"Kosovo je svetski, a ne samo problem Srba i Albanac"
"Kosovo danas nije problem samo Srba i Albanaca ili samo Srba, Albanaca i SAD, već je reč o svetskom problemu oko koga postoje različita gledišta, na šta je Srbija pokušala da ukaže i na otvorenoj sednici Saveta bezbednosti", ocena je profesorameđunarodnog prava na Institutu za evropske studije Slobodana Zečevića.
Zečević za sada još ne vidi održivo rešenje koje bi zadovoljilo i srpske interese, i dodaje da sve dok ono ne bude pronađeno - srpsko rukovodstvo nema šta da ponudi građanima Srbije, osim da smo za dogovor i za kompromis.
Ukoliko se SAD uključe u proces pregovora, Srbija bi želela da se uključi i Rusija s druge strane, ili eventualno ceo Savet bezbednosti kako bi izbalansirala svoju poziciju i ne bi bila sama naspram SAD i članica EU koje podržavaju nezavisnost Kosova".
Zečević nije siguran da li premeštanje pregovora sa Prištinom na nivo Saveta bezbednosti može da urodi plodom ali, kaže "da u svakom slučaju ono što je za Srbiju dobro jeste da pokaže drugoj strani da nije sama".
Na pitanje o ulozi rezolucije 1244 u procesu pregovora napominje da je ona, kako to neke države tumače, prevaziđena.
- Da bi rezolucija 1244 bila prevaziđena onda mora da postoji neka saglasnost u okviru Saveta bezbednosti da se ona promeni, ali ja za sada ne vidim takvu saglasnost - kaže Zečević.
Kada je reč o ideji razgraničenja između Srbije i tzv. Kosova, Zečević objašnjava da takva ideja dugoročno gledano predstavlja razgraničenje između Srbije i Albanije.
Pročitajte još:
* Nove mere Prištine - takse od 100 i za sve strane kompanije
* Kvinta pozvala Prištinu: Povucite odluku o taksama
* Kosovo uništilo trgovinu sa Srbijom: Sa 40 miliona evra na 300.000
- Ideja o razgraničenju gde će Kosovo biti nezavisna i multietnička država poprilično je problematična zato što sa jedne strane srpski narod na Kosovu vidi državu Srbiju kao svoju državu, dok s druge strane albanski narod na Kosovu najčeshće vidi Albaniju kao svoju nacionalnu državu i u tom kontekstu i Srbi i Albanci imaju svoje nacionalne države - kaže on.
Takvo rešenje bi dovelo do potpunog razgraničenja između srpskog i albanskog naroda u regionu, ali SAD i odlučujuće zemlje Zapada su protiv toga, jer ,kako kaže veruju, da mogu da proguraju varijatnu nezavisnog Kosova onakvog kakvo je sada.
Govoreći o ulozi Evropske unije, Zečević kao kljucni problem za njenu neefikasnu uloga u celom procesu dijaloga između Beograda i Prištine vidi u tome što Brisel nema jedinstven stav o rešenju.
- EU nema jedinstven stav po pitanju Kosova i u tom smislu ona nema jaku pregovaračku poziciju i uticaj na obe strane, ali je previše popustljiva prema Albancima na Kosovu, koji krše neke vrednosti koje EU ljubomorno čuva, poput slobode kretanja robe, pružanja usluga, slobodu kretanja kapitala - ocenjuje Zečević.
On smatra, da EU može da ubedi Prištinu da povuče takse na srpske proizvode koje je uvela Priština, a čije povlačenje je uslov da bi Srbija nastavila dijalog.
- Albanci primaju finansijske pomoći od Evropske unije i tu bi EU, da stvarno želi, mogla da ih pritisne i kaže - "Ajde ukinite takse inače ćemo skratiti pomoć". U tom smislu Evropska unija bi mogla da bude efikasnija - objašnjava Zečević.
On istovremeno skreće pažnju da slaba pozicija EU destimulativno utiče na međudržavne odnose u regionu, ali, i na to da nikada ne treba izgubiti iz vida da je njen glavni saveznik SAD i da u je tom smislu za EU sporazum između Beograda i Prištine važan.
- Kroz sporazum bi praktično Srbiju uključili brže u EU i samim tim oslabili uticaj Rusije, a i Kine na ovom prostoru - kaže Zečević.
Na pitanje šta očekuje na političkom i ekonomskom planu u 2019. godini, Zečević kaže da je dobro da se nastavi uzlaznom putanjom u ekonomskom sektoru, ali takođe upozorava na eventualne posledice "političkih sukoba na Balkanu koji mogu da uspore privredni rast".
- Ako bude bilo veće političke nestabilnosti, Srbija neće moći da ostvari rezultate koje očekuje ili koje je imala ove godine, ali, ako budemo radili na normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavimo ka EU, onda ćemo ekonomski napredovati, iako ni to nije dovoljno za ono što nama treba jer zaostajemo za drugima - zaključuje on.
