Hramovi za opstanak i ostanak
Mada su malobrojni (manje od 20 odsto stanovništva) i uglavnom siromašni i prinuđeni na seobe, Srbi u Novom Pazaru, postojbini Stefana Nemanje, Svetog Save i prve srpske države, svojim skromnim prilozima poslednjih godina grade i obnavljaju nekoliko crkava koje će, kad uskoro budu završene, biti mesta srpskog sabiranja, duhovne i kulturne obnove i stožer borbe za opstanak na svojim ognjištima i ovim prostorima.
Najveći značaj, ne samo za pravoslavce u ovom kraju, već za Srbe širom sveta, ima hram Svetog Save koji se gradi u Deževi podno Golije, blizu rodne kuće najvećeg srpskog prosvetitelja i tik uz porušenu Sabornu crkvu njegovog oca Stefana Nemanje.
Hram je ukrovljen, ali završetak još nije na vidiku, jer je, kako ističu glavni inženjer Radiša Biorac i paroh deževski Ivan Jeremić, samo za bakarne kupole i mermernu fasadu potrebno bar još 100.000 evra, plus za unutrašnje oslikavanje i uređenje.
- Važno je da izgradnja ne stoji i da svakog meseca po nešto novo uradimo. Imamo punu podršku i pomoć Eparhije raško-prizrenske i našeg vladike Teodosija, žitelji Deževske doline daju koliko mogu i žive za dan kada će naš hram biti završen, stigne nam i po koji prilog iz dijaspore, pomogla je i država, nadamo se da će uz podršku naših vernika i Božju pomoć hram biti završen iduće godine - ističe paroh Ivan Jeremić i poziva sve Srbe, ma gde da su, da pomognu završetak ove svetinje. - Hram Svetog Save u Deževi nije obična crkva. Biće ovo ponos svih Srba sveta, jer ga gradimo u postojbini Nemanjića, na mestu gde je, što se srpstva tiče, sve počelo.
Za razliku od hrama Svetog Save u Deževi, Crkva Svete Trojice u selu Izbice podno Rogozne blista u punom sjaju. Podigli su je, uz pomoć brojnih donatora, vredni i složni meštani koji sada biju bitku da izgrade i crkveni dom sa velikom salom u kome će se okupljati sva njihova mladost.
- Sad, hvala Bogu, imamo gde da se okupimo, da proslavimo Božić, Vaskrs i druge praznike, da se pomolimo Bogu, da zaigramo i zapevamo. Niko iz sela se nije odselio, nemamo zavađenih porodica, dece je iz dana u dan sve više. Ljudi su shvatili da u Izbicama imaju perspektivu i niko ne razmišlja o odlasku - ističe Zoran Jeremić, predsednik Odbora za izgradnju Crkve
Svete Trojice.
Za sada dobro napreduje i izgradnja Crkve Svetog proroka Jeremije u selu Osoje na periferiji grada. Uz blagoslov vladike Teodosija, koji je položio kamen temeljac, na placu koji je donirao meštanin Miroslav Marković, radovi su počeli u maju prošle godine, radi se relativno brzo i crkva je pred ukrovljenjem.
- U blizini nema ni jednog pravoslavnog hrama, da bi se pomolili Bogu, presekli slavski kolač, venčali se ili krstili dete, godinama smo odlazili u udaljene Sopoćane ili još udaljeniju Petrovu crkvu i Đurđeve stupove. Zato smo odlučili da počnemo izgradnju crkve u našem naselju sa oko 300 srpskih domaćinstava. Ovde će se Bogu moliti i žitelji Ćeremidžinice, Jošanice, Trnave, Cvijetnja, Pedelja i drugih novopazarskih naselja - priča Mitar Radović, član Odbora za izgradnju.
Najskuplje tek sledi
- Za sada sve gradimo svojim prilozima. Ne znamo koliko ćemo još izdržati, jer slede najskuplji radovi. Svaka pomoć nam je dobrodošla, posebno od našeg naroda iz dijaspore. U svakom slučaju, crkvu ćemo, pre ili kasnije, sigurno završiti, uvereni smo da će uvek biti puna i da će postati naš ponos i stožer okupljanja i našeg opstanka u Novom Pazaru - ističe Mitar Radović.
On naglašava da je do sada utrošeno oko 70.000 evra, a da će za konačan završetak i useljenje biti potrebno između 70.000 i 100.000 evra.
Vladikin blagoslov
Sitniji radovi počeli su i u selu Lukocrevo na obodu Novog Pazara (pravac prema Sjenici i Tutinu) gde je u planu kompletna obnova i oživljavanje srednjovekovne Crkve Svete Varvare. Kako ističe jeromonah Gavrilo, iguman manastira Đurđevi stupovi, koji će nadzirati obnovu ove svetinje, još se rade projekti i prikupljaju sredstva, a prava obnova trebalo bi da počne na proleće.
- Jedva čekamo. Za sada nam je najvažnije da smo dobili blagoslov vladike Teodosija i da su svi meštani spremni da pomognu koliko budu u mogućnosti. Biće sigurno i priloga iz drugih delova Srbije i iz dijaspore, sve što se započne i završi se - optimista je meštanin Grujica Stefanović. - Nismo daleko od Sopoćana, ali bismo voleli da imamo crkvu u svom selu.
