Drugi se kite srpskim blagom
Država Srbija opet je propustila da vrati deo svog istorijskog nasleđa u otadžbinu. Ovog puta, na aukciji u Parizu bez učestvovanja Srbije prodat je zlatni prsten Marije Angeline Nemanjić (1350/51-1394.), vasilise (carice) grčke oblasti Epir i sinovice blagovernoga cara Stefana Dušana Silnog.
Samo u poslednjih godinu dana, da podsetimo, u ruke bogatih kolekcionara otišli su retki Orden Miloša Velikog i slika Paje Jovanovića "Dva bašibozuka ispred kapije". Takvih slučajeva bilo je i ranije, a da država nije ni pokušala da otkupi svoje nacionalno blago.
Ako je izgovor u slučaju Jovanovićeve slike mogao da bude cena koja je na nadmetanju u londonskom Sotbiju dosegla basnoslovnih 527.404 evra, ovog puta je reč o bagatelisanju nacionalne istorije i nasleđa, pošto poznavaoci kažu da kasnovizantijsko prstenje ne doseže velike sume jer ga ima dosta sačuvanog.
Izvrsno očuvan
Cena po kojoj je vladarski prsten Dušanove sinovice nezapaženo u Srbiji prodat u aukcijskoj kući Druo iz Pariza je nepoznata. U opisu je pisalo da je reč o rezbarenom zlatnom prstenu s dvoglavim orlom i tačkicama koje verovatno predstavljaju krunu.
"Na obruču je ugravirano "VASILIS MARIA", a natpis je odvojen krstom. (Marija Angelina upravo se tako nazvala posle smrti muža, prim ur.) Prsten je izdužen i ukrašen lišćem i ribljom krljušti, dimenzija 3,1 x 2,3 centimetra i mase 49 grama. Srbija, 14. vek. Izvrsno očuvan".
Navodi se i da je dvoglavi orao simbol vladarske kuće Nemanjića. Takođe, ugravirano ime upućuje da je pripadao carici Mariji, supruzi srpskog velmože Tome Preljubovića (odnosno Tome Komnina Paleologa na grčkom), despota Epira od 1366. do 1384.
Dokaz autentičnosti
U opisu piše i da je ovaj prsten vrlo sličan onom kraljice Teodore Smilec, bugarske princeze i srpske kraljice. Teodora je bila supruga kralja Stefana Uroša Trećeg Dečanskog i majka
Stefana Uroša Četvrtog Dušana, odnosno cara koji je u istoriji ostao zapamćen kao Silni. Teodorin prsten čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu (inv. Br 342) i nađen je u njenom grobu u manastiru Banjska na Severu Kosova.
Aukcijska kuća Druo dokazala je autentičnost prstena Marije Angeline konsultovanjem naučnih radova "Londonska izložba 2008-2009, Vizantija 330-1453, Kraljevska akademija umetnosti katalog 276" i "J. Špajer, kasnovizantijsko prstenje 1204-1453, n. s, 2013, katalog 34".
Strojimirov pečat spasli za 20.000 evra
Pre 11 godina Srbija je na aukciji u Minhenu uspela da otkupi pečat kneza Strojimira iz druge polovine 9. veka, najstariji dokaz postojanja srpske države.
Andrej Vujnović, tadašnji direktor Istorijskog muzeja Srbije kaže da su sa Ministarstvom kulture za tri dana uspeli da se organizuju i otkupe prsten na aukciji. Početna cena je bila 6.500 evra, a za kupovinu su bili zainteresovani i Bugari koji tvrde da je Strojimir bio njihov vladar, te su odmah ponudili 15.000 evra.
Tri dana uoči aukcije ruske kolege su obavestile dr Đorđa Jankovića sa Filozofskog fakulteta i predsednika Srpskog arheološkog društva da pečat postoji i da je ponuđen na prodaju. Uključili su se Vujnović, tadašnji premijer Vojislav Koštunica, ministar kulture Dragan Kojadinović i vicekonzul Nikola Marković, koji je hitno uspostavio kontakt sa aukcionarskom kućom. Pečat je s provizijiom aukcijske kuće dostigao cenu od 20.000 evra.
Na pečatu piše: "Bože, pomozi Strojimiru" (srednjem sinu kneza Vlastimira).
Naslednica Albanoubice
Marija Angelina (grč. Duka Paleolog) Nemanjić bila je kratko vladarka Epira, od smrti prvog muža Tome Preljubovića 23. decembra 1384. godine, do njene udaje za Isaula de Buondelmontija u februaru 1385. godine. Ona je bila ćerka Simeona Siniše (1359-1370), polubrata cara Dušana, a udata je za Tomu Preljubovića, posinka vladara Epira Radoslava Hlapena.
Na zahteve stanovnika grčkog grada Janjine da ih zaštiti od stalnih albanskih napada, Siniša je 1366. godine poslao Tomu, kome je dodelio titulu despota. Borbe s Albancima vođene su s promenljivim uspehom do 1384. godine, kada je Toma pobedio uz pomoć Osmanlija. Zbog svoje surovosti u ovim borbama Toma je dobio nadimak na grčkom Albanoktonos, odnosno Albanoubica.
Period Tomine vladavine Epirom, detaljno je opisan u "Janjinskoj hronici", nastaloj oko 1440. godine. Pisci su Tomu prikazali kao pohlepnog i okrutnog tiranina, a Mariju Angelinu kao pobožnu i moralnu ženu. Međutim, kao nevernu ženu ju je opisao Laonik Halkokondil, grčki istoričar i diplomata, između ostalog i izaslanik poslednjeg vizantijskog cara Konstantina Jedanaestog Paleologa Dragaša, sina Srpkinje, koji je junački poginuo pri padu Carigrada u turske ruke 1453. godine.
Toma je u bici u Akarnaniji 1379. godine potukao vojsku vitezova Jovanovaca i zarobio Firentinca Isaula de Buondelmontija. Godine 1984. skovana je zavera i 23. decembra Toma je pronađen zaklan u svom krevetu, a prema "Janjinskoj hronici" ubio ga je jedan od pripadnika lične garde. Za novog vladara proglašena je udovica Marija Angelina, koja se već u februaru 1385. godine, po preporuci svog brata Jovana preudala za Buondelmontija.
Marija Angelina je preminula 28. decembra 1394. godine, a ukoliko je imala dece, ona je najverovatnije nisu nadživela.
Ktitori i u Španiji
U manastiru Preobraženje na Meteorima, čiji je ktitor bio Marijin rođeni brat Jovan, čuva se ikona Nevernog Tome, na kojoj su prikazani i Toma Preljubović i Marija Angelina. Pored toga, u španskom gradu Kuenki čuva se relikvijar-diptih na kome su prikazani Isus, Bogorodica i još 28 svetaca. Likovi ktitora su iščezli, ali su opstali natpisi na osnovu kojih se zna da je reč o Tomi i Mariji.
Osnovati fond za otkup
Prošle godine se na kanadskom aukcijskom sajtu Emedals pojavio retki zlatni Orden Miloša Velikog optočen dragim kamenjem kojeg je Kanađanin hrvatskog porekla Beri Turk ga je ponudio za 240.000 dolara. Međutim, domaći falerističari objasnili su da Srbija kao mala zemlja ima ordenje čija najveća cena dostiže od 15.000 do 20.000 evra.
Srpski falerističari, stručnjaci za medalje i odlikovanja, odali su poštu raskošnom izgledu medalje, ali nisu bili saglasni u pogledu autentičnosti.
- Taj orden je ustanovljen 1898. godine u vreme kralja Aleksandra Obrenovića, a on se ni na jednoj fotografiji nije pojavio sa ordenom sa brilijantima kakav je prodat, tako da sumnjam u njegovu autentičnost. Verujem da je neko naknadno dodao brilijante da bi mu povećao vrednost - rekao nam je beogradski advokat Slobodan Homen, a sličnog mišljenja je bio i predsednik Heraldičkog društva Srbije Dragomir Acović.
Homen se zalaže da država osnuje fond koji bi služio samo za otkup predmeta i dokumenata značajnih za kulturnu baštinu i srpsku istoriju, a koji se prodaju na aukcijama širom sveta.
- Pojavljivali su se zaista vredni, autentični i veoma retki predmeti iz naše prošlosti. Za ovu namenu na godišnjem nivou fond ne bi trošio više od milion evra - uveren je Homen.
Predsednik Numizmatičkog društva Srbije Zoran Ilić takođe smatra da država pokazuje neshvatljivu nezainteresovanost. On je iskreno priznao da je Društvo već diglo ruke, pošto su na svaku njihovu inicijativu ljudi u nadležnim institucijama jedva čekali da im zalupe slušalicu.
U Ministarstvu kulture tada su nam odgovorili da odluku o tome da li će se država pojaviti kao kupac mogu da donesu nakon analize pruženih dokaza o autentičnosti. Prošlo je godinu dana i ništa se nije promenilo.
