BIA crta mete medijima
U seriji intervjua o tome ima li slobode medija u Srbiji, za "Vesti" govori Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik Bete, najznačajnije novinske agencije u zemlji.
Na primedbu da se premijerka Ana Brnabić ne slaže sa konstatacijom Evropske komisije da nedostaju opipljivi rezultati u ključnim oblastima kao što je sloboda medija, naš sagovornik ističe:
- Verujem novinarskim udruženjima i kolegama. Da li u nekoj zemlji postoji sloboda medija i sloboda izražavanja ne ocenjuju vlade i premijeri, nego javnost i sami mediji i novinari, odnosno njihove organizacije. Vlade su, potencijalno, jedan od najvećih izvora pritisaka i nikako nisu pogodne za takvu vrstu ocenjivanja.
Kakva je situacija u srpskim medijima danas?
- Loša, kako u ekonomskom pogledu, tako i u pogledu zaštite novinara i slobode javne reči. Vodeći državni i partijski funkcioneri "čitaju bukvicu" novinarima i medijima i neprekidno se žale da su izloženi neosnovanim optužbama i kampanjama. Poslanici se čak usuđuju da medije koji nisu pod kontrolom vlasti uporede sa Gebelsom. Istovremeno, mejn strim mediji, na koje vladajući krugovi imaju veliki uticaj, zahvataju više od 80 odsto gledalaca i čitalačke publike, dok mediji koji nisu pod kontrolom vlasti zahvataju manje od 20 odsto. U ovim drugim medijima se mogu svakodnevno pronaći i stavovi i mišljenja vladajućih krugova, a u ovim prvim nema mesta za opoziciju i oponente. Vodeći tabloidi vode bespoštednu kampanju protiv opozicionih prvaka i drugih oponenata, ali i protiv medija i novinara koji kritički pišu o ekonomskoj i političkoj situaciji u zemlji. A onda se nađu poslanici koji te medije povežu sa Gebelsom, dok tabloidima nemaju šta da zamere.
Šta je uzrok takve situacije?
- Glavni uzrok je činjenica da se iz javnog diskursa sistematski proteruje svaka vrsta dijaloga i razmene mišljenja, a da umesto toga imamo bespoštedne kampanje kao način nametanja nekog stava. Ponašanje predstavnika vladajućeg bloka prema medijima je primereno takvom pristupu. Vladajući blok i drugi centri moći su uspostavili kontrolu nad tokovima novca koji se troši za oglašavanje i to je jedna veoma važna poluga za uticaj na medije odnosno njihovu uređivačku politiku.
Često se za neke medije tvrdi da su "poslovnica" CIA ili NATO. Da li i Beta ima neki sličan prefiks?
- Te kvalifikacije uz medije i novinare koji im nisu po volji uglavnom "lepe" funkcioneri vladajućeg bloka, uključujući i one vodeće, kao i tabloidi. Reč je, naravno, o opasnom vidu pritiska koji može direktno da ugrozi i bezbednost novinara. Zabrinjava činjenica da to čine i pojedine institucije. Podsetiću da je funkcioner BIA nedavno javno izašao sa stavom da su mediji potencijalni izvor bezbednosnih rizika zbog uticaja iz inostranstva. BIA je, da podsetim, državna bezbednost, a svako uplitanje takve službe u oblast ljudskih prava, slobode medija i slobode izražavanja je potencijalno veoma opasno. Novinari i mediji to svakako doživljavaju kao posredno upozorenje.
Jeste li "zaradili" neku "etiketu"?
- Beta je agencija. Posao nam je da prenosimo stavove svih relevantnih političkih opcija, zbog čega nismo u fukusu onih koji etiketiraju.
Čuje se da medijska slika nije bila bolja ni za vreme DOS-a, a potom DS-a. Da li je to za poređenje?
- Nije za poređenje, naročito kada je reč o javnom dijalogu. U vreme prethodnih vlasti i u mejn strim medijima bilo je dosta stavova tadašnje opozicije, a na vodećim TV stanicama mogli smo da čujemo rasprave predstavnika različitih političkih opcija, što sada nije slučaj. Naravno, situacija ni ranije nije bila dobra, bilo je dosta uplitanja u uređivačku politiku i korišćenja uticaja na tokove novca koji se troši za oglašavanje. Imali smo i pokušaj primene restriktivnog Zakona o informisanju, ali su medijska udruženja i mediji organizovali žilav otpor i sporne zakonske odredbe nisu primenjene, a na kraju su i ukinute. Problem je u tome što se sa protokom vremena, sve do današnjih dana, stvari nisu poboljšavale nego neprekidno pogoršavale. Umesto da se okrenu popravljanju prilika, sadašnje vlasti pokušavaju da nametnu priču o tome ko je bio gori, oni ili njihovi prethodnici. A mi hoćemo da neko bude bolji, što se naprosto ne događa.
Da li vi kao glavni i odgovorni urednik doživljavate političke pritiske i koliko ste samostalni u vođenju uređivačke politike?
- Uvek neko pokušava da utiče na uređivačku politiku, ali posao medija i urednika je da se odupru. Što se Bete tiče, ne trpimo direktne pritiske jer svi znaju kakva nam je pozicija. Ja sam kao glavni i odgovorni urednik potpuno samostalan u vođenju uređivačke politike.
Atentati, zavere i klevete
Svedoci smo ubrzane tabloidizacije. Glavni i odgovorni urednik "Informera" u intervjuu za naš list rekao je da je tiraž jedini pokazatelj i da ljude niko ne tera da kupuju njegove novine. Kako ocenjujete taj argument?
- To je veoma loš pristup koji potpuno zanemaruje javni interes. Tiraž i zarada tabloida nisu deo javnog interesa nego njihov poslovni interes. Javni interes se tiče poštovanja ljudskih i drugih prava, poštovanja kodeksa novinarske profesije, poštovanja osnovnih etičkih normi. Nije u javnom interesu da svaki dan najavljujete atentat na vodeće ličnosti, zavere stranih faktora i opozicije za nasilno rušenje vlasti, da optužujete ljude za lopovluk, izdaju i nemoral, a da za to ne nudite opipljive dokaze. Društvo bi moralo da brine o usklađenosti medijskog sadržaja i javnog interesa, nedopustivo je da se sve prepusti potrebama tiraža i zaradi vlasnika medija.
Pritisak na kolege
Novinari nikada nisu bili podeljeniji na "ove" i "one". Stiče se utisak da su i novinari postali "politički radnici". Da li utisak vara?
- Podele danas postoje i one su inicirane željom vladajućeg bloka da medijima nametne svoj pristup uređivačkoj politici. Tiražni mediji su, nažalost, pristali da budu oružje za pritisak na druge kolege, a jaz između onih koji su bliski vlastima i onih koji to nisu postaje sve dublji. U tom pogledu se približavamo situaciji koju smo imali u kasnoj fazi Miloševićevog režima, s tim što su nezavisni mediji tada bili mnogo jači nego što su danas.
