Motorkom odgajila decu
Zuji motorna testera, piljevina leti na sve strane, dugačko deblo bukve postaje sve kraće, a sve to ne bi bilo neobično da drvoseča nije Stanica Aćimović, žena, majka, domaćica, iz krupanjskog sela Šljivova, jedina u Rađevini koja se time bavi.
Sa motorkom druguje već 22 godine i do sada je ko zna koliko kubika drveta prešlo preko njenih ruku, a osim što obara i seče stabla, ova snažna žena vešta je i na cepaču.
Hirurški precizno, mirne ruke, već toliko puta ponovljenim pokretima seče Stanica debla, zastane samo da zauzme drugu poziciju, priđe drvetu sa zgodnije strane, pa nastavlja dalje. Godinama radi posao od kojeg zaziru i mnogi muškarci jer znaju da je i težak i opasan.
U šumu je ušla 1996. kada joj je preminuo svekar pa je krenula da pomaže suprugu Milovanu.
Gledala je šta radi pa, razmišljajući kao svaka žena kojoj je domaćinstvo na prvom mestu, rešila da se okuša i sama kao drvoseča. Zašto da plaćam nekome da to radi, ako već mogu ja, pomislila je, latila se motorke i počela da preseca stabla. Kao da je uvek bila drvoseča.
- U šumi radim sve kao i svaki drugi drvoseča. Ovo jeste težak posao, ali se rada nikada nisam plašila. Neki mi govore da sam luda, da nije ovo za ženu, ali znam da radim za svoju porodicu, svoju decu i ništa mi nije teško. Radim sa suprugom, ako je on sprečen onda mi pomaže sin Ivan, koji je ove godine postao punoletan. Tamo gde ima sloge, dogovora i volje, sve se može - kaže žena koja je odgajila i dve ćerke i dočekala od njih troje unučadi.
Kada treba izvući drvo za nekoga sa prvim zracima sunca kreće u šumu, kako bi što više posla obavila, što je za prodaju traktorom, koji sama vozi, izvuče na šumski put, a ostalo odveze kući, jer stiže zima. Kako je vešta sa motorkom, tako je vešta i u njivi gde odmeni muža u oranju ili kosidbi, bere malinu i kupinu, a vična je i kuhinji kada treba dohvatiti kutlaču ili oklagiju.
Kako kaže, uvek je ista žena samo su poslovi različiti. Zadovoljna je što im je sin veliki radnik i želi da ostane na njihovom imanju od osam hektara, ali bi volela da mu omogući bolje uslove.
- Traktor je stariji od mene, a meni je 41, i često se kvari. Pušta ulje na sve strane pa dobar deo zarade dadosmo na rezervne delove i opravke. Želja mi je da nabavimo nov traktor, koji bi nam olakšao rad, ali je potrebno mnogo para. Da bi dete ostalo na selu da vodi kuću i imanje potrebna je poljoprivredna mehanizacija i sanjam da to nabavim jer ne znam dokle će mene i mog čoveka služiti zdravlje. Nemamo nikakva primanja, što zaradimo sa svojih deset prstiju to i imamo. Samo da mi Bog da zdravlja da što više uradim - priča između dva paljenja motorke i uzgred kaže da dnevno u šumi sa suprugom, ili sinom "pocepa najmanje dvadeset kubika drva".
"Moja je Stanica žena zmaj!"
Milovan kaže da ovakve žene nigde nema i ponosan je na svoju Stanicu, a i u selu govore da je izuzetno vredna i retko sposobna, "žena zmaj".
Stanica, uz maleni osmeh u uglu usana, to ne komentariše nego prilazi sledećem oborenom deblu i nastavlja posao. Kao da sa svakim kubikom isečenog drveta zamišlja da je bliža novom traktoru. Brunda motorka, leti piljevina, a žena drvoseča na izgled lako "secka" debla kao da iseca toplu štrdulu s makom, brzo, precizno i vešto, a opet, nekako ženski nežno.
