Dobrota je seme koje se svuda primi
Dok pojedini vlasnici beogradskih radnji ispred svojih prodavnica postavljaju šiljke kako neko ne bi priseo i odmorio dok čeka prevoz, dotle jedan vlasnik ekspres restorana na Savskom vencu svakodnevno drži čas humanosti! Reč je o Draganu Đuriću (56) u čijem restoranu Tajni začin svakodnevno mogu utoliti glad svi koji nemaju novac da to i plate!
Nagrađeni su i studenti koji dobiju desetku na ispitu, ali od proletos i sve trudnice koje ogladne dok se nalaze u blizini restorana. Za njegovu akciju saznalo se tek pre nekoliko meseci, kada je jedna od komšinica fotografisala i na društvenim mrežama podelila koji je na izlogu restorana stajao prethodno već punih godinu dana.
Većina medija u Srbiji, pa i u Republici Srpskoj pohitala je da od ovog čoveka sazna koji su pravi motivi za ovu nesvakidašnju i neobičnu akciju, a ovaj izuzetno vispreni, interesantan i nadasve nadahnuti čovek je reportere "Vesti" dočekao u svom restoranu koji je možda i najbolja slika i prilika samog Dragana, ali i njegove desne ruke, supruge Dušanke, jer odiše toplotom i mirom kakvi se retko mogu naći u užurbanom Beogradu, gde svako gleda svoja posla.
Da ne bude gladnih
Dragan nas je dočekao domaćinski, neusiljeno i sa širokim osmehom na licu.
- Jednog dana čovek je stao ispred našeg restorana, gledao je u hranu i prebirao po džepovima, a ja sam prišao i pitao šta bi pojeo. Rekao je stidljivo da mu fali novca, pa sam mu rekao da ne mora ništa da plati. Tako se i rodila ideja da bismo to mogli i da obelodanimo, da ljudi ne dođu u neprijatnu situaciju. Znate, naš čovek je jako osetljiv na tu temu i baš zbog toga za sve ovo vreme nije dolazilo do zloupotreba ili bar mi nismo primetili. Mislim da bi zbog toga pojedinima teško palo da takav gest zloupotrebe, ili bar tako ja razmišljam. Ipak ovo razoružava i one koji bi pokušali tako nešto. Moji ljudi na kasi i liniji hrane imaju zadatak da ne ispituju imovinsko stanje bilo koga ako zatraže besplatan topli obrok, jer ako smo to proklamovali nismo tu da se igramo istražitelja. Uglavnom se to vidi po njima i njihovom ponašanju - priča ovaj humani čovek.
On dodaje da na ovaj način odaje poštu svom ocu koji je kao šegrt radio na izgradnji američke ambasade u Kneza Miloša.
- Moj otac je odrastao u vreme kada se ova zemlja gradila i izdizala iz siromaštva. Tada je, kao dečačić od 16 godina, tražio zaposlenje u Beogradu i dobio ga kao šegrt kod jednog majstora. Tokom izgradnje ambasade često je trčao majstorima po doručak. Prikrivao je svoju nemaštinu i gledao je da se izgubi kada bi majstori, koji su imućniji od njega, obedovali. Ta njegova priča svima nam je ostala kao neka knedla u grlu koju nikad ne možete da progutate. Jednostavno je tako bilo i na ovaj način pokušavamo da bar u ovo vreme nema gladnih, jer niko ne bi smeo da bude gladan!
Ono što Dragan nije mogao da ne primeti je reakcija koju je izazvao njegov postupak.
- Kad jedan ovakav mali gest toliko odjekne, što sam mogao da primetim po reakcijama ljudi i medija, onda je to samo potvrda da smo upali u jedan veliki mrak u ljudskosti i dobroti. Šta god da je uzrok, da li ta opšta depresija, da li neizvesnost koja nas je ophrvala, moramo da priznamo da smo u velikom mraku! I svi ovi gestovi koje činimo ovde u restoranu, moja porodica i ja na njenom čelu, ako tako mogu da kažem, stvar su vaspitanja i nastojanja da budete, uslovno rečeno, čovek - iskreno će Dragan.
Nagrada za desetke
Prema njegovim rečima, redovnih "mušterija" koji traže besplatan obrok ima sporadično. One s kojima uspeju da stupe u kontakt i ostvare bilo kakvu komunikaciju i čuju njihovu stranu priču, teško pada i to su mahom tužne priče.
- Ne mogu da kažem da su ti ljudi redovni. Oni dođu nekoliko dana zaredom, pa ih nema možda po mesec dana, a onda se ponovo pojave. Nema nekog ko dolazi baš svaki dan. Nekad se desi da po čitav dan nema nikog, a nekad da podelimo i po četiri-pet obroka. Nema pravila... Kada je reč o studentima, iskreno govoreći voleo bih da ih bude više, da shvate našu akciju kao nagradu za njihov trud. Ne volimo kada takvu decu zovu pogrdno i "štreberima".
Želimo da znaju da tim svojim trudom izazivaju određene privilegije i da to treba bude cilj svakome od njih, posebno sada kada je obrazovanje obezvređeno. Može biti da te studente koji dobijaju desetku ne interesuje besplatan topli obrok, a može da bude i da nema nešto mnogo onih koji ređaju desetke. Možda je kombinacija jednog i drugog, ne znam... Uglavnom, na ponudi je i mi nećemo od toga odustati. Ekonomski fakultet je tu preko puta našeg restorana i nama bi bilo drago da desetka bude u što većem broju da možemo da nagradimo te studente.
Promenio sedam zanata
Dragan kaže da mu je otac radio u građevini, ali da nije pošao njegovim stopama. Čak je nekoliko puta tokom života menjao profesije. Rodom je iz sela Zuce podno Avale, baš kao i njegov otac. Sa ponosom ističe da je šesta generacija porodice koja je u tom mestu.
- Ovo mi je, čini mi se, sedmi zanat koji u životu počinjem. Bio sam poreski inspektor, poslovođa prodavnice, poslovođa u vinariji najvećoj na Balkanu, bavio se i proizvodnjom rakije, pa sam krenuo s kuhinjom i na kraju sam stigao do ugostiteljtva. Po zanimanju nisam ugostitelj i ovo što sad radim je više trgovina nego ugostiteljstvo, jer je ovo ekspres restoran i sve je na bazi samoposluženja. Ipak, čitavo moje sazrevanje reflektuje se upravo kroz ovaj posao. Sve što sam prethodno radio, sva ta moja zanimanja i susreti, svi ljudi iz mog života, svi se oni na na određeni način, pa i moj otac, reflektuju kroz ovo što sada radimo. Tako ćemo i nastaviti dokle god budemo mogli - zaključuje Dragan Đurić.
Poziv kolegama
- Pitali su me nedavno da li imam neku neostvarenu želju. Ne bih bio čovek da je nemam, ali sam hteo to sve da povežem sa ovom situacijom i ono što je dovelo medije pred moj prag, kao i vas. Rekao sam da bih voleo da ono što mi radimo ovde postane obrazac za sve moje kolege. Da to postane toliko normalno da više nema potrebe da se priča i izveštava o ovakvim stvarima. Jer, koliko se hrane baca, a opet koliko je gladnih usred ove situacije kada nikad po tom pitanju bogatiji nismo bili. I baš zato bi bilo dobro da svi načine taj mali gest. Kada bi neko od mojih kolega, umesto svih medija koji su bili, došao kod mene i pitao me kako bi to mogao da primeni kod sebe, da čuje neka iskustva, pa da primeni na svoj način, bio bih najsrećniji - iskreno će Dragan.
Začin za dušu
- Svakog drugog petka organizujemo tematske večeri. Na našoj galeriji okupimo pedesetak ljudi, gde uz projektor i platno priuštimo ljudima, naravno onima koji to vole, da čuju predavanje nekog od ljudi koji su najbolji u toj oblasti. Narednu tematsku večer "Kratak izlet u bolju prošlost" održaće nam novinar Miša Brkić, a upravo je to moj tajni začin. Topli obroci su hrana za telo, ali ovo je hrana i za dušu. To je moja priča. Supruga Dušanka je glavni stub i oslonac, ona je glavna kuvarica i sve đakonije koje su na meniju proizvode ona i njen tim. Moje je da osmislim i koordinišem, ali na njoj je mnogo veći i ozbiljniji zadatak. Bez nje, našeg sina, dve ćerke i zeta koji pomažu rad restorana, teško da bi sve uspelo. Oni su kompletno osmislili enterijer i učestvuju u svakoj etapi njegovog razvoja na šta sam posebno ponosan. Porodica je osnov svega i bez toga se ne može!
Pomoć iz Kanade
Dragan je ispričao da mu se nedavno javila žena sa Novog Beograda sa željom da ga upozna budući da je videla priču o njemu i onome što radi.
- Došla je, seli smo i pričali, a onda mi je u jednom trenutku objasnila da mi donosi pomoć od prijateljice iz Kanade, kako bi podržala naš rad. To me je oduševilo! Naravno, mi smo se zahvalili, postali i prijatelji preko interneta, ali tu dolazimo do nečeg drugog, a to je da se ljudi u nevolji ujedine u šta sam imao priliku da se mnogo puta uverim baš kroz ovu našu akciju. Voleo bih, međutim, da se ne ujedinjuju samo u vreme katastrofa i kriza. Eto, to mi je još jedna od životnih želja. Meni su to rekli, a ja prenosim da je Bog jedino taj zakon zapisao sopstvenom rukom, a sve ostale preko posrednika, to je zakon karme. Odatle je i izašla ta sintagma "čini dobro i dobrom se nadaj". Konačni bilans je uvek na vašoj strani. Dobro seme treba sejati svuda i na plodnoj i na neplodnoj zemlji, jer će negde uvek niknuti - parola je kojom se vodi humani ugostitelj.
