Srpska vojska bez oružja i saveznika

Nešto više od 11 godina pošto je spektakularno pobedila čitav NATO, Vojska Srbije je danas svedena na "čuvara" praznih kasarni i fizičku snagu u slučaju elementarnih nepogoda. Istovremeno, bez saveznika i sa naoružanjem i opremom koji se nisu menjali više od tri decenije, ova oružana formacija ne može da predstavlja ozbiljan "politički faktor" za bilo kakav naum Srbije.

Ukida se služenje vojnog roka

Ovo je, ukratko, ocena stručnjaka o Vojsci Srbije danas. Ministarstvo odbrane nedavno je obelodanilo da će od sledeće godine uslediti puna profesionalizacija, čime će se i zvanično ukiniti služenje vojnog roka. Vojno-politički analitičari dvojako ocenjuju ovu transformaciju. Nekadašnji pomoćnik ministra odbrane Bojan Dimitrijević ponavlja ranije izrečenu tezu u "Vestima" da Vojska Srbije danas i ne zna svrhu postojanja, te da je pretvorena u "preduzeće za čuvanje praznih kasarni ili punjenje džakova s peskom prilikom poplava.

Sa ministrom Šutanovcem sam se i razišao zbog konceptualnog i ličnog razlaza oko profesionalizacije naših oružanih snaga - kaže Dimitrijević.

Nekadašnji komandant Združenih snaga na jugu Srbije, general Ninoslav Krstić mnogo je blaži u oceni dosadašnjih reformi Vojske, a kao jedan od najvećih propusta ocenjuje ukidanje vojnog roka

- Jednostavno, takvo rešenje nije naše, nije u duhu srpske tradicije - smatra general Krstić.

Treba da učimo od Albanaca

- Albanci sa Kosova su došli do nezavisnosti upravo tako što su obezbedili takvog saveznika koji im je davao ne samo političku podršku, već se nije libio da pokaže kako je spreman da pomogne svom savezniku i oružanim putem. Za razliku od njih, Srbija se oslanjala uglavnom na Rusiju, a pitam vas šta su oni učinili da ne dođe do ovakvog raspleta oko Kosova - kaže Stojadinović.

Prema njegovim rečima greška je i što se Vojska svodi na svega 11.000 profesionalaca.

- Sa takvim kapacitetom i pritom zastarelom tehnologijom nijedna zemlja vas neće ozbiljno shvatiti, a posebno ne ako se zalažete za poštovanje prava i pravde. Ne zalažem se za rat, ali ako želite da vas kao državu neko ozbiljno shvati onda morate da kao značajnu "političku polugu" imate i respektabilnu oružanu silu iza sebe - smatra ovaj general.

Profesionalizacija sledeće godine: Dragan Šutanovac

S ovom tezom - da je najveći problem Srbije - smanjenje vojske, nimalo se ne slaže vojno-politički analitičar Ljubodrag Stojadinović koji tvrdi da "mala zemlja može dobiti neki rat, samo ako ga ne vodi".

- Mi nemamo problem sa brojem vojnika, već sa činjenicom što se već sada nalazimo kao "ostrvo" među zemljama koje su se ili već svrstale ili će se uskoro svrstati u NATO.

Otuda smo i u apsurdnoj situaciji da smo pojedinačno i dalje kao oružana sila jači od većine tih zemalja, ali smo suštinski 100 puta slabiji od svake od njih, jer one, za razliku od nas, iza sebe imaju jake saveznike, a mi, da se ne lažemo, nemamo nijednog - poentira Stojadinović i dodaje:

- Reforma Vojske Srbije i navodna profesionalizacija nije ništa drugo nego agresivni politički marketing. Ne rešavaju je suštinski i strateški problemi, već se guraju pod tepih. Reforma vojske je preveliki zalogaj za Šutanovca, koji se u ovom poslu nije snašao.

Dan avijacije - 2. avgust obeležen je danas na vojnom aerodromu Lađevci kod Kraljeva letačkim programom, kome su prisustvovali ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić.

"Prvi zadatak u narednom periodu biće završetak profesionalizacije vojske i svrstavanje Srbije u red savremenih zemalja koje imaju potpuno profesionalizovanu vojsku", rekao je Šutanovac obraćajući se prisutnima.

General Krstić misli suprotno i tvrdi da je upravo zasluga Šutanovca što je Vojska Srbije krenula s mrtve tačke.

- Šutanovac je bez sumnje više učinio u poslednje tri godine nego svi ministri pre njega od 2000. Jeste da je brojka od 11.000 pripadnika mala u odnosu na Grčku ili Bugarsku, ali kad bolje analiziramo stvari, mi kao država i nemamo para za više vojnika - tvrdi Krstić.

Broj vojnika i vojni budžeti

Srbija: 30.000 pripadnika, budžet: 1,2 milijarde dolara
Rumunija: 90.000 pripadnika, budžet 2,8 milijardi dolara
Bugarska: 30.000 pripadnika (od septembra značajno smanjenje ljudstva), budžet 1 milijardu dolara
Mađarska: 24.000 pripadnika, budžet oko 1,35 milijardi dolara,
Hrvatska: 17.600 pripadnika, budžet oko milijardu dolara
Albanija: 15.400 pripadnika, budžet oko 235 miliona dolara
Bosna i Hercegovina: 10.000 pripadnika, budžet oko 450 miliona dolara
Makedonija: 6.800 pripadnika, budžet oko 200 miliona dolara
Crna Gora: 2.100 pripadnika, budžet oko 40 miliona dolara

Uskoro uredba o aktivnoj rezervi

Radni tim Ministarstva odbrane za profesionalizaciju Vojske pripremio je Nacrt uredbe o aktivnoj rezervi po kojem će se u budućnosti u vojsku angažovati pre svega oni koji to žele, dok će svi drugi vojni obveznici imati status "pasivne rezerve".

Načelnik Uprave za obavezu odbrane, pukovnik Dragoslav Lacković objašnjava da će pripadnici buduće aktivne rezerve imati prava na platu jednaku onoj koju primaju profesionalci, te da će, uz redovne vojničke poslove moći da konkurišu i za odlazak u civilne misije.