Očuvanje jezika, naša misija
Članovi Udruženja srpskih pisaca Švajcarske su prethodnih dana bili na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu na kome su dobili priliku da predstave svoja dela. Predsednik udruženja Milisav Đurić ističe da je ovo njihovo drugo gostovanje na sajmu u glavnom gradu Srbije.
- Tu smo da izložimo naše radove, pre svega 14. po redu zbornik književnih radova naših pisaca "Zaveštanje 2018". Na neki način smo sebe zaveštali da dok postoji naše udruženje izdajemo tako važno delo. Jedino smo udruženje u srpskoj dijaspori koje svake godine izdaje jedan zbornik. Mi brinemo o našoj kulturi. Početkom naredne godine počinje da se radi na novom izdanju, a imamo u planu da "Zaveštanje" prevedemo na nemački jezik - kaže Đurić.
On kaže da dijaspora ima kvalitetnu književnost.
- Ulažemo maksimum da u rasejanju naš jezik i pismo nastave da žive. Pisana reč u dijaspori je podjednako kvalitetna kao i u matici - zaključuje Đurić.
Spisateljica iz Švajcarske Violeta Aleksić ponosna je što je svoje knjige predstavila i čitalačkoj publici u Beogradu.
- Ne znam da li još smem da kažem da se bavim pisanjem. Kada ovde sretnete jednog Matiju Bećkovića koji je otvorio Sajam, ne znam da li sam uopšte naučila da pišem. Ja sam još sitna na tom spisateljskom putu. Ali je lepo ostavljati neki zapis. Kada živite u dalekom svetu, svaka sačuvana srpska reč je suvo zlato - kaže Aleksićeva.
Autorka je 10 knjiga za koje motivaciju pronalazi u ljubavi.
- Sve je ljubav. Ljubav prema ljudima, prema ovoj zemlji, prema bližnjima rađa lepotu - kaže Aleksićeva.
Ističe da je postojanje udruženja pisaca u dijaspori od velikog značaja.
- Dok traje jezik, traje narod. Jezik sve više i više odumire. Važno je iznova podsećati na maternji jezik. Zato smo tu mi pisci. Još su veliki Jovan Dučić i Svetozar Marković boravili u Švajcarskoj i sa srpskim studentima pokrenuli udruživanje, a mi smo našim udruženjem to nastavili - kaže Aleksićeva.
Miroslava Radojević iz Ciriha pisanjem se bavi nekoliko godina i iza sebe ima veliki broj stihova.
- Moja poezija je puna ljubavi, nostalgije, raznih doživljaja i emocija doživljenih u tuđini. Vrlo je značajno da čuvamo srpski jezik, da pišemo i pričamo o našoj zemlji, da se trudimo da očuvamo našu kulturu i identitet. To nije jednostavan posao - kaže Miroslava.
Stihovi iz operacione sale
Miroslava Radojević je inače medicinska sestra i inspiraciju pronalazi u svakodnevnom životu, ljudima oko sebe, svojim pacijentima...
- Dešava se da tokom trajanja neke operacije napišem pesmu. I dan-danas, posle 50 godina karijere sam aktivna, putujem, prenosim svoja znanja mladima. Moje cipelice lutalice ne miruju. Pripremam i roman koji će biti moja biografija, prevodi se na engleski i nemački, a sledeće godine na Sajmu će biti predstavljena i ovdašnjoj publici - kaže Miroslava.
Dijaspora pastorče države
Miroslava Radojević ističe da nije zadovoljna odnosom Srbije prema svojoj dijaspori.
- Nažalost, nemamo veliku podršku iz matice. Dijaspora je kao neko pastorče. Mi mnogo ulažemo u svoju zemlju, promovišemo je stalno, trudimo se da Srbiju prikažemo u najlepšem svetlu. Država bi mogla da uloži neka sredstva, da osetimo da smo mi njima važni - zaključuje ova pesnikinja.
Promoteri srpskog naroda
Milka Kajganić, sekretarka Udruženja srpskih pisaca iz Švajcarske, autorka je romana "Spas od ludila" koji se ove godine našao u konkurenciji za Ninovu nagradu.
Ponosna je što je deo udruženja koje je izdalo tako važno delo poput "Zaveštanje 2018".
- To je jedinstvena knjiga u srpskoj dijaspori. Ime je dao Mićo Jelić Grnović, krajinski poeta, koji je rekao da to budu zaveštanja, testament budućim generacijama da čuvaju srpsko pismo.
Dijaspora je nastavak ovog ljubaznog, gostoprimljivog naroda i zato je važna.
Književnost je bitna kako bismo našu kulturu i tradiciju preneli na mlade generacije. Imamo i mlade pisce u udruženju. Oni su šansa da sačuvamo kulturu i da budu pravi promoteri srpskog naroda - kaže Kajganićeva.
