Izbori kao čarobni štapić
Srbija definitivno ne izbroji godinu bez izbora, najčešće vanrednih, a sudeći prema najavama iz vrha vlasti, ove 2019. joj se smeše republički i to četvrti za nešto manje od sedam godina.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je naciji da kada bi se pitala Srpska napredna stranka čiji je lider izbori bi bili raspisani još pre 15 dana. Time je i potvrdio da su "i nož i pogača" u njegovim rukama.
Dok Vučić ističe da je važno da svaki put kad postoji sumnja u legitimnost vlasti ona bude otklonjena, Kosovo kao razlog vanredne provere narodne volje, mahom vide politički analitičari. Oni procenjuju da Vučić vaga najpovoljnije izborne datume, ali ih svakako traži u terminima, pre nego što pod pritiskom Zapada bude raspetljan kosovski čvor. Nezvanično se čuje da bi dan za glasanje mogao da bude 31. mart ili 7. april.
Mada je predsednica parlamenta Maja Gojković pre mesec dana bila protiv prevremenih izbora, sada priznaje da je mišljenje promenila.
- Situacija u Srbiji, ali i u regionu se menja i postaje složenija, ako se imaju u vidu jednostrani potezi Prištine, ukidanje granice između Albanije i Srbije, budući da Srbija Kosovo i Metohiju ne gleda kao zasebnu celinu, niti će gledati - obrazložila je Gojkovićeva svoje razloge.
Napomenula je da to hoće li izbora biti početkom druge polovine godine, krajem 2019, ili sada na proleće, ne menja suštinu stvari jer je "ova godina ionako predizborna". Da je predizborna kaže i Vučić, koji je pojasnio da Srbija od marta, aprila ulazi u izbornu godinu, tako da nije ništa vanredno. Međutim, poslanik i analitičar Đorđe Vukadinović tvrdi da se u izbornu godinu ulazi tek januara 2020.
Velika je verovatnoća da će ove godine biti izbora, smatra novinar Ranko Pivljanin, koji kaže da aktuelna vlast vlada izborima.
- Dva su ključna motiva. Jedan rešenje Kosova koje može drastično da prekomponuje političku scenu, a vlast nije sigurna kakva bi bila reakcija naroda na to šta bi bilo rešenje. Drugi, protesti koji, koliko god da su bili smanjivani, postaju realnost i stvarna su pretnja rejtingu vlasti - tumačio je Pivljanin za Prvu.
Govor statistike
Koliko su, inače, izbori česta pojava u Srbiji govori statistika. Od 2012. kada se birao predsednik države i vlast na svim nivoima, republičku vlast građani su birali 2012. i vanredno 2014. i 2016. Šefa države su, osim 2012, zaokružili redovno i 2017, a vojvođansku vlast 2012. i 2016. godine. Beograd je glasao svoju vlast 2012, pa posle smene gradonačelnika Dragana Đilasa vanredno 2014. i redovno 2018. Pritom, ne prođe godina da se u nekoliko opština ne raspusti vlast i organizuju vanredni izbori.
Prvi policajac za proveru
Zanimljivo je da je uoči svakih republičkih izbora u javnost procuri da je potpredsednik SNS, ministar policije Nebojša Stefanović najveći zagovornik izbora. On je uoči republičkih 2016. tražio raskid koalicije sa SPS-om i vanredne izbore, a sada se spekuliše da je opet on taj koji je sa gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem za izlazak na birališta. Dok Stefanović traži vanredne izbore, njegovu ostavku zahtevaju građani koji u Beogradu protestuju iz subote u subotu.
