hrvatskoj postoji revizionizam i da danasnja tumačenja logora Jasenovac mogu da se okarakterišu i kao cinizam, poput reči da je peć služila da se Srbi zagreju.
Dekan Fakulteta za poslovne studije i pravo Univerziteta Union Milan Radosavljević kaže da u čitavoj Evropi i svetu u poslednjim decenijama vodi borba za ponovnom interpretacijom istorije i da taj proces nije slučajno povezan sa jačanjem nacionalizma, populizma i retorike koja sadrži nacističke elemente.
- Istorija mora da nas nauči greškama koje smo pravili da ih ne bismo ponovili. Prošlost se ne može promeniti, ali se iz nje može naučiti - zaključio je Radosavljević.
