Istorija na doboš!
Skandal u Gornjem Milanovcu, gde je sud odlučio da se proda Kuća srpsko-norveškog prijateljstva, a privatni izvršitelj već najavio licitaciju za koji dan je pljuvanje na sopstvenu istoriju i gaženje po dugom prijateljstvu s Kraljevinom Norveškom zbog para i privatnih džepova.
Zvanično se objekat vredan više od pola miliona evra prodaje zbog duga od 3.000 evra, a nezvanično zbog vrednog građevinskog zemljišta na kome leži. Sumanuta odluka digla je na noge i Ambasadu Norveške u Beogradu. Ambasador Arne Sanes Bjornstad kaže da Norveško društvo koristi pravna sva sredstva da se prodaja zaustavi.
- Tužan sam i iskreno se nadam da Kuća neće biti prodata jer je uspomena na više od 4.000 rodoljuba - napisao je ambasador Bjornstad.
Tračak nade da će Kuća biti očuvana daje i obećanje prvog čoveka opštine Dejana Kovačevića koji kaže da je u međuvremenu nađeno rešenje.
- Postigli smo dogovor s poveriocem kome se duguje 3.000 evra. Ali, moramo hitno sa prijateljima iz Norveške naći način da kuća nemerljive istorijske vrednosti pređe u vlasništvo opštine i da za sva vremena rešimo problem - ističe Kovačević za "Vesti".
Sve zbog zemljišta
Bruka je javno pukla tek kada je u Opštinskom sudu na oglasnoj tabli osvanuo zaključak izvršitelja Milanke Savić, iz Čačka, o prodaji Kuće 14. novembra zbog duga prema Svetlani Kovačević. Vest su sa nevericom primili i u Norveškom društvu Srbije čiji generalni sekretar Dragan Marković ne krije zaprepašćenost. On kaže da smešno mali dug u odnosu na vrednost objekta daje osnov da njihov pravni tim spreči prodaju.
Kuća jugoslovensko-norveškog prijateljstva izgrađena je 1987. godine i kasnije preimenovana u Kuću srpsko-norveškog prijateljstva. Marković kaže da je ova situacija stvorena jer je prethodna vlast na razne načine pokušavala da se domogne građevinskog zemljišta oko kuće da bi izgradila ekskluzivno naselje.
Spomen na 4.000 logoraša
- Kada im nije pošlo za rukom, ta vlast nam je naplaćivala milionske komunalne takse i finansijski nas iznurivala. Predsednik opštine u to vreme je na sve načine savetovao dobavljače i zaposlene da tuže naše društvo kako bi nas uništio - tvrdi Marković i nada se da do prodaje istorijske vrednosti neće doći.
On objašnjava da su počeli razgovori našeg društva, sestrinske organizacije iz Norveške i prijateljskih opština Gornji Milanovac i Vefsen o trajnom statusu Kuće.
Marković podseća da je ona izgrađena u znak sećanja na oko 4.000 naših interniraca, zatočenih u nemačkim logorima u Norveškoj. Njih 2.360 nije se vratilo kući, podlegli su zverskim mučenjima. Kuća koja sadrži i muzejsku postavku posvećena je žrtvama i Norvežanima koji su im doturali hranu, odeću i pomagali im kako su mogli i umeli.
Vikinški brod na straži
Beogradski pisac Nenad Novak Stefanović, koji se bori za očuvanje istorijski vrednih zdanja, podseća za "Vesti" da je Norveška dala milione evra kao pomoć Srbiji.
- Ali, Kuća je i arhitektonski lepa, poput vikinškog broda koji čuva tradiciju dobrih odnosa dva naroda i ne sme da nestane - kaže Stefanović.
Bagerom na otadžbinu
U Kragujevcu je nedavno sa zemljom sravnjena kuća iz 19. veka u kojoj je živeo Đura Jakšić, srpski slikar i pesnik najlepših lirskih i rodoljubivih pesama poput "Otadžbine". Ta kuća prepuštena je propadanju da bi na kraju kao opasna bila srušena, a na tom mestu je planiran stambeno-poslovni centar.
U Beogradu je pred naletom mašina zdrobljen deo istorije Beograda u Topolskoj ulici. Reč je o prestoničkom biseru iz 1927. godine arhitekte Milana Šlanga, u nemačkom logoru ubijenog sina rabina i pisca Ignjata Šlanga. To je bilo jedino vračarsko zdanje u art deko stilu, a njenim nestankom Krunski venac izgubio istorijsku autentičnost.
- U toj vili je neko vreme živela rođaka ruske carske porodice Romanov, pa je zauvek nestao i taj deo beogradske istorije - kaže za "Vesti" Aleksandar Arsenijević, predsednik Društva za ulepšavanje Vračara.
Ostalo samo u knjigama
Nedavno je radi izgradnje stambenog objekta srušena upravna zgrada fabrike aviona Ikarus u Novom Beogradu. Jednostavne elegancije u art deko stilu i sofisticirane unutrašnjosti zabeležena je u knjigama širom sveta. Projektovao je 1938. arhitekta Franjo Jenc, koji je još u u Zemunu postao slavan po zgradama u stilu secesije.
- Jednostavna elegancija i sofisticirana unutrašnjost, s reljefom Ikara u letu iznad ulaza.
