Životna bitka Predraga Mileusnića: Nastavnik pobedio smrt
Moždani udar ne bira žrtve. Samo u Srbiji više od 20.000 ljudi godišnje doživi, narodski rečeno, šlog. Masovni ubica nikada ne spava. Iznenada osetite da ne vladate telom, ne možete da ustanete, da govorite, gubite vid...
Ovo su samo neki od simptoma moždanog udara koje je preživeo Predrag Mileusnić, 40-godišnji nastavnik fizike u osnovnoj školi "Đura Jakšić" iz Ćuprije i nijednog trenutka se nije dvoumio da svoja iskustva podeli sa čitaocima "Vesti" i to baš na skorašnji "jubilej". Jer...
- Sve je počelo na Aranđelovdan, 21. novembra 2017. Dan kao i svaki drugi. Ujutro sam otišao na posao, odradio časove sa đacima i došao kući. Otišao sam do kupatila da operem ruke i tada sam osetio strašan bol u potiljačnom delu sa leve strane. Kao da mi je neko zabio nož u glavu! U prvi mah tome nisam pridavao veću pažnju, pošto sam i ranije povremeno imao takve glavobolje, koje su znale biti toliko jake da nisam mogao da spavam, pa ni da ležim. Morao sam da ustajem, vezujem maramu na glavu, hladim vrat vodom i ledom.
Glava me nikada nije bolela nikako drugačije, osim potiljačno. Ipak, uspravio sam se i sišao u prizemlje kuće, u trpezariju, da ručam sa decom, Lolom (8) i Nikolom (5), kao i roditeljima, Simom i Julkom, koji su ih čuvali pre podne dok je supruga Milica na poslu - priča Predrag za "Vesti"
Bol u potiljku
Međutim, bol nije prestajao.
- Popio sam brufen. Nekoliko minuta kasnije sam rešio da prilegnem, međutim, bol je bio još jači. Rešio sam da završim sa ručkom, pošto je trebalo da idemo za Kragujevac kod tašte na slavu. Za stolom sam roditelje upitao gde su mi deca, na šta su oni odgovorili da su sa moje desne strane. Tada sam shvatio da ne vidim na desno oko, što me je podsetilo da prethodno tokom dana nisam video ni direktora Saleta, iako smo razgovarali na hodniku - priča Predrag.
Tog trena je odlučio da što pre ode do lekara, načelnika neurologije u ćuprijskoj bolnici dr Ivana Milojevića.
- Ne shvatajući šta mi se dešava odvezao sam se prvo do Doma zdravlja po uput, a onda nekako do bolnice gde su me primili, pregledali i hitno uputili za Beograd. Posle nekog vremena u kolima Hitne pomoći gubim svest. Sledeće čega se sećam je buđenje sutradan u Klinici za neurohirurgiju kliničkog centra u Beogradu kod dr Vlade Jovanovića. Posle svega, sreća je da se sve to nije dogodilo u automobilu na putu za Kragujevac.
Ćuprija je mali grad sa oko 25.000 stanovnika. Vest o bolesti nastavnika se brzo raširila u gradu na Velikoj Moravi...
- Đaci su bili iznenađeni, roditelji se raspitivali o mom zdravstvenom stanju. Ali, kako to obično biva, već posle nekoliko dana, tačnije 27. novembra 2017. iz Beograda stiže nova "vest" - da sam umro. U kući haos, decu nisu ni odveli u vrtić, čak se i žurka u kafeu Bakardi prekinula zbog toga. Srećom, moj brat Dragojlo iz Valjeva je našao vezu u bolnici i preko jedne sestre, koja me je obavestila o čemu se radi, saznao da sam živ, da se oporavljam.
Upornost i strpljenje
Kad je izašao iz bolnice, 15. decembra, otišao je u školu gde su mu đaci priredili doček.
- Posle nekoliko meseci sam se vratio na posao, jedino imam probleme sa sporijim čitanjem, ali osećam da se to svakodnevno popravlja. Mogu samostalno da brinem o sebi i trudim se da obavljam sve aktivnosti koje sam radio i pre, samo ne pod motivom "sad i odmah". Nego polako. Najsnažniju motivaciju za oporavak pružaju porodica, deca i supruga, a najveću podršku su mi pružili supruga i prijatelji. Ljudi zovu, pitaju za savet, ali njega nema. Čim osetite probleme, trebalo bi da se obratite lekaru za pomoć. Oporavak je moguć ukoliko se ne predajete i ukoliko ste uporni u tome. Nema predaje i posustajanja!
Želja, volja i snaga su ključni faktori uspeha i uzdizanja posle moždanog udara, veli naš sagovornik:
- Ne želim nikog da opterećujem, niti da me neko sažaljeva. Moja snaga su supruga Milica i deca, Lola i Nikola. Bitne su pozitivne misli i nikakvo posustajanje nije opcija. Sve se može vratiti upornošću i istrajnošću. Morate postaviti realni vremenski rok za oporavak i biti uporni u tome. Moja okolina je bila iznenađena brzinom mog oporavka. Već oko Nove godine mi se u potpunosti oporavio govor i vratio fond reči koji se samo nepun mesec ranije sastojao od tri reči (treba, mogu i eto).
Tada sam znao šta želim da kažem, ali nikako nisam mogao da izgovorim. Neke funkcije se brže oporavljaju, neke sporije. Neophodno je strpljenje. Nisam posustao ni jednog trenutka, bez obzira na teškoće koje su mi se postavljale (teškoće u čitanju), čak mislim da sam time i vežbao čitanje i na taj način uticao na njegovo poboljšanje.
Bezalkoholno pivo
Kako se hranite, pijete li alkohol?
- Jedem sve, a pijem samo bezalkoholno pivo, da me želja mine - smeje se ćuprijski nastavnik fizike.
Urođeni problem
- Nikad nisam imao zdravstvenih tegoba. Dok sam bio osnovac i kasnije u srednjoj školi sam se 10-12 godina bavio karateom, vozio bicikl do manastira Ravanica udaljenom nekih 10 km od Ćuprije. Sa pritiskom nikada nisam imao problema, čak ni kada mi se to desilo, nemam ni masnoću. Pritisak mi je meren stalno i uvek je bio u granicama normale. Temperaturu sam imao samo na dan transporta za Beograd. Inače, pre mog rođenja, u osmoj godini, umrlo je prvo dete mojih roditelja od moždanog udara. To je bilo 1974. Bez obzira na sve, nisam ni mogao da pretpostavim šta će mi se dogoditi...
Od nekih faktora rizika pomenuću pušenje koje sam ostavio nedelju dana pre nego što sam doživeo moždani udar, a inače sam počeo "da palim" kao srednjoškolac. Međutim, dr Jovanović mi je rekao da to nije uzrok, tako da uz konsultaciju sa njim povremeno sada zapalim neku cigaru. Ustanovljeno je da je kod mene moždani udar nastao kao posledica genetike i urođenog problema sa krvnim sudovima glave. Krvni sudovi mozga, na mestu izliva, bili su isprepletani i bilo je samo pitanje trenutka kada će doći do udara - objašnjava Predrag.
Umesto sporta - šeta psa
- Bavim se računarima, radim aplikacije za računovodstva... Sport sam primoran da batalim, teretanom najmanje, pošto ne smem da se naprežem. Kupili smo deci kuče, pa sam ja sada glavni, da ne kažem jedini šetač u kući. Ali i čistim peć za grejanje, normalno vozim automobil - raspoložen je Predrag.
Čeka juni 2019.
Koji su naredni koraci?
- Do juna 2019. pijem lek kojim se predupire pojava epilepsije. Kasnije ćemo videti, sve zavisi od dr Vlade Jovanovića. Nigde ne žurim. Bitno mi je da uživam sa svojom porodicom, svojim đacima - ističe Predrag.
Bolje sprečiti nego lečiti
Za priču Predraga Mileusnića saznali smo od Nenada Nikolića, višeg medicinskog tehničara iz Ćuprije i članom Udruženja "Moždani udar", osnovanog 2012. kao nestranačko, nevladino i neprofitno. Za početak zanimljivo je bilo čuti zbog čega je Nenad započeo da radi u ovom Udruženju:
- Motivaciju sam pronašao u 15-godišnjem radu sa pacijentima koji su doživeli moždani udar, a među njima je i moja majka. To je bio ogroman motiv da pokušam da "uradim nešto". Inače, osnovni ciljevi su edukacija javnosti, propagiranje prevencije, ranog prepoznavanja simptoma i lečenja moždanog udara, propagiranje rehabilitacije i pružanje podrške ljudima koji su doživeli moždani udar. Važno je reći da smo deo Evropske alijanse za moždani udar, Stroke Alliance For Europe - SAFE organizacije koja ima svoje članice u 30 zemalja Evrope.
Kako je u Ćupriji obeležen 29. oktobar, Svetski dan moždanog udara?
- Imali smo dosta aktivnosti. Ovogodišnja svetska kampanja je imala naziv Up Again After Stroke, kod nas prevedena kao "Uzdigni se posle moždanog udara" i bila je posvećena ljudima koji su ga već doživeli. Hteli smo da skrenemo pažnju javnosti da moždani udar ne pogađa samo starije osobe, već da se događa i mlađim ljudima, pa i deci, ali i da je moguć oporavak, i da postoji život posle moždanog udara.
Predrag Mileusnić je svakako odličan primer. U našoj Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija predavanje studentima održao je dr Ivan Milojević, potpredsednik našeg udruženja i član Borda Evropske Alijanse za moždani udar. Pre toga je dr Milojević govorio i na međunarodnom kongresu neuropsihijatara "Mind and Brain" . Ovaj kongres se skoro 60 godina održava i okuplja vodeće neurologe, psihijatre sa prostora bivše SFRJ, i iz Evrope. U Beogradu, u Kliničkom centru Srbije i Urgentnom centru, u ustanovama gde se dijagnostikuje i leči veliki broj pacijenata sa moždanim udarom. Lekari ovih ustanova su upoznali pacijente o faktorima rizika, prepoznavanju simptoma i hitnosti lečenja - zaključio je Nenad Nikolić.
Poruke sa Biciklijade
Udruženje je u saradnji sa Sportskim savezom Ćuprije organizovalo Biciklijadu. Učesnicima su podelili majice i naglasili značaj fizičke aktivnosti za prevenciju moždanog udara.
Maraton, a ne sprint
- Treba razumeti da je oporavak posle moždanog udara maraton, a ne sprint. Naš nastavnik nije stao i nije dozvolio da ga moždani udar zaustavi - on se uzdigao! A upravo to je slogan globalne kampanje za Svetski dan borbe protiv moždanog udara - Up Again After Stroke - ističe Nikolić.
