Ponedeljak 27. 1. 2020.
Washington
00
  • Chicago
    -20
  • New York
    00
  • Belmont
    10
  • Atlanta
    60
  • Boston
    110
  • Firt
    10
  • Denver
    30
  • Detroit
    00
  • Dover
    10
  • Hartford
    10
  • Orlean
    00
  • Helena
    70
  • Ren
    00
  • Honolulu
    200
  • Las Vegas
    90
  • Portland
    120
  • Salem
    -10
  • Santa Fe
    00
  • Tampa
    130
  • Topeka
    -20
0
Subota 10.11.2018.
12:10
Tanjug, Vestionline A

DW: Sećanje je politika

"Godišnjicu završetka Prvog svetskog rata evropske države različito obeležavaju - za Francusku razlog za organizovanje velike manifestacije, Britanci taj jubilej obeležavaju na svoj način, Nemci ga obeležavaju kod drugih", piše Dojče vele i pita se šta to govori o svima njima.

Tanjug/AP
 

Sto godina kasnije, zemlje koje su učestvovale u ratu sećaju se stradalih u Velikom ratu, a kako se taj rat obeležava, otkriva mnogo o tome kako se on ocenjuje.

Za Francusku i Veliku Britaniju, Prvi svetski rat je oduvek imao veći značaj nego za Nemačku, za koju su, sasvim jasno, u prvom planu moralna katastrofa Drugog svetskog rata i Holokaust.

Na 100. godišnjicu Prvog svetskog rata, francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo je inicijativu i u Francuskoj napravio centar međunarodnog obeležavanja te godišnjice.

Tako će se u nedelju, 11. novembra, na jednoj kratkoj ceremoniji sastati s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Kompjenju, severno od Pariza, mestu u kome se dešavalo više stvari - u njemu je, u jednom železničkom vagonu, 11. novembra 1918. godine potpisano primirje između zapadnih sila i Nemačke, a 22 godine kasnije, nakon što je nemačka vojska umarširala u Francusku, Adolf Hitler je primorao francuske vojskovođe na kapitulaciju - u tom istom vagonu.

Vrhunac svečanosti ove godine biće u Parizu - Makron je na ceremoniju kod Trijumfalne kapije pozvao preko osamdeset šefova država i vlada koje su direktno ili indirektno učestvovale u ratu, a biće prisutni i američki i ruski predsednik, koji bi svečanost u Parizu mogli da iskoriste za razgovor kako bi se možda spasio sporazum o zabrani proizvodnje i korišćenja nuklearnih raketa kratkog i srednjeg dometa.

Britanci ne žele da budu deo svečanosti kojom dominira Francuska, već insistiraju na svojoj ceremoniji, što Francuz Etjen Fransoa smatra da je "potpuno normalno", ali i dodaje da su Britanci oduvek, bez obzira na predstojeći Bregzit, "bili uvereni da su posebni".

I u Londonu se pruža ruka Nemcima - predsednik Frank-Valter Štajnmajer je prvi nemački državnik koji je će prisustvovati polaganju venca u Londonu, što je premijerka Tereza Mej ocenila kao "istorijski akt pomirenja", na kome "ćemo se prisetiti svih stradalih i izraziti našu zahvalnost za mir".

Nemački istoričar Jern Leonard smatra da prisustvom u Parizu i Londonu, Nemci žele da pokažu "da žele da to bude evropski" i nastoje da se izbegne svaki utisak da postoji neko specifično nemačko obeležavanje, "zbog straha da bi to moglo da otvori Pandorinu kutiju", pa tako i pitanje da li je Versajski mirovni ugovor nakon Prvog svetskg rata isuviše opteretio Vajmarsku republiku i time doprineo njenoj propasti. 

Na bivšem bojnom polju Ipr u Belgiji, evropski biskupi su već održali misu za žrtve rata, a biskup iz Esena, Franc-Jozef Overbek - koji je istovremeno i vojni kapelan - upozorio je na opasnost potcenjivanja ratnih sukoba i sklanjanja u "lažnu sigurnost".

- Nacionalizam i populizam su se ponovo rasplamsali, oduševljenje za evropski projekat nestaje - ocenjuje Overbek, i upozorava da je mir "ponovo" ugrožen.

Svečanosti u Francuskoj i drugim zemljama razlikuju se pre svega po odnosu prema Nemcima, smatra Etjen Fransoa.

- Većina svečanosti u Francuskoj je u znaku nemačko-francuskog pomirenja. S druge strane, u Poljskoj i drugim zemljama žele pre svega sami da slave - kaže Fransoa.

S obzirom na današnji desničarski populizam i nacionalizam, pojedini političari vide paralele s početkom 20. veka, a Fransoa situaciju poredi sa Evropom dvadesetih godina "kada su postojale namere da se mirna Evropa drugačije uredi, ali isto tako je postojao i snažan otpor".

On strahuje od neke nove ekonomske krize "u narednih 10 godina" i pita se “kako će evropske zemlje u tom slučaju da reaguju i hoće li biti dovoljno povezane da bi se kriza prevazišla?".

Od svečanosti 11. novembra, Etjen Fransoa pre svega očekuje da će pojačati "svest da Evropljani i pored svih razlika imaju sličnosti i da se isplati na tome graditi budućnost".

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
  • 2020 © - vesti online