Moraćemo da sarađujemo s Prištinom

Predstavnici vlasti u Beogradu nisu seli sa Srbima sa KiM da razgovaraju o njihovim problemima. Naime, proteklog vikenda u Beču je u organizaciji međunarodne nevladine organizacije CIG i Ministarstva spoljnih poslova Švajcarske iza "zatvorenih vrata" održan skup "Srpska zajednica na Kosovu: Izazovi i mogućnosti".

Različitih političkih pozicija i shvatanja, Srbi s Kosmeta su uspeli da saslušaju jedni druge. Ali, ovom za poznavaoce prilika neobičnom i posebnom "udruživanju srpskih snaga", z izuzetkom državnog sekretara za KiM Olivera Ivanovića, niko iz Beograda nije prisustvovao. U razgovoru za "Vesti", Rada Trajković, direktorka Evropskog pokreta Srba na KiM i jedna od učesnika na tom skupu, pita: Koliko je vlast u Beogradu zainteresovana za život ljudi o kojima stalno govori?

Šta ste zaključili u Beču?

- Sastanku su prisustvovali Srbi različitog političkog opredeljenja, ali i institucionalne pozicije u kosovskom parlamentu. Ono što je možda učinilo ovaj skup toliko važnim je bio kompromis učesnika koji su pokazali toleranciju za sve sagovornike. Nije bilo sukobljavanja i teških reči, već su svi saslušali jedni druge. Bilo je tužno što niko, osim Olivera Ivanovića, od zvaničnika iz Beograda nije bio prisutan.
 

Da li je to neka vrsta poruke?

Odbijanje sučeljavanja državnog vrha sa Srbima s Kosova nas uvek, na jedan način, tera na pomisao da se nešto od nas krije i da postoji nešto što ne žele da nam saopšte. Ako su svi imali želju da iznesu probleme i saslušaju jedni druge, onda je trebalo da se pojave i predstavnici vlasti iz Beograda, da se napravi zajednička izjava i da nam kažu da Srbija neće ostaviti Srbe koji žive na KiM i da će sa njima naći modalitete da se zaštite osnovna ljudska prava.

Na spisku zvanica bio je veliki broj predstavnika srpskih vlasti.

- Nije došao ni ministar Bogdanović, ni savetnik predsednika Borisa Tadića, ni članovi parlamenta. Jedino je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić poslao pismo i ono je bilo i te kako značajno.

Šta je bila osnova skupa?

- Osnova tog skupa je bila da se napravi krovna organizacija svih Srba s KiM koji bi tražili odgovore na sve predstojeće izazove, da se ostave po strani sva naša neslaganja. Svi znamo kakva je realnost na terenu. Država u Ustavu ima preambulu i niko je ne tera da to menja, ali realnost na terenu se menja. I svi Srbi sa Kosova i Metohije, hteli to ili ne, i emotivnio i institucionalno su vezani za Beograd, ali, kako stvari stoje, sve više će morati da kontaktiraju s Prištinom.

Koji je zajednički imenitelj?

- Želja za preživljavanjam. Da se na tom prostoru preživi, ali da se ipak ima nivo dostojanstva. Da to ne znači asimilaciju. Ali i Beograd treba da se izjasni. Nije valjda da je strategija da Srbi odu s Kosova. Biću iskrena. Vrlo je zatvoren krug ljudi koji imaju inače pristup medijima u Srbiji. Sve se zatvara za iste ljude i istu priču koja je vrlo daleko od realnosti. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić stalno nešto priča, ali to je daleko od naše realnosti na Kosovu.