Istina o blagu odneta u grob
S vremena na vreme Srbijom se pronese priče o zakopanom blagu Rimljana, Nemanjića, hajdučkom, turskom ili blagu Kraljevine Jugosavije ostavljenom prilikom bekstva jugoslovenske vlade na čelu sa kraljom Petrom, ili o zlatu iz vremena Drugog svetskog rata. Takve priče, po pravilu, izazovu pravu zlatnu groznicu koja pokrene brojne tragače čije se potrage, koliko je poznato, završavaju neuspehom.
Jedna od takvih priča odnosi se i na četničko blago zakopano u ravnogorskom selu Koštunići, u zaseoku Mirkovići, u blizini Milesine vodenice na reci Dučini. Za razliku od drugih priča, ova iz Koštunića ima i potvrdu u nekim posleratnim sudskim presudama i dosijeima iz vremena posleratne Ozne.
Priču o basnoslovnom četničkom blagu zakopanom u Koštunićima otvorio je davno još Vladan Vasiljević, rodom iz Pranjana koji je živeo u Medajnu, u američkoj državi Ohajo. Prema njegovim izjavama, davno datim nekim srpskim novinskim agencijama, deo četničkog, odnosno kraljevog blaga, zaista je zakopan u ovom selu na padinama Ravne gore.
U tim izjavama, međutim, Vasiljević je tvrdio da je deo tog blaga još 1946. iskopao engleski obaveštajni pukovnik Bil Hadson, koji je u vreme Drugog svetskog rata bio u misiji pri četničkom štabu Draže Mihailovića na Ravnoj gori. Hadson je, zajedno sa đeneralom Dražom, sakrio basnoslovno blago, a mesto gde je zakopano znali su samo on i Draža Mihailović, koji je tajnu odneo sa sobom u grob.
Prokleti dragulji
Pre desetak godina potpisnik ovog teksta je, u okviru svog profesionalnog delovanja, pokušao da sazna nešto više o zakopanom blagu, i tom prilikom razgovarao je sa Milesom Đurđić, staricom koja je bila i vlasnik vodenice u čijoj je okolini zakopano blago.
Razgovor sa vremešnom vodeničarkom nije dao nikakve odgovore jer je Milesa, objašnjavajući da je gotovo potpuno gluva, na svako pitanje o zakopanom zlatu objašnjavala da je u vodenici sve manje posla, kako se udala za Milovana, a posle njegove smrti nastavila pomeljarski posao, da vodenicu treba popraviti, da je jaz zarastao u korov... Ceo taj razgovor je ličio na dobro odigranu ulogu iz vremena kada su je posle rata istim povodom posećivali oficiri Ozne u kožnim mantilima.
Nešto više, i to samo zahvaljujući poznanstvu, o četničkom zlatu pričao je Ilija Vesković, meštanin koji, kao i vodeničarka Milesa, odavno nije više među živima.
- Znaš, ljudi izbegavaju da govore o zakopanom četničkom blagu jer ga smatraju prokletim. Ali, znam da je taj Bil Hadson odmah posle rata odneo deo tog blaga. I jedan naš meštanin je posle toga slučaja našao kantu punu zlatnika, dijamanata i brilijanata, ali se to nije dobro završilo po njega i njegovu porodicu, zbog čega smo uvereni da je to bogatstvo prokleto. Oko Milesine vodenice sigurno ima još zakopanog blaga, ali najbolje je da ostane tamo gde je i ostavljeno -govorio je tada domaćin Ilija Vesković.
Priča o tome kako je nestao deo četničkog blaga zakopanog ispod jasena pored vodeničnog jaza Milesine vodenice u Koštunićima, potvrđena je iz dva izvora. Prema izjavi Vladana Vasiljevića, koji je 1973. emigrirao u SAD i u čijoj je kući u vreme rata bila smeštena engleska vojna misija koju su činili pukovnik Bil Hadson (pravo ime Dajan Tiril Hadson) i oficiri Denis i Gaj.
U knjizi "Tajni nevidljivi rat", autora Đurice Labovića, detaljno je opisana operacija "Skok kengura" ili "Dobar konj dvaput skače" koju je 1946. iz Bukurešta osmislio i organizovao obaveštajac Bil Hadson. Operaciju je u delo sproveo Mađar Stefan Kolner, predratni trgovac u Srbiji, koji je veoma dobro govorio srpski.
U vreme rata, a posebno tokom 1943, jugoslovenska vlada u emigraciji je slala pomoć đeneralu Draži Mihailoviću u novcu, zlatu, dijamantima i brilijantima sa namerom da mu pomogne u omasovljenju četničkog pokreta. Međutim, engleski pukovnik Bil Hadson nikada nije dozvoljavao da vredne pošiljke sačeka neko drugi osim njega, a za sadržaj i vrednost pošiljki koje su stizale avionima, znali su samo obaveštajac Hadson i Draža Mihailović, kome se ovakav odnos Hadsona nije dopadao zbog čega je između njih postojala netrpeljivost.
Zaseda za kurira
Neposredno pred kraj rata, kada su ovo područje napale partizanske jedinice Četvrte proleterske brigade, đeneral Draža i Bil Hadson su u blizini Milesine vodenice na brzinu zakopali blago u nekoliko metalnih kanti, neki tvrde u šest, kako bi kasnije Draža Mihailović imao sredstva za reorganizaciju četničkog pokreta. Međutim, lukavi engleski obaveštajac mislio je drugačije. Njegov cilj je bio da posle rata veliko bogatstvo prigrabi za sebe, što mu je delimično i uspelo.
Odmah posle rata, 1946. godine, Bil Hadson je iz Bukurešta u Koštuniće poslao Stefana Kolnera opremljenog mapom gde je tačno zakopano četničko blago. Ovaj posao, Kolner je uspešno obavio i svom poslodavcu je odneo, kako je kasnije dokazano, kantu punu zlata i dijamanata. To, međutim, nije promaklo tadašnjoj Ozni koja je pratila svaki Kolnerov korak i pustila ga da posao obavi, ubeđenoj da će se Kolner vratiti po ostatak blaga.
To se dogodilo, ali ne u Koštunićima. Iste godine Stefan Kolner se, po nalogu Hadsona, vratio u Srbiju, ali se tada uputio ka planini Mučan kod Sjenice, gde je trebalo da iskopa mnogo vrednije zlato koje je, kao i u Koštunićima, bilo zakopano. Međutim, tada je uhapšen sa velikim metalnim kantama punim zlata, zbog čega je 16. januara 1947. godine osuđen na šest godina robije.
Do smrti u Africi
U operaciji "Skok kengura"iz Koštunića je odneta velika količina zlata, dijamanata i brilijanata u vrednosti od oko četiri miliona tadašnjih britanskih funti. To bogatstvo je završilo u džepovima Bila Hadsona koji je, prema dostupnim podacima, posle ove operacije živeo u nekoj afričkoj zemlji. Preminuo je pre dvadesetak godina, a sa njim su, verovatno, zauvek izgubljene mape zakopanog četničkog zlata u okolini Milesine vodenice u Koštunićima.
Povremeni pokušaji
Meštani Koštunića zakopano blago niti traže, niti žele o tome da razgovaraju. Ipak, s vremena na vreme oko Milesine vodenice i duž vodeničnog jaza mogu se videti nepoznati ljudi koji su uvereni da će se baš njima posrećiti da nabasaju na neku od preostalih metalnih kanti punih zlata, dijamanata i brilijanata.
