DW: Famozna 2025. više se i ne spominje
Ono što je trebalo da bude mirno predstavljanje reformskih napredaka zemalja Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji pretvorilo se u otvoren sukob.
Kako piše Dojče vele, na kraju redovne konferencije radne grupe za jugoistočnu Evropu nemačkog ogranka Aspen-instituta, došlo je do otvorenog sukoba između predstavnika Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine.
Panel rasprava možda je tempirana u pogrešno vreme, upravo na dan kada je Kosovo prema Srbiji i Bosni i Hercegovini uvela carine u visini od 100 odsto? No, na početku panela punog naziva "Prepreke na putu kao Evropskoj uniji: kako udahnuti novi život reformskom procesu na zapadnom Balkanu?", sve je još delovalo uobičajeno mirno. Predstavnici šest zemalja zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegovine, Crna Gore, Kosova, Makedonije i Srbije - predstavljale su svoje (uglavnom skromne) napretke u stvaranju uslova za punopravno članstvo.
Pročitajte još:
* Može li CEFTA da prisili Prištinu da povuče mere?
Crna Gora se pohvalila svojim napretkom u ostvarivanju vladavine prava, borbe protiv korupcije i dobrim odnosima sa svim susedima, Makedonija postignutim sporazumom s Grčkom u vezi s imenom zemlje, Bosna i Hercegovina izrazila je nadu da će u prvom kvartalu sledeće godine dobiti status kandidata, a Srbija, koja pored Crne Gore jedina već pregovara, istakla je otvaranja mnogih novih poglavlja. Predstavnik Kosova zabrinuto je izneo problem viznog režima prema građanima Kosova kojima su još uvek za putovanja u EU, ali i susedne zemlje, osim Makedonije i Albanije, potrebne vize.
Kritike predstavnika Nemačke
Henoveva Ruiz Kalavera, direktorka Odeljenja za Zapadni Balkan pri Glavnoj upravi Evropske komisije za politiku susedstva i pregovora o proširenju, izrekla je par ohrabrujućih i neobavezujućih rečenica o potrebi napretka zemalja i njihovoj privrednoj stabilizaciji pre nego što uđu u Evropsku uniju.
Tada je došao red na predstavnika nemačkog Ministarstva spoljnih poslova zaduženog za Zapadni Balkan. Kristijan Helbah, koji je kao diplomata neko vreme već proveo u Srbiji i Bosni i Hercegovini, otvoreno je kritikovao nedostatak kompromisa kada je u pitanju rešavanje sukoba među zemljama u regionu. Pritom nije krio da misli na Srbiju i Kosovo. On je govorio o tome kako su pregovori blokirani zbog nepopustljivosti i obostrane blokade. Kritikovao je i ideje o razmeni teritorija, kao opciji o kojoj se u poslednje vreme govorilo, a koju je međunarodna zajednica, kaže, manja ili više složno odbacila.
- Govori se o granicama i na to se gubi energija, umesto da se govori o konkretnim preprekama koja sprečavaju dogovor - rekao je Helbah. On je istovremeno od učesnika zatražio da napokon počnu da isporučuju uspešne priče. Jer bez njih će, kako je rekao, parlamente i građane u zemljama EU biti teško uveriti u potrebu novog proširenja.
Carine - povod za svađu
Nakon toga, šefica tima Srbije za pregovore s Eropskom unijom, Tanja Miščević, zamerila je Helbahu zbog toga što nije eksplicitno kritikovao Kosovo zbog jednostranog uvođenja carina od 100 odsto na robu uvezenu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Zamenik ministra za evropske poslove Kosova Lirak Celaj nije ostao dužan i opravdao je uvođenje carina optužbama na račun Srbije i Bosne i Hercegovine da na sve načine pokušavaju da ometaju izvoz robe s Kosova. To pak predstavnik Bosne i Hercegovine, zamenik ministra spoljnih poslova Josip Brkić nije mogao da prećuti, pa je Kosovo optužio za uvođenje "carinskog rata" protiv suseda.
Nakon toga se i zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaj osetio pozvanim da stane u odbranu Kosova, na što je voditelj rasprave bio prisiljen da prekine svađu i energiju usmeri u nekom drugom smeru. No harmonija i kurtoazna priroda susreta s početka večeri je nestala.
Na rubu se moglo čuti kako Berlin ne odobrava potez Kosova s carinama i kako to nije način da se rešavaju problemi, ali predstavnici Srbije i Kosova u sredu uveče, uprkos na kraju ipak malo pomirljivijim tonovima, u Berlinu nisu pronašli zajednički jezik.
Da je nekim slučajevima taj skup o Zapadnom Balkanu bio prenošen na javnim televizijama u Nemačkoj ili drugim zemljama EU, podrška novom proširenju verovatno bi pala za još koji procenat. Ali u povećanje broja članica EU u dogledno vreme trenutno ionako malo ko veruje. Na panelu Aspen-instituta u sredu uveče se ona famozna 2025. više nije ni spominjala.
