Nije reka ničija prćija
Da je u državi Srbiji sve moguće poznato je odvajkada, pa ipak, ovih dana putem društvenih mreža pronela se vest da je jedna reka u jugoistočnom delu zemlje navodno stavljena pod hipoteku. Prema Zakonu o javnoj svojini vode, vodotoci kao i ostala prirodna bogatstva nikako ne mogu biti stavljena pod hipoteku.
Novinarske ekipe su se uputile na lice mesta u malo selo Rakita podno planine Ruj, nedaleko od Babušnice, gde žitelji već mesecima protestuju protiv izgradnje male hidroelektrane.
Danilo Stojanov, član predsedništa Mesne zajednice Rakita, izjavio je za jedan beogradski dnevni list da je jedan čovek iz sela, listajući arhivu katastra na internetu, pronašao da je na Rakitsku reku stavljena hipoteka. On je izjavio da su meštani bili u čudu, pa su pitali pravnike, gledali Zakon o javnoj svojini i našli da javna svojina nikako ne može biti stavljena pod hipoteku. Zatečeni ovim informacijama, zvali smo nadležne da vidimo šta je posredi, a odgovor nam je stigao iz Srbijavoda.
- Na katastarskoj parceli 6558 KO Rakita, opština Babušnica, hipoteka nije upisana na reci već na objektu male hidroelektrane u izgradnji u selu Zvonce. Hipoteka je upisana na celom objektu, koji se sastoji iz više delova (mašinska zgrada, vodozahvat, cevovod), s tim što se na navedenoj katasterskoj parceli, prema projektu i tehničkoj dokumentaciji nalazi vodozahvat, koji se kao objekat za zahvatanje vode mora nalaziti u vodotoku - navodi se u odgovoru iz Srbijavoda.
- Kako je na podacima katastra nepokretnosti pribavljenih elektronskim putem izričito navedeno da ti podaci nisu službena isprava, niti sadrže sve podatke, neophodno je radi potpunog uvida u izvršene upise na nepokretnosti za koju ste zainteresovani pribaviti list nepokretnosti (u ovom slučaju 241 KO Rakita) iz kojeg se jasno vide upisani tereti i ograničenja, odnosno u čiju korist, na kom objektu i po kom osnovu je hipoteka upisana.
U međuvremenu, borba protiv izgradnje hidroelektrane na Staroj planini ne prestaje, seljani žele da zaštite svoju reku i tako sačuvaju prirodno dobro jer to im je jedini potok i pojilo za životinje. Toliko je bitan za selo da je na geografskim kartama obeležen kao Rakitska reka, iako je širok svega nekoliko metara. Meštani su pisali peticije koje su stigle i do Uneska, a još letos je Stojanov, naglasio da borba meštana nije samo za vodu i prirodu, nego za goli život i da će meštani svojim telima braniti reku i neće dozvoliti da voda bude usmerena u cevi.
I ministar zaštitite životne sredine Goran Trivan konstatovao je da je gradnja mini hidroelektrana u zaštićenim prostorima omogućena zakonom, te da bi za zabranu njihove gradnje trebalo promeniti Zakon o zaštiti prirode. Problem nije samo na Rakitskoj reci ili na rekama Stare planine. U Srbiji je do sada sagrađeno pedesetak mini-hidroelektrana, ali se na ovom području iskristalisao jak ekološki pokret koji ne želi da reke ovog kraja prođu kao one u kopaoničkom ili vlasinskom kraju.
Zelena energija
Srbija je izradila Nacionalni akcioni plan s ciljem da se poveća udeo energije koja se proizvodi iz obnovljivih izvora, ali stručnjaci upozoravaju na štetu koja bi mogla da nastane. Narušavanje ekosistema, smanjenja biodiverziteta i fragmentacije staništa riba, glavni su argumenti biologa.
Međutim, ekonomista Danilo Šuković kaže da je tačno da profit utiče na eroziju ekosistema, ali dodaje da Srbija mora da se okrene tvz. zelenoj energiji uz poštovanje svih mera zaštite životne sredine. I agroekonomista Milan Prostran kaže da u Vojvodini postoje na stotine vetrenjača, koje takođe predstavljaju izvor tvz čiste energije, ali opet nije dovoljno istraženo kako to utiče na svet ptica na primer. Prema njegovim rečima na putu kao EU, Srbija će morati da prelazi na korišćenje tvz. zelene energije.
- Neće Srbija skoro u Evropsku uniju, tako da ćemo još koristiti tzv. prljavu energiju, onu iz uglja na primer. Pitanje kod malih mini-hidroelekrana jeste da se poštuju svi projekti po kojima se ne ugrožava ekosistem - kaže Prostran.
Takođe, ističe on, zakonom je omogućena gradnja mini hidroelektrana, tako da je veoma disktabilna promena zakona jer bi se postavilo pitanje velike odštete koju bi država Srbija morala da isplaćuje onima koji su gradili te mini hidroelektrane.
"Rudareva sreća"
Prvi jugoslovenski dugometražni igrani film "Rudareva sreća" 1929, hrvatskog reditelja Josipa Novaka, poručen od strane Eskontnog društva zarad promocije njihovog kapitalnog ulaganja, snimljen je upravo u Rakiti.
Nekada je ovo selo zbog rudnika kamenog uglja bilo mesto razvoja i napretka, a na rad su po završetku Prvog svetskog rata dolazili i Slovenci.
