Nikad nećemo biti Montenegrini
Poseta Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja svedoči o masovnosti i jedinstvu vernika SPC, i tu među vernicima nema razlike između Srba i Crnogoraca. Ali, svaki pokušaj progona SPC ili otimanja njene imovine bio bi koban za budućnost Crne Gore. Ovako dr Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta u Crnoj Gori u razgovoru za "Vesti" komentariše nedavnu posetu patrijarha, ali i sve ono što je trenutno goruća tema za srpsku zajednicu u ovoj državi.
Šta je donela poseta patrijarha Irineja?
- Srpska pravoslavna crkva je u svim istraživanjima već decenijama najpopularnija institucija u Crnoj Gori. Poseta patrijarha Irineja je to potvrdila, i kada je u pitanju SPC, tu nema dilema i podela.
Da li je za vas bilo iznenađenje što se okupio ovoliki broj ljudi tokom vaše posete?
- Praznici Srpske pravoslavne crkve i posete velikodostojnika masovno su posećene i prisustvo građana nije nikakvo iznenađenje. Poznato je da su organizovane litije u Crnoj Gori najposećenije na prostoru pod jurisdikcijom SPC. Svetovasilijevska litija u Nikšiću, u maloj Crnoj Gori, okuplja i do 30.000 pravoslavnih vernika i poštovalaca Srpske pravoslavne crkve i Svetog Vasilija, slava mu i milost. Sličan je slučaj sa Svetosimeonskom litijom, litijom Svetog Marka u Podgorici i litijom Svetog Jovana Vladimira u Baru, ali i sa drugim okupljanjima povodom praznika SPC u Crnoj Gori.
Može li se poseta patrijarha oceniti i kao svojevrstan "referendum" o veri i naciji?
- U borbi za promenu identiteta Crne Gore i njenih građana, vlast je snagom državne moći uspela da promeni mnogo toga. Bilo je gotovo nezamislivo da srpski jezik i ćirilično pismo dobiju, odnosno izgube davno stečeni status, bilo je nezamislivo da Crna Gora prizna nezavisnost tzv. države Kosovo, bilo je nezamislivo da Crna Gora poremeti odnose i uvede sankcije našem vekovnom dobrotvoru - Rusiji, bilo je nezamislivo da Srbi u Crnoj Gori dobiju status građana drugog reda i da im se pretpostave predstavnici drugih nacionalnih zajednica, koji uglavnom u državnim institucijama i na lokalnom nivou dobijaju onaj prostor koji po ustavnim principima i garantovanim pravima pripada srpskom narodu. Vlastima je još neophodan progon Srpske pravoslavne crkve i otimanje njene imovine da bi, po njihovom mišljenju, zaokružili državnost Montenegra i tako obezbedili sve atribute državnosti. Takav pokušaj, čini se, bio bi koban za budućnost Crne Gore. Poseta patrijarha Irineja otuda svedoči i o masovnosti i jedinstvu vernika SPC u Crnoj Gori, i tu među vernicima nema razlike između Srba i Crnogoraca.
Prethodno, ceo stadion je na utakmici Crna Gora - Srbija, pevao "Bože pravde". Da li vas to čudi?
- Iako stadion na kome se igrala fudbalska utakmica između Crne Gore i Srbije nije bio ispunjen do poslednjeg mesta, ulaznica nije bilo u slobodnoj prodaji, pa čak ni Srpski nacionalni savet Crne Gore nije mogao doći do trebovanja određenog broja ulaznica za predstavnike srpskog naroda u Crnoj Gori. No, i pored toga, čini se da je gromoglasnije navijanje bilo za reprezentaciju Srbije. Bilo je očigledno, kao što ste i utvrdili u pitanju, da je himna Srbije ispoštovana na najkorektniji način.
Istovremeno, pevala se uglas i crnogorska himna. Šta to pokazuje?
- Crnogorska omiljena himna je "Onamo, onamo" i ona se nije pevala, a srpski narod nikada nije, niti može pevati stihove ratnog zločinca, koji je u najtežim vremenima, pod fašističkom zaštitom, radio na raskolu između jednoj naroda.
Kakav je trenutan položaj Srba u Crnoj Gori?
- Položaj srpskog naroda u Crnoj Gori je veoma složen i znatno teži nego što je to bio slučaj uoči i nakon referenduma o izdvajanju Crne Gore iz zajedničke države. Sve ono što je srpski narod mogao ostvariti u tom vremenu, sada već nije moguće. Srbi u Crnoj Gori su sada u mnogo nezavidnijem položaju i za njih gotovo da ne postoji perspektiva planiranja budućnosti, ukoliko nisu spremni na promenu identiteta i prihvatanje nove državne koncepcije, odnosno pretvaranje srpskog identiteta u montenegrinstvo.
Na koji način se to vidi?
- Srba u Crnoj Gori nema u državnim institucijama, od mesne zajednice do diplomatije. Zastupljenost u državnim institucijama je daleko manja nego što je to bio slučaj uoči i nakon referenduma, što znači da gotovo nijedan građanin Crne Gore, koji se nacionalno izjašnjava kao Srbin, u proteklih deset godina nije zasnovao radni odnos u državnim institucijama ili institucijama lokalne samouprave, ukoliko nije promenio odnos prema nacionalnom identitetu.
Imaju li Srbi uopšte mogućnost da nešto promene?
- U okviru svojih mogućnosti srpski narod i srpske organizacije u veoma složenim uslovima rade sve što je moguće da bi očuvali svoj nacionalni identitet i srpsku prepoznatljivost u Crnoj Gori. No, i pored toga nema uočljivih rezultata, pa se pozicija i status srpskog naroda iz godine u godinu pogoršavaju, a Srbi ostaju na marginama društvenih i političkih zbivanja u Crnoj Gori. Tako će biti i ubuduće, sve do onog momenta kada se Republika Srbija ozbiljno uključi u zaštitu svojih sunarodnika gotovo potpuno obespravljenih u Crnoj Gori.
Sramni plakati
Nedavno su osvanuli plakati "Nikada više 1918". Međutim, cepali su ih samo u Kotoru. Strah ili nešto drugo?
- Kreatorima navedenih plakata bilo bi mnogo poštenije da su na njima istakli natpise "Nikad više 1916, nikad više sramna kapitulacija Crne Gore". Ta 1918. je godina oslobođenja i ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom i novooslobođenim srpskim i slovenskim prostorima, što je pozdravljeno od najuticajnih država Evrope i sveta u tom vremenu, koje je Crnoj Gori povratio subjektivitet i obezbedilo joj znatno veću teritoriju nego što ju je imala pre toga ili je ima danas.
Spiskovi pusta želja
Postoje li tajni spiskovi nepoželjnih Srba u Crnoj Gori?
- Mislim da ne postoje i da je to samo pusta želja i mašta ostrašćenih Montenegrina koji po svaku cenu žele da se dopadnu srpskim neprijateljima.
