Trošni stanovi po tržišnoj ceni
Oko stotinak stanara, izbeglica iz Bosne i Hrvatske, smeštenih u 68 stanova naselja Aleksića bare u Požegi, iz Komesarijata za izbeglice Srbije nedavno su dobili obaveštenje da će stanove u kojima žive već dvadesetak godina sada morati da otkupe - po tržišnoj ceni.
Da apsurd bude kompletan, te pare će otići državi, mada nije uložila ni dinar u izgradnju ili infrastrukturu ovog naselja, već je to, o svom trošku, učinila švajcarska humanitarna organizacija SDR i sami meštani.
Prazna obećanja
Cena kvadrata za otkup je duplo veća cena od obećane, znatno viša nego ona po kojoj opštinska razvojna agencija trenutno zida u Požegi. Naime, izbeglice za kvadrat stana starog oko 20 godina trebalo bi da plate 580 evra, a cena kvadrata novog stana u istoj zoni je 130 evra niža.
Ali, ni to nije sve: one porodice kojima su se deca u međuvremenu odselila, moraju da po tržišnoj ceni plate višak kvadrata, a reč je o tipskim stanovima od kojih najmanji stan ima 32, a najveći tek 34 metara kvadratnih, pa je prosta matematika jasna da će taj "višak kvadrata" da ih košta bezmalo kao i otkup po "povlašćenim cenama".
- Švajcarci su o svom trošku sazidali sve zgrade, odnosno tri lamele, a opština je trebalo da uradi prilazne puteve, priključke za struju, uređenje zemljišta, ali nije. Lekari bez granica su nam donirali kablove za struju pa smo sami kopali do zgrada, jer smo četiri meseca bili u mraku. Istovremeno, sami smo platili i 20 kamiona zemlje da se sredi okolina zgrada. Kada smo se uselili, predstavnici UNHCR iz Kraljeva su nam rekli da smo na ovaj način trajno stambeno zbrinuti, a da stanove možemo otkupiti po "simboličnim cenama" tek posle pet godina - priča Mladen Ilić, izbeglica iz Sarajeva, koji se sa porodicom u 34 kvadrata uselio 2000. godine.
I ostali su se uselili u tom periodu, ali u "sivoj fazi" izgradnje, pa su sami morali da finansiraju mnoge radove. U ostale dve lamele su relativno imali sreće, sem što nijedan stan nije imao pod, pa se svako snalazio kako može.
Tek posle upornih pokušaja, iz Komesarijata za izbeglice 2012. dobijaju obaveštenje da prikupe i pošalju potrebnu dokumentaciju za zaključenje ugovora o zakupu, nakon čega bi i formalno svi koji budu želeli, mogli da otkupe stanove.
"Višak" u 30 kvadrata
- Većina nas je tada sklopila ugovor sa Komesarijatom na određeno vreme od šest meseci, zato što nam je rečeno da ćemo nakon isteka tog perioda moći da uđemo u otkup i to po 5.000 evra po stanu, a oni koji to ne žele, da nastave da plaćaju zakupninu. Čak je postojala i klauzula da oni koji odmah isplate celu sumu, stanove mogu otkupiti za hiljadu evra manje - nastavlja Đuro Terzić, izbeglica iz Gračaca u Hrvatskoj koji se uselio 2001.
Kada je prošlo šest meseci, većina stanara učinila je ono što je država od njih zahtevala - podnela urednu dokumentaciju i od tada, pa sve do oktobra ove godine - ni traga ni glasa od bilo kakvog odgovora o mogućem otkupu.
- Više puta smo se bezuspešno obraćali Komesarijatu, a onda, oktobra ove godine dobili smo obaveštenje da pošaljemo dokumentaciju i oko zakupa i otkupa, kao da to već nismo učinili šest godina ranije - priča Terzić.
Shvativši da se "nešto čudno dešava", brže bolje su se organizovali i potpisali peticiju za hitnim sastankom sa predstavnicima opštine, Komesarijata, ali i UNHCR-om.
- Sastanak je održan 9. novembra i tada nam je saopšteno - ukoliko ne potpišemo otkup ili novi zakup, stanovi će nam biti oduzeti. Kada smo ih pitali zašto je cena duplo veća od one koju su nam obećali 2012, objasnili su da je u Požegi skočila cena stanova, ali i da ćemo i pored toga plaćati 50 odsto nižu cenu od realne, odnosno oko 290 evra po kvadratu. Kada se izvrši obračun uračuna i "višak" stambenog prostora, cena stana bi iznosila oko 9.000 evra. Takođe, tada nam je rečeno i da će porodice koje imaju samo dva člana i višak stambenog prostora, tu razliku morati da plate po tržišnim cenama. Nismo ni znali da se baškarimo u vilama i da u stanovima veličine 32 ili 34 kvadrata imamo i viška - kroz gorak osmeh kaže Ilić.
Zar tražimo mnogo?
Stanari ovog izbegličkog naselja ističu da ne traže ništa, sem da se posle 26 godina izbeglištva napokon skrase.
- Većinom je reč o staračkom stanovništvu koje prima minimalne penzije i sve i da hoćemo nemamo novca za visoke rate, a i pitanje je da li ćemo doživeti da otplatimo poslednju ratu. Nadamo se da će nam neko u državi pomoći da napokon dobijemo svoj mir. Ništa više od toga ne tražimo. Razgovarali smo sa čelnicima opštine i ukazali na probleme i oni su nam obećali da će pokušati da nam smanje cenu - kažu u ovom naselju.
Zgrade na močvari
Mada će imati pogodnost da stanove otkupe u ratama u narednih 25 godina, većina stanara ovog naselja nema novac koji im se traži. Pritom, ističu da je naselje izgrađeno na močvarnom području Aleksića bare, te da imaju problema ne samo sa površinskim, već i podzemnim vodama, a sa svakom jačom kišom u prizemlju prete poplave.
- Uselili smo se u stanove u kojima nije bilo podova, bez odgovarajuće stolarije, bez pločica, ali se nismo bunili, jer bolje bilo šta, nego život na ulici. Ispostavlja se da ćemo sada, posle toliko godina ulaganja u krpljenje tih stanova, plaćati kao da se useljavamo u neko deluks naselje. Boli nas ovakav odnos naše države. Nismo mi krivi što je došlo do rata i što smo proterani - kažu stanari.
Komesarijat: Sve po zakonu
U Komesarijatu za izbeglice tvrde da sve izbeglice u Srbiji koje se nalaze u ovakvom vidu smeštaja imaju mogućnost otkupa, ali da Komesarijat nije određivao koliko će biti cena po kvadratu, zato što je to isključiv posao lokalnih poreskih uprava koje procenjuju tržišnu cenu stambenog kvadrata.
-Ta cena se onda, u skladu sa Zakonom o izbeglicama umanjuje za 50 ili više odsto, a pritom postoje i dodatne olakšice koje još više "spuštaju" otkupnu cenu. Novac koji se na taj način prikupi ide za izgradnju novih stanova kako bi se rešio problem i drugim izbeglicama - ističu u Komesarijatu za izbeglice i migracije Srbije.
Na naše pitanje kako je moguće da neko plaća "ekstra kvadrate" u situaciji kada je reč o stanu od svega 32 ili 34 kvadrata, u Komesarijatu navode da je propisana kvadratura po osobi 15 kvadrata, ali da i tu postoje određene pogodnosti.
