Kruna deli i rasejanje
Patrijarh Irinej je nedavno podgrejao višedecenijsku dilemu u narodu, treba li Srbija da bude republika ili monarhija, predlogom da se kraljevskoj porodici Karađ턑ević podari uloga koju su imali njihovi preci. Analitičari su ocenili da je taj predlog već dobro poznat stav SPC, a da istraživanja pokazuju da je 27 odsto građa za monarhiju. Bio je to povod da zemljake u dijaspori pitamo jesu li za monarhiju ili republiku.
Odgovori u Tribini čitalaca ukazuju da su i oni koji rade širom Evrope i u Kanadi podeljeni po tom pitanju, pojedini neće pasoš Srbije dok ne postane kraljevina, a drugi smatraju da je to prevaziđen način uređenja države.
Stana Bilbija, Montinji, Francuska
- Uh, otkud da znam? A i ne znam kako je bilo za vreme kralja. Možda je bilo bolje nego danas. Danas Srbija ima Vučića, Francuska Makrona. Ako malo proširim vidik, za kraljevine mogu reći da su poštovanije i mirnije zemlje, možda zato što se između sebe podržavaju i cene. Ipak, smatram da je sistem kraljevine prevaziđen, u ovom tehnološkom razvoju njima ne stoje "dugmići", ispod njihovog dugmeta mnogo šta se krije.
Kraljevi nikad nisu znali kako je narodu, ni u ondašnje vreme, a ni danas. Svako sebe gleda, kako kraljevi tako i Vučić i Makron. Ja se, zaista, divim (naravno, ne mislim na razbijače, koji, u stvari, i nisu demonstranti) francuskim Žutim prslucima, oni su brojni, hrabri, podnose suzavce, šmrkove, palice, zatvaraju ih, a ipak uspevaju da ostanu ponosni i istrajni u borbi za svoje zahteve.
Neđo Krajišnik, Kičiner, Kanada
- Apsolutno sam za povratak monarhije! Neću tražiti pasoš Srbije sve dok državno uređenje ne bude kraljevina koja je, inače, ukinuta nelegalno. U Srbiji nema demokratije, a povratkom monarhije narod će imati veću slobodu i ravnopravnost. Sa patrijarhom na čelu crkve i kraljem na čelu države Srbija će u celom svetu biti daleko priznatija.
Ljubiša Ćirić, Braunšvajg, Nemačka
- Nikada nisam bio na toj strani, jer mislim da je uvek bolje da narod izabere nekoga ko će da ga vodi nego da mu to bude određeno. Kraljevina je na današnjem stepenu ljudskog razvitka apsurd. U Srbiji to hoće možda četnici i još neki sledbenici kralja, ali ne verujem da bi to otadžbini donelo neki veći ugled. Ne verujem da bi mlađi ljudi mogli u svetu s ponosom da kažu: "Mi smo iz Kraljevine Srbije." Imali smo kraljevinu pa vidite dokle smo došli.
Nikada nisam bio komunista, ali se ne slažem s tim da su komunisti uništili kralja i kraljevinu. Sami su otišli, a sada su se vratili njihovi naslednici koji ne znaju ni srpski jezik, a trebalo bi da postanu simbol Srbije. Uostalom, neumesno je pokretati pitanje kraljevine, sada kada je Srbija ugrožena sa svih strana i kada narod jedva preživljava.
Ako kraljevi naslednici imaju neki recept za boljitak srpskog naroda mogli bi da ga kažu iako ne nose krunu. Mene, što se tiče, ako narod hoće kraljevinu, neka mu bude. Ako Srbijom treba da upravlja Bog sa neba i kralj sa zemlje blago Srbima, onda ne bi morali ništa da misle. Kome se kraljevina ne dopada može da ode u zapadnu Evropu, gde o kraljevini neće moći ni da razmišlja, jer će mu glavni problem biti gde da se zaposli i kako da zaradi parče hleba. Tako sam i ja uradio pre više od 40 godina, pa pitanje kraljevine u Srbiji za mene nije aktuelno, jer se tamo neću vraćati. Srbima i Srbiji, naravno, želim sve najbolje, ali kralj i kraljevina u te želje ne spadaju.
Živojin Jovanović, Herisau, Švajcarska
- Institucionalna monarhija bi se previše mešala u politiku i vlast pa bi imala problema da se ustoliči. U principu jesam za monarhiju, ali da bude krunska monarhija koja bi najbolje odgovarala prilikama u Srbiji. Krunska monarhija bi imala zadatak da opet ujedini narod Srbije u kompaktnu celinu. Kralj i kraljica bi trebalo da služe kao uzor podeljenom narodu i da ga ujedine u zajedničku ljubav i respekt prema blistavim tekovinama monarhije i kralja. Svi na vlasti prethodnih decenija su samo delili narod i stvarali krvne neprijatelje. Podele naroda na svoje sledbenike demoniziraju drugomišljenike, to je strategija diktature i dikatatora.
Podeljen narod je neproduktivan i nema napretka. Ali to diktatore ne zanima, jedini cilj im je da se što duže održe na poziciji i pokradu resurse zemlje. Dinastija Karađorđević ima jake pretenzije da se opet ustoliči na presto Srbije. Iz niskih pobuda i ciljeva. Osveta za progon iz Srbije. Iako današnji narod nije kriv za progon i skidanje sa krunskog prestola Karađorđevića. Samim tim Karađorđevići ne dolaze u obzir za krunsku monarhiju. Princ ima pred očima neku vrstu apsolutne monarhije gde bi on kao kralj imao izvršnu i zakonodavnu vlast. U 21. veku to nije moguće. Prema tome dinastija Karađorđević ne dolazi u obzir za monarhiju.
Jelica Stanković, Beč, Austrija
- Nisam za to da Srbija postane kraljevina. Mislim da su republika i demokratski ustav najbolje rešenje za građane naše zemlje. Kraljevina je stari oblik vladavine, koji je zastareo i njemu nije mesto u modernim društvima. Povratak kraljevine ne bi imao nikakav smisao i samo bi predstavljao novi trošak po državnu kasu. Uz to ko bi bio kralj, ko bi odredio koja bi dinastija došla na presto. Zar da nam bude kralj neko ko ne zna ni srpski i da takav neko odlučuje o našim životima.
Bojana Tepšić, Švalbah, Nemačka
- Lično sam za to da Srbija bude zvanično kraljevina, jer se to pokazalo da je bolje za narod. Bilo bi više reda u državi i ne bi se političari bahato ponašali. Odrasla sam u porodici koja je imala lepe uspomene na vreme kada je Srbija bila kraljevina. Čula sam mnogo pozitivnih stvari o tome od mojih predaka i oni su stalno govorili da je bilo bolje za vreme kralja.
Petar Marinković, Berlin, Nemačka
- Kraljevina je u ranije vreme bila lepa tradicija i ujedinjujući faktor za narod i državu. Mi smo danas u 21. veku i nisam siguran da nam je sada kraljevina potrebna. Najstariji direktni potomak poslednjeg kralja dinastije Karađorđević, kralja Petra II Karađorđevića je njegov sin i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. On je već dugo u Srbiji, ali se ispostavilo da je znanje srpskog jezika njemu i dalje veliki problem. Ljubav prema Srbiji i privrženost dinastiji trebalo bi potvrditi i kroz savršeno vladanje jezikom otadžbine.
Osamdesetih godina 20. veka u Srbiji se nije ni znalo da postoje naslednici Kralja Petra II. Članovi dinastije nastojali su da uspostave prvi kontakt sa Srbijom upravo ovde preko naše crkve u Berlinu. Najpre je počeo da dolazi princ Tomislav, zatim prestolonaslednik Aleksandar, a onda i ostali. Nisam stekao utisak da su pre toga mnogo razmišljali o Srbiji. Slučajno, u vreme njihovog dolaska, u Berlinu je bila i ekipa Televizije Novi Sad, pa su napravili reportažu o njihovom dolasku. Tek posle posete našoj crkvi u Berlinu odlučili su da posete i Srbiju.
S obzirom na to da, pre nego što su se stvorile mogućnosti da poseti Srbiju 1991. godine, prestolonaslednik Aleksandar nije pokazivao veliko interesovanje za kontakte sa srpskom dijasporom, onda se i njegove želje da se sada obnovi monarhija mogu dovesti u pitanje. Bogatstvo dinastije Karađorđević u Srbiji bilo je veliko, tako da se ne može nedvosmisleno odrediti u kom smeru ide motivacija prestolonaslednika Aleksandra da se obnovi monarhija. Uprkos našoj podršci iz Berlina da prvi put posete Srbiju, članovi dinastije Karađorđević su nas zaboravili, više ne dolaze kod nas i zbog svega toga ostajem neopredeljen po pitanju obnavljanja Kraljevine Srbije.
