Rusija: Rezolucija 1244 osnov za Kosmet
Ruska Federacija će i nakon savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu nastaviti da podržava teritorijalnu celovitost i suverenitet Srbije i smatra da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ostaje najvažniji temelj rešavanja kosovskog pitanja, izjavio je ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan Harčenko.
Harčenko je u intervjuu Srni pojasnio da se savetodavno mišljenje MSP tiče deklaracije o nezavisnosti Kosmeta, ali da taj sud nije u širem smislu razmatrao pravo kosmetskih Albanaca na samoopredeljenje i jednostrano otcepljenje od Srbije.
On je dodao da MSP nije razmotrio ni posledice jednostrano proglašene nezavisnosti, niti je razmatrao da li je Kosmet država ili nije u pravnom smislu.
"Takođe nije razmotrio ni pitanje priznanja Kosmeta od strane niza država. Ruska Federacija, bez obzira na savetodavno mišljenje MSP-a smatra da dugoročno, sveobuhvatno i pravedno rešenje za Kosmet može biti postignuto jedino uz razgovor zainteresovanih strana na osnovu međunarodnog prava", naglasio je on.
Govoreći o širem kontekstu savetodavnog mišljenja MSP-a, ruski ambasador je rekao da Moskva podržava teritorijalni suverenitet i celovitost Srbije, ali isto tako i na osnovu Dejtona i drugih međunarodnih i nacionalnih odluka uvažava i poštuje suverenitet i teritorijalnu celovitost BiH.
"U našoj međunarodnoj politici i odnosima sa Sarajevom polazimo od toga i to je temelj za naše odnose. Što se tiče BiH, ako se želi govoriti o stabilnosti postoji neophodnost uvažavanja teritorijalne celovitosti BiH kao države, ali i uvažavanje entitetske organizacije države", rekao je ruski ambasador.
Govoreći o neformalnim najavama robusnije politike EU prema BiH, Harčenko je podsetio da nije bilo takvih rasprava u okviru Saveta za sprovođenje mira.
"Rusija polazi od toga da postoji jedinstvena odluka PIK-a koja se tiče tranzicije OHR u misiju specijalnog predstavnika EU, zatvaranje OHR-a i eliminisanje bonskih ovlaštenja", rekao je on.
Ruski ambasador je podsetio da se taj ceo koncept temelji na saznanju da je u sadašnjim političkim prilikama nemoguća robusnija politika, odnosno da politika pritisaka i sankcija nije u skladu sa prilikama u BiH, bilo da je reč o državi u celini bilo pojedinačno u entitetima.
"Dodatni pritisci izazivaju negativan odgovor. Polazimo od toga da ako se želi stabilnost i uvažavanje principa Dejtona, međunarodna zajednica mora odustati od politike koja liči na želju za očuvanjem protektorata", pojasnio je Harčenko.
On je ocenio da je sada je vreme za drugu politiku u BiH koja je više savetodavna i koja se provodi uz realizaciju koncepta zatvaranja OHR-a.
