Uvozimo otpad iz celog sveta

Slobodno tržište u Srbiji je preslobodno shvaćeno te se uvozi svakakva roba koja često ne zadovoljava standarde koji se potrošačima moraju garantovati. Ni svest samih kupaca o njihovim pravima na garanciju, reklamaciju ili povraćaj robe nije dovoljno razvijena, pa je rezultat svega toga činjenica da trgovine slobodno planiraju dečje igračke sa otrovnim materijama, televizore koji ne primaju digitalni signal, tekstil koji ne zadovoljava norme postavljene čak ni zastarelim propisima Srbije s početka devedesetih godina, smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Odakle u Srbiju stiže roba koja ne zadovoljava kvalitete na kakve potrošači imaju pravo?

- U više navrata sam isticao da smo postali deponija za nekvalitetnu robu kako iz Evrope, tako i iz Azije. Glavni problem Srbije je što nije uredila standardizaciju i nema instrumente kontrole kojim bi se utvrdilo šta se može uvoziti, a šta ne. To nije protiv slobodnog tržišta, ali slobodno tržište ne treba mešati sa anarhijom pod parolom da svaka roba ima svog kupca. I taj kupac ima određena prava, mora njih da bude svestan i da ih brani.

O kakvoj spornoj robi je reč?

- Kako nemamo nikakve kriterijume u praksi, na našem tržištu je roba koja bi inače otišla u reciklažu, ili bi se vraćala proizvođaču. Prevashodno je reč o beloj tehnici i tekstilu koji dolazi iz Kine i Turske. Mi smo nekada imali jaku tekstilnu industriju koja jednostavno više nije mogla da se nosi sa takvom konkurencijom. Tako smo došli u situaciju da se sistemski ne kontroliše ni zdravstvena ispravnost uvozne robe, već to nasumično radi nekoliko stotina inspektora, što je nedovoljno za naše tržište.

Zbog čega država toleriše nekvalitetnu robu, ako to već nije u interesu potrošača?

- Da država razmišlja o interesu građana, odnosno potrošača, ona sama bi ukinula svoje monopole. Kada na tržištu postoji bilo kakav monopol, onda je proizvod po pravilu skuplji i manje kvalitetan. To se vidi iz primera uvođenja konkurencije koja izvesno znači jeftiniji proizvod ili uslugu. Naša vlada ima neke veoma značajne monopole. Recimo, Naftnoj industriji Srbije je dat monopol do 2011, država ima monopol u proizvodnji struje i obavljanju komunalnih usluga. Zato su svi ti proizvodi loši, a usluge slabe.

U kojoj meri državni monopoli utiču na proizvodne cene?

- Veoma mnogo. Poznato je da se cena energenata u proizvodnji računa kao osnovica proizvodnje. Ako je struja skupa, proizvod je skuplji. Ako su derivati nafte skupi, skup je i transport i tako redom. Monopol nikada i nigde nije u interesu potrošača, već samo onih koji upravljaju monopolskim kompanijama.

Šta bi se dogodilo kada bi se striktno poštovao Zakon o zaštiti potrošača?

- Polovina trgovina bi bila zatvorena jer bi jednostavno ostala bez robe. Zato Vlada i pokušava da takvu normu na neki način izigra. Poražavajući je podatak da ni prema postojećim, zastarelim zakonima, nijedan trgovac još nije kažnjen.