DW: Sećanje je politika
"Godišnjicu završetka Prvog svetskog rata evropske države različito obeležavaju - za Francusku razlog za organizovanje velike manifestacije, Britanci taj jubilej obeležavaju na svoj način, Nemci ga obeležavaju kod drugih", piše Dojče vele i pita se šta to govori o svima njima.
Sto godina kasnije, zemlje koje su učestvovale u ratu sećaju se stradalih u Velikom ratu, a kako se taj rat obeležava, otkriva mnogo o tome kako se on ocenjuje.
Za Francusku i Veliku Britaniju, Prvi svetski rat je oduvek imao veći značaj nego za Nemačku, za koju su, sasvim jasno, u prvom planu moralna katastrofa Drugog svetskog rata i Holokaust.
Na 100. godišnjicu Prvog svetskog rata, francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo je inicijativu i u Francuskoj napravio centar međunarodnog obeležavanja te godišnjice.
Tako će se u nedelju, 11. novembra, na jednoj kratkoj ceremoniji sastati s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Kompjenju, severno od Pariza, mestu u kome se dešavalo više stvari - u njemu je, u jednom železničkom vagonu, 11. novembra 1918. godine potpisano primirje između zapadnih sila i Nemačke, a 22 godine kasnije, nakon što je nemačka vojska umarširala u Francusku, Adolf Hitler je primorao francuske vojskovođe na kapitulaciju - u tom istom vagonu.
Vrhunac svečanosti ove godine biće u Parizu - Makron je na ceremoniju kod Trijumfalne kapije pozvao preko osamdeset šefova država i vlada koje su direktno ili indirektno učestvovale u ratu, a biće prisutni i američki i ruski predsednik, koji bi svečanost u Parizu mogli da iskoriste za razgovor kako bi se možda spasio sporazum o zabrani proizvodnje i korišćenja nuklearnih raketa kratkog i srednjeg dometa.
Pročitajte još:
* Rusija: Raduje nas predlog Makrona o izgradnji bezbednosti sa Rusijom
* Lideri Rusije, Turske, Nemačke i Francuske zasedaju o Siriji
Britanci ne žele da budu deo svečanosti kojom dominira Francuska, već insistiraju na svojoj ceremoniji, što Francuz Etjen Fransoa smatra da je "potpuno normalno", ali i dodaje da su Britanci oduvek, bez obzira na predstojeći Bregzit, "bili uvereni da su posebni".
I u Londonu se pruža ruka Nemcima - predsednik Frank-Valter Štajnmajer je prvi nemački državnik koji je će prisustvovati polaganju venca u Londonu, što je premijerka Tereza Mej ocenila kao "istorijski akt pomirenja", na kome "ćemo se prisetiti svih stradalih i izraziti našu zahvalnost za mir".
Nemački istoričar Jern Leonard smatra da prisustvom u Parizu i Londonu, Nemci žele da pokažu "da žele da to bude evropski" i nastoje da se izbegne svaki utisak da postoji neko specifično nemačko obeležavanje, "zbog straha da bi to moglo da otvori Pandorinu kutiju", pa tako i pitanje da li je Versajski mirovni ugovor nakon Prvog svetskg rata isuviše opteretio Vajmarsku republiku i time doprineo njenoj propasti.
Na bivšem bojnom polju Ipr u Belgiji, evropski biskupi su već održali misu za žrtve rata, a biskup iz Esena, Franc-Jozef Overbek - koji je istovremeno i vojni kapelan - upozorio je na opasnost potcenjivanja ratnih sukoba i sklanjanja u "lažnu sigurnost".
- Nacionalizam i populizam su se ponovo rasplamsali, oduševljenje za evropski projekat nestaje - ocenjuje Overbek, i upozorava da je mir "ponovo" ugrožen.
Svečanosti u Francuskoj i drugim zemljama razlikuju se pre svega po odnosu prema Nemcima, smatra Etjen Fransoa.
- Većina svečanosti u Francuskoj je u znaku nemačko-francuskog pomirenja. S druge strane, u Poljskoj i drugim zemljama žele pre svega sami da slave - kaže Fransoa.
S obzirom na današnji desničarski populizam i nacionalizam, pojedini političari vide paralele s početkom 20. veka, a Fransoa situaciju poredi sa Evropom dvadesetih godina "kada su postojale namere da se mirna Evropa drugačije uredi, ali isto tako je postojao i snažan otpor".
On strahuje od neke nove ekonomske krize "u narednih 10 godina" i pita se “kako će evropske zemlje u tom slučaju da reaguju i hoće li biti dovoljno povezane da bi se kriza prevazišla?".
Od svečanosti 11. novembra, Etjen Fransoa pre svega očekuje da će pojačati "svest da Evropljani i pored svih razlika imaju sličnosti i da se isplati na tome graditi budućnost".
