Ko je Rustem Mustafa, ozloglašeni komandant OVK
Rustem Mustafa Remi, komandant bivše OVK za Podujevsku oblast, protiv koga će, prema tvrdnjama Kohe, biti podignuta prva optužnica na Kosovu i Metohiji za ratne zločine jedini je lider OVK na Kosovu i Metohiji koji je osuđen na pravosnažnu zatvorsku kaznu.
On je 2015. osuđen samo na četiri godine zatvora jer je nečovečno postupao prema zarobljenim albanskim civilima jer je sumnjao u njihovu odanost terorističkoj OVK, piše Blic.
Mustafa, koji je bio komandant OVK za teritoriju Laba, formirao je kriminalnu organizaciju koja kontroliše tu oblast, a njega su, osim srpske BIA i bezbednosne službe zapadnih zemlja označile kao jednog od glavnih organizatora terorističkih akcija od početka 2001. na KiM, u Makedoniji i opštinama na jugu centralne Srbije - Bujanovcu, Medveđi i Preševu.
U izveštaju BIA-e navodi se da je on jedan od najuticajnijih komandanata OVK i Kosovskog zaštitnog korpusa, kao i da je taj klan usmeren na aktivnosti vezane za krijumčarenje droge.
Blic navodi da su on i njegova kriminalna organizacija kontrolisali transport heroina i marihuane preko teritorije Laba i okolnih opština, a istovremeno uspostavili su bliske kontakte sa osobama koje kontrolišu transport droge iz Albanije i Turske preko KiM ka Evropi.
Kako se navodi, za Mustafin terorizam se znalo i u SAD - odlukom američkog predsednika
Pročitajte još:
* Dačić: Srbija zabrinuta da Albanija ne promoviše Kosovo u OEBS-u
* CEFTA: Albanci sabotirali pokušaj rešavanja, delegacije Prištine i Albanije napustile sastanak
Džordža Buša od 29. juna 2001. u Federalnom registru SAD (knjiga 66, broj 126), Mustafa dospeva na listu ljudi koji predstavljaju "pretnju miru na zapadu Balkana i međunarodnim snagama u regionu", piše Blic.
Rustem Mustafa, poznat kao komandant Remi, rođen je 1971. na Kosovu. Tokom rata na Kosovu 1998-1999. bio je komandant regionalne zone Lab i član takozvane Lapske grupe OVK.
Pod njegovom komandom navodno su ubijeni srpski i albanski civili a njihova imovina je opljačkana i uništena. Drugi su kidnapovani i ilegalno zatvoreni u zatvorima u selima Bradaš i Gornja Lapaštica, piše sajt trialinternational.org.
Rustem i drugi su navodno držali zarobljenike u nehumanim uslovima, uskraćujući im adekvatnu zdravstvenu negu, hranu, vodu i podvrgavani stalnom premlaćivanju, mučenju i drugim pretnjama smrću od avgusta 1998. do juna 1999. godine.
U aprilu 1999. Mustafa je navodno naložio Nazifu Mehmetiju da ubije pet Albanaca koji su bili zatvoreni u pritvorskim centrima u Majaku i Potoku i optuženi za saradnju sa srpskim snagama, navodi se na sajtu ove nevladine organizacije.
Posle konflikta Rustem Mustafa je postao poslanik i potpredsednik vladajuće Demokratske partije Kosova (PDK).
On je uhapšen u avgustu 2002. i izveden pred Okružni sud u Prištini u kojem su sudile međunarodne sudije UNMIK-a.
Osuđen je 16. jula 2003. zajedno sa još trojicom pripadnika OVK za ubistvo petoro kosovskih Albanaca na 17 godina zatvora, ali je Vrhovni sud Kosova preinačio presudu 2005. godine.
Prema obaveštajnim podacima, Mustafa u svojim kriminalnim aktivnostima, pre svega trgovini drogom, sarađuje sa Ramušom Haradinajem, dok je do 2015, kada je pravosnažno osuđen, bio poslanik i potpredsednik Tačijeve stranke, piše Blic.
Grupe pod kontrolom Mustafe, osim što proteruju preostale Srbe, počinju da se bave preprodajom napuštenih stanova i druge imovine.
Mustafa je osim terorističke grupe "BIA" direktno formirao i "Skiftere" i "Crvenu ruku", čiji su pripadnici progonili, kidnapovali i ubijali preostale Srbe na području Prištine i Podujeva.
Na osnovu izjava članova porodica ubijenih Albanaca Agima Muslijua, Aljuša Kastratija, Idriza Svarče, Drite Voce, kao i svedoka ovih ubistava Envera Sekirača, Unmik je 11. avgusta 2002. uhapsio Rustema Mustafu.
Međunarodno veće Okružnog suda u Pristini 2003. ga osuđuje na 17 godina zatvora.
Vrhovni sud Kosova je 2005. poništio presudu i naložio novo suđenje na kojem je 2013. Mustafa osuđen na četiri godine zatvora, piše Blic i dodaje da je Apelacioni sud u Prištini u novembru 2015. godine potvrdio prvostepenu presudu.
