Sto godina od oslobođenja Beograda u Velikom ratu: Od golgote do vaskrsa
Pre tačno 100 godina prethodnica Prve armije vojvode Petra Bojovića na konjima je ranom zorom ušla u razoreni Beograd i oslobodila ga.
Time je 1. novembra 1918. godine završeno najznačajnije poglavlje u istoriji Srbije. Pobedonosne srpske armije su se posle albanske golgote, oporavka na Krfu i pobede na Solunskom frontu, vratile da oslobode prestonicu.
Završena je najslavnija epopeja srpske vojske, a sa Balkanskim ratovima bilo je to šest godina vojevanja. Za to vreme srpski narod je dao nemerljive žrtve u oslobađanju oblasti koje su vekovima bile pod okupacijom Otomanske imperije i Habzburške monarhije, a država uspela da opstane i kao sila pobednica učestvuje u novom poretku u Evropi. Današnji datum od pre jednog veka je možda i najznačajniji u istoriji Srbije.
Šta je Srbiji i srpskom narodu donelo vreme koje je usledilo? Vek novih ratova, genocide, slomove... Snovi o Jugoslaviji, nažalost, pretvorili su se u noćnu moru, a pobede naših predaka mnogima izgledaju uzaludne.
Na Beč
Dr Danilo Šarenac iz Instituta za savremenu istoriju Srbije, poznavalac ovog razdoblja, priča za "Vesti" da su srpske trupe ušle u Beograd dve nedelje posle oslobođenja Niša, gde su se vodile poslednje žestoke borbe.
Beograd je bio jedna o glavnih tačaka u oslobođenju Srbije, ali se time nije završilo. Srpski vojnici su pošli dalje, u Austrougarsku. Dobili su po nekoliko dana odsustva da bi obišli svoje kuće i porodice, a onda su nastavili napredovanje u Vojvodini i dalje prema Sloveniji. Srpske snage su u to vreme bile pojačane onima koji 1915. godine nisu hteli da prelaze Albaniju i koji su bili potom u zarobljeništvu, pa pušteni.
- To je bila neformalna amnestija za dezerterstvo, samo ako nastave sa srpskom vojskom ka Austriji. Treba znati da se za većinu srpskih vojnika rat nije završio 1918, već 1921. godine. Na granicu s Albanijom i Austrijom oni su slati jer su imali iskustva, tako da je rat za mnoge trajao još tri godine - govori dr Šarenac.
Gde je Srbija 100 godina od oslobođenja Beograda i Srbije? Na to dr Šarenac kaže da svako ima svoje viđenje istorije.
- Za neke tadašnje ciljeve sada možemo reći da su bili preambiciozni. Ideja jugoslovenstva tada je bila vrlo privlačna, ali se u mirnodobsko doba videlo da nije sve to tako ružičasto - kaže dr Šarenac.
Za i protiv Jugoslavije
Danas pojednostavljujemo stvari i govori se da nam Jugoslavija nije bila potrebna, što je legitimno mišljenje. Međutim, kada čitate savremenike tih događaja od pre 100 godina, onda vidite da su vojnici seljaci hteli samo što pre kućama, dok je politička elita želela da se stvori veliku državu koju više niko neće moći da maltretira.
Prethodno iskustvo sa Austrougarskom je bilo vrlo negativno, pa je preovladavalo mišljenje da država treba da bude što veća i jača, da više niko ne može tako prema nama da se ponaša - ističe Šarenac.
Međutim, taj projekat jugoslovenstva je u međuvremenu propao.
- Neki kažu da je propao, neki da nije, jer je ta država postojala 80 godina. Da se nije raspala, niko je ne bi posmatrao kao grešku ili da se barem to desilo na miran način. Iz današnje perspektive sudimo događajima od pre 100 godina, ali tada nisu znali da će se nešto ovako desiti, imali su potpuno drugačije ideje u glavama - navodi dr Šarenac.
Propust istoričara
Šarenac kaže da se danas pravi greška, jer se govori samo o preostalim teritorijalnim dobicima Velikog rata za Srbiju.
- Fokus nam je na Vojvodini kao na jedinom teritorijalnom dobitku iz Velikog rata. Ne možemo pričati samo kako su svi drugi bili separatisti, a da ne promišljamo šta je tada bilo i šta je izazvalo sve u ovih 100 godina. I dan danas nemamo dobru istorijsku knjigu koja obrađuje kraj Velikog rata. Šta se stvarno dešavalo, gde su bile borbe, ko nam se predao, gde nam se predao. Nemamo nikoga od istoričara ko je to ozbiljno obrađivao. To nam je veliki propust - zaključuje dr Šarenac.
Prepucavanje s Albancima
Kada su srpski vojnici 1912. godine oslobodili Kosovo čudili su se odakle toliko Albanaca. Vrlo emotivno su doživeli posete manastirima i očekivali novo Dušanovo carstvo.
- Kada se srpska vojska povlačila 1915. godine, inžinjerija je dobila zadatak da minira most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Uspeli su da obave posao do pola, jer su Albanci pucali na njih da bi ih sprečili. Posle toga su okupatorske snage sprovodile srpske vojnike zarobljene kod Peći i Prizrena kroz Mitrovicu. Srbi u Severnoj Mitrovici izašli su da im kuvaju čaj i daju hranu - prepričava Šarenac.
Slava srpskog seljaka
Možda najfascinantnija priča o Prvom svetskom ratu i oslobađanju Srbije ona o srpskom seljaku ratniku.
- Njega posebno treba pomenuti. On je sve to izgurao, prosto je neverovatno šta je uradio i izdržao. U dnevniku jednog od tih seljaka ratnika, koji je umro 1936. godine, glavna priča je da mu je 1921. godine stigla ortopedska cipela iz Francuske. To mu je bilo najvažnije - priča Šarenac.
