Nova borba za Interpol
Skupština Interpola u Dubaiju je nova prilika za diplomatski rat Beograda i Prištine. Da li bi ulazak Kosova u Interpol značio poboljšanje bezbednosti Balkana ili tek još jedan korak Kosova ka punoj nezavisnosti?
Ulazak Kosova u Interpol pretvorio se u naredno poprište borbe Beograda i Prištine oko prijema u neku međunarodnu organizaciju. Interpol je, pored Uneska, još jedna organizacija u koju Kosovo ne uspeva da uđe iako to pokušava još od 2010 godine. Generalna skupština međunarodne policije Interpol odložila je ranije odluku o članstvu dok ne budu urađene neophodne studije. Na prethodnim skupštinama to pitanje nije uspelo da dođe ni na dnevni red, a u Beogradu se tvrdi da je ključnu ulogu u tome odigrala Rusija.
Predstojeća skupština Interpola u Dubaiju počinje u nedelju (18. novembar) i biće nova prilika za odmeravanje snaga. Ministar srpske policije Nebojša Stefanović tvrdi da bi "prijem Kosova bio politički presedan i da ne postoji nijedan pravni argument da ono postane član Interpola". Kosovo bi moralo da dobije dve trećine glasova na skupštini ove organizacije, i stoga su obe strane već mesecima u žestokoj diplomatskoj ofanzivi.
Prema saznanjima Bojana Eleka iz Beogradskog centra za bezbednosne politike, "i jedna i druga strana su angažovale ogromne resurse za lobiranje. Kosovo je, prema nekim pouzdanim izvorima, izdvojilo preko milion i po evra za te potrebe i u Dubai šalje delegaciju od preko 40 članova. Sa druge strane, i Srbija je angažovala doista resursa da se to članstvo spreči tako da mislim da će biti neizvesno do samog kraja“, ocenjuje Elek za DW.
"Principijelno" protivljenje Srbije
Srbija se načelno protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i to je slučaj sa svim pokušajima, od Uneska do sportskih organizacija, napominje za DW Božo Prelević, advokat i bivši koministar policije.
"Kosovo je deo Srbije po njenom Ustavu i logično je očekivati da se Srbija protivi tome da Kosovo postane član u organizacijama država. Takvi pokušaji Kosova se stoga jednostavno ne mogu ignorisati.“
A što se tiče članstva u Interpolu, nastavlja Prelević, Kosovo po njegovom mišljenju to ne želi zbog saradnje sa Interpolom. "To bi za njih bila još jedna pobeda kojom bi dokazali da su oni nezavisna država. Nije ovde, dakle, reč o tome da bi oni radili nešto bolje kao članovi Interpola, nego o pokušaju da se dobije još jedna politička pobeda nad Srbijom.“
Glavni cilj spoljne politike Srbije je da spreči da Kosovo dobije elemente državnosti, primećuje i Bojan Elek, i dodaje da za to protivljenje postoje i drugi razlozi. "Srbija pokušava da spreči da Kosovo dobije pristup bazi podataka Interpola kao i da dobije mogućnost da izdaje poternice. Smatra se da bi u tom slučaju kosovska policija, odnosno kosovska vlada, izdavali poternice za visoko pozicioniranim političarima ili vojnim i policijskim službenicima zbog navodno počinjenih ratnih zločina na Kosovu.“
Srbija da ne drži pridike
Srpske vlasti na nešto drugačiji način formulišu svoje protivljenje članstvu Kosova u Interpolu, iako naravno ističu i pravne razloge. Ministar Stefanović tako napominje da Srbija smatra da bi prijem Kosova "omogućio teroristima pristup bazama podataka ove međunarodne policijske organizacije“, kao i "da se Kosovo neozbiljno bori protiv organizovanog kriminala i korupcije“.
Božo Prelević primećuje da su neki od tih razloga "čista glupost" jer "organizovani kriminal cveta i u Srbiji. Vi imate u Aranđelovcu i Lazarevcu okupljanja građana jer ne veruju policiji. Šta je Srbija uradila povodom ubistva Olivera Ivanovića – osvetila se Radi Trajković zbog njenih izjava? To je jedina aktivnost Srbije za koju ja znam. Razumeo bih da smo Švajcarska, ali bezbednost naših građana nije takva da bismo mi mogli bilo kome da držimo pridike na tu temu.“
Kosovska strana navodi da bi joj članstvo u Interpolu upravo omogućilo bolju koordinaciju, i da bi u tom slučaju Kosovo bilo sposobnije da se uključi u borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala. Bojan Elek objašnjava da Kosovo preko međunarodnih misija donekle već ima pristup Interpolu.
- Ali, pošto je tu reč o nekoliko koraka, svakako je neophodno da se Kosovo na neki način direktnije uključi u bezbednosnu arhitekturu. Jer, Kosovo je sada neke vrsta crne rupe u bezbednosnoj arhitekturi Balkana. Ogroman je problem i saradnja policija Srbije i Kosova, koja se takođe odvija u nekoliko koraka - skreće pažnju Elek.
Božo Prelević smatra da su svi "profesionalni kriterijumi“, koji se navode kao razlog za pristupanje Kosova Interpolu, samo loše opravdanje.
- Ako bismo krenuli po tom principu, onda zašto bismo se protivili da Kosovo bude članica Unesko, ili Ujedinjenih nacija? Onda bi se valjda bolje brinuli o srpskim manastirima ili bolje poštovali povelje UN o ljudskim pravima? Ti ljudi koji sada vladaju Kosovom se nikada neće bolje boriti protiv organizovanog kriminala ako uđu u Interpol, jer bi u tom slučaju sekli granu na kojoj sede. Ništa Kosovo ne sprečava da se i bez članstva u Interpolu bori protiv toga - ocenjuje Božo Prelević.
Neophodan opšti sporazum
Sagovornici DW primećuju da se pitanje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama mora rešiti u okviru nekog sveobuhvatnog sporazuma jer je očito da će na ovaj način to ostati problem i u budućnosti.
- Zato je i neophodno da se što pre postigne pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, jer onda svi ovi problemi koji nastaju zbog nerešenog statusa više ne bi postojali - kaže Bojan Elek.
- Mislim da su u tom kontekstu prihvatljivi svi pregovori, na principijelnim osnovama, koji će okončati neprijateljstvo, i doneti bolju budućnost srpskom i albanskom narodu - dodaje Prelević.
