Život među svetinjama
Prelepo i radosno proslavili su Srbi u Starom Rasu, postojbini Nemanjića i srpske države, Badnje veče i Božić, uz molitve, pesmu, igru i vatromet dočekali su i srpsku Novu godinu, a s nestrpljenjem i ponosom čekaju i Svetog Savu.
- Za nas je januar mesec najveće radosti i ponosa. Svuda i stalno ističemo da smo privilegovani jer smo se rodili i živimo tamo gde su rođeni, gde su zemljim hodali, gde su badnjake sekli i Hrista i Božić slavili Stefan Nemanja, njegovi veliki sinovi Stefan Prvovenčani, Vukan, Rastko Nemanjić Sava i brojni drugi kraljevi i carevi iz loze Nemanjića. Mada se trudimo da budemo pošteni i ponosni Srbi i dobri pravoslavci, često se zapitamo, da li smo mi koji danas živimo u Deževskoj dolini i Starom Rasu njihovi dostojni naslednici - ističe profesor Mirko Popovac koji živi na pedesetak metara od ostataka Nemanjine saborne crkve i hrama Svetog Save koji se gradi.
Aco Mutavdžić ističe da je srećan što je rođen i što živi "na temelju Srbije", tamo gde je, što se srpstva tiče, sve počelo:
- Badnji dan, Božić i Sveti Sava za mene i moju porodicu su posebni dani, obeležavam ih uvek u porti Petrove crkve, pored koje živim, i u svom domu uz želju da nam donesu radost, sreću, zdravlje, slogu i bolji život. Božić je ovde, u Nemanjićkoj postojbini, čini mi se, drugačiji i lepši, očekujem da se moji sunarodnici Srbi ostanu na ovim prostorima, da se mole Bogu u ovdašnjim svetinjama, da se ne sele i da čuvaju svoje veru i tradiciju.
Mladi inženjer Uroš Nićiforović, koji živi u naselju Postenje, nedaleko od Petrove crkve, takođe veli da je ponosan što se rodio i rastao pored Petrove crkve, Deževe, Đurđevih stupova, Starog Rasa i Sopoćana, najvećih srpskih svetinja i svetskih kulturnih dobara pod zaštitom Uneska. Od predškolskih dana za njega i njegovu generaciju Božić i Sveti Sava su posebni dani.
- Rastao sam uz oca Gerasima, igumana sa Đurđevih stupova, koji je umeo sa decom i koji nas je podučavao da čuvamo svoju veru, crkvu i tradiciju i da poštujemo i volimo svoju naciju, ali da ne mrzimo druge i da poštujemo različitosti i svaku drugu veru. Uvek nam je govorio da se ponosimo što smo Rašani i naslednici slavnih Nemanjića i mi to danas, kada smo odrasli, i činimo. Srećan sam što se veliki broj mladih u Starom Rasu posvetio svojoj veri i što u dve većem broju odlazi u crkvu. Badnjake sam sekao sa mojim Nićiforovićima, u šumi gde ih vekovima sečemo, a potom smo svi uživali u porti Petrove crkve - ističe Nićiforović.
Miris tamjana i priče kaluđera
- Za svaki Božić i Svetog Savu poželim da se setimo naših velikana, da bar malo budemo bolji ljudi i da više poštujemo ono što su nam slavni preci ostavili. Poželim i da naša država više pažnje posveti pažnje svojoj postojbini i da neke glave u Beogradu shvate šta sve imamo, da u Stari Ras dovedemo što više turista i da u celom svetu više poradi na promociji ovadašnje kulturne baštine. Rodio sam se i odrastao uz manastir Sopoćani, uz molitve i cveće lepi jova, uz miris tamjana i priče kaluđera, ovde ću i ostati - poručuje Miroslav Mladenović, ugledni domaćin i vernik iz Sopoćana.
Čekajući izgradnji hrama
Srbi u Deževskoj dolini jedva čekaju da se završi izgradnja hrama Svetog Save u Deževi i nadaju se da će Božić 2020. godine slaviti u ovoj svetinji koja će biti ponos svih Srba širom sveta.
- Mi i sada u još nezavršenom hramu povremeno održavamo molitve, nadamo se da ćemo, uz pomoć naših vernika i dobrotvora, koja nam je i te kako potrebna, hram završiti ove godine i da ćemo se svi ovde okupiti 6. januara 2020. godine da se radujemo i zapalimo badnjak - ističe paroh deževski Ivan Jeremić.
