"Kraljev" plac u tuđe ruke
Iako je Zakon jasan i kaže da predmet restitucije ne može biti otuđen ili dat u zakup, slučaj sa kojim se susreo Bogdan Veljković govori da je to ipak moguće. Kao naslednik Stojana Veljkovića, nekadašnjeg ministra pravde i vlasnika nekada najmodernijeg beogradskog hotela Srpski kralj, već 15 godina se bori da povrati imovinu koju su sticali njegovi preci.
Hotel je postao ruina u bombardovanju 6. aprila 1941. Posle Drugog svetskog rata plac je nacionalizovan, a u 21. veku postao je predmet restitucije.
Međutim, letos je na sajtu Republičkog geodetskog zavoda Veljković saznao da je plac na uglu Pariske u Uzun Mirkove ulice dobio novog vlasnika - Himmel
gradnju.
- Reč je o državnom zemljištu. Kako može to da postane privatno? Oni su to dobili kao poklon. To je jedan od najboljih placeva na Balkanu - ispričao je za medije Veljković.
On je dodao da je uvidom u registar Agencije za privredne registre sasvim jasno da je reč o mutnim radnjama.
- Videćete da imaju kapital od 50.000 dinara. Ja sam skoro siguran da je to neka šema sa investitorom koji ima šoping centar. Pokušao sam da saznao o čemu se radi u Republičkom geodetskom zavodu, ali su oni odbili da pokažu dokumentaciju na osnovu koje je plac pripao Himmel gradnji - rekao je Veljković.
Nakon što je u medijima izneo ove podatke, Veljkovića je Republički geodetski zavod obavestio da će ipak dozvoliti uvid u predmet. Predsednik Udruženja Srpska liga, koje okuplja stare vlasnike Vladimir Lešić ističe da je to ogledalo Srbije.
- Kad je reč o javnim knjigama, svako od nas ima pravo da zatraži i dobije uvid u javna dokumenta. Međutim, u Srbiji vlada selektivna pravda. Geodetski zavod čuva informacije za sebe. Blagim dopunama i izmenama Zakona ljudi grabe nemilice državnu imovinu, a posebno onu koja je predmet restitucije. Pravda je selektivna, do informacija dolazite samo ako pojedini normalni mediji na svetlost dana iznesu šta se dešava - istakao je za "Vesti" Lešić.
On ističe da se radi na tome da sve padne na teret građana.
- Ministarstva građevinarstva, poljoprivrede ili saobraćaja svojim lobističkim tehnologijama čine sve da raskrčme tu imovinu, da ne vrate originalnim vlasnicima, i da ceo teret prebace na građane Srbije, a da oni mogu da uživaju u toj imovini. Očigledno je da je organizovana kiriminalna grupa sve vreme u akciji pljačkanja. U pitanju su ekspilatori, a ekspilacija je drumsko razbojništvo, posebno krađa tuđeg nasledstva - zaključio je Lešić.
Isplata odložena za tri godine
Isplata odštete za imovinu oduzetu posle Drugog svetskog rata trebalo je da počne 15. decembra, ali je izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine predviđeno da se ovaj rok pomeri za još tri godine.
Ono što je predviđala isplata jesu obveznice koje će dobiti stari vlasnici i njihovi naslednici. Reč je o akontaciji u visini od 10 odsto od procenjene vrednosti konkretne imovine. Ostatak obeštećenja biće isplaćivan u obveznicama sa godišnjom kamatom od dva odsto. U zavisnosti od godina potražilaca u restiticiji, zavisiće i rate u kojima će one dospeti na naplatu.
Osobe mlađe od 65 godina moći će da računaju na 12 jednakih godišnjih rata, one koje imaju između 65 i 70 godina na 10 rata, a stariji od 70 u pet godišnjih rata. U slučaju Bogdana Veljkovića, to će biti u pet godišnjih rata, kada on bude imao 82 godine.
Od placeva do slika
Bogdan Veljković i njegova starija sestra Katarina potražuju pored zemljišta porušenog hotela Srpski kralj i placeve sa zgradama i kućama u Krunskoj, Donskoj, Ilindenskoj ulici, Voje Veljkovića, Vojvode Dovezenskog, u Bulevaru vojvode Mišića gde je bio Stari mlin, zemljište, kuću i 32 zgrade koje čine pivaru "Đorđe Vajfert", na desetine hektara u Paraćinu, Smederevu. Pored imovine, Veljkovići su posedovali i vredne zbirke umetničkih predmeta i zbirku od 250 slika najčuvenijih domaćih i stranih slikara, kolekcije porcelana i vredna zbirka ćilima i tepiha.
