Poslednju reč o Kosovu treba da da - Savet bezbednosti
Da li se pitanje rešenja za Kosovo seli u Ujedinjene nacije? Nakon poruka Putina u Beogradu i tvrdnji srpskog šefa diplomatije da sličan stav ima i Brisel, moguće je da će poslednju reč imati upravo Savet bezbednosti, ocenjuju analitičari.
Ruski predsednik Vladimir Putin u Beogradu je kritikovao Evropsku uniju da nije puno postigla u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, kao i da Rusija podržava obostrano prihvatljivo rešenje za Kosovo na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Dva dana kasnije, srspki šef diplomatije Ivica Dačić oktriva da mu je ruski kolega Sergej Lavrov u Beogradu rekao kako mu je Federika Mogerini poručila da će kada bude postignut dogovor, to morati da ratifikuje Savet bezbednosti.
Pročitajte još:
* Pripadnici KBS pušteni sa Jarinja
* Makedonci se bogate na našoj muci
* "Njujork tajms": Vučić neće moći da deli Kosovo bez pristanka Putina, a to ima cenu
- Rusija neće dozvoliti da ako se širi ili menja format dijaloga i da budu uključene zapadne zemlje, ne budu uključene Kina i Rusija. Ako dođe do dogovora sa Prištinom, to mora biti nova rezolucija Saveta bezbednosti UN koja će zameniti Rezoluciju 1244 - rekao je Dačić.
I programski direktor Fonda za političku izuzetnost Marko Savković saglasan je da se čini da svi putevi vode u Njujork.
- Sve ide ka tome da taj dogovor Beograda i Prištine mora biti aminovan u Ujedinjenim nacijama, jer je negde, neko, zauzeo stav da je za Kosovo bitno članstvo u Ujedinjenim nacijama - smatra Savković.
Ipak, to što bi pitanje Kosova moglo da završi pred Savetom bezbednosti, ne znači nužno da je to nešto dobro za Beograd, kaže Genadij Sisojev, dopisnik ruskog Komersanta sa Balkana.
- Rusija se zalaže da to bude u okviru Rezolucije 1244, to znači Kosovo u sastavu Srbije, to je nešto sa čim se Priština nikad neće složiti, a drugo da taj sporazum na kraju bude ratifikovan u Savetu bezbednosti, znači da Rusija sebi ostavlja mogućnost da stavi veto ako joj se sporazum ne sviđa, to nije baš stav za koji se zalaže Beograd - kaže Sisojev.
Pitanje rešenja kosovskog problema više puta se selilo, od Rambujea, do Ujedinjenih nacija, Kontakt grupe, pa sve do Brisela gde je gde je i danas. To navodi pojedine poznavaoce prilika da ne veruju u skoro rešenje.
- Nema lakog rešenja, nema brzog rešenja, to su rešenja koja se nalaze u sporim koracima i ta rešenja će trajati vekovima. Nisu ga rešele ni Osmanlije, ni Kraljevina Srbija, ni Austrougarska, nis SHS, nije ga rešio ni Tito, ni Milošević, ni Klinton, neće se to kosovskometohijsko pitanje rešiti ni sada - rekao je istoričar Aleksandar Raković.
Iz Evropske unije do sada nije bilo zvaničnog reagovanja da se dijalog seli na drugu stranu Atlantika. Međutim, tamošnji zvaničnici, kako prenosi Beta, negiraju da je Brisel gurnut u stranu i da se radi na tome da sporazum o normalizaciji bude postignut pre majskih izbora za Evropski parlament i pre izbora nove Komisije.
