Trgovinski rat SAD i Kine: Šta to znači za Srbiju
Kako će se zategnut odnos između dve najveće ekonomije sveta preliti na grobalnu trgovinu, ali i - srpsku prodavnicu.
Svet rizikuje da postane "siromašnije i opasnije mesto" zbog trgovinskog rata između SAD i Kine, najnovije su prognoze Međunarodnog monetarnog fonda.
MMF je zato smanjio prognoze za globalni rast za ovu i sledeću godinu.
Glavni ekonomista MMF Moris Obstfeld kaže da će dalje trgovinske barijere pogoditi domaćinstva, preduzeća i druga tržišta.
Od zategnutih odnosa može da pati i srpski džep.
- Tako smo 2008. godine mislili da svetska ekonomska kriza neće uticati na nas jer smo mali i ne izvozimo puno. Učinak je bio takav - da smo skoro bankrotirali 2014 - objašnjava za BBC na srpskom Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Savić daje tri konkretna polja kako trgovinski rat između SAD i Kine može da se preseli i u srpsku prodavnicu.
Koji su rizici za svet?
Očekuje se da će svetski ekonomski rast u 2018. i 2019. godini porasti na 3,7 odsto, u odnosu na prethodno predviđanje MMF-a od 3,9 odsto u julu.
To nam govori da svet ekonomski, posmatrano na kratak period, ide - na dole.
- Trgovina se odražava na politiku i nastaju potresi u nekoliko zemalja, što predstavlja dalje rizike - rekao je glavni ekonomista MMF Moris Obstfeld.
Smanjenje globalnog rasta takođe se odrazilo na prognoze rasta u evrozoni, a došlo je i do turbulencija u brojnim ekonomijama u razvoju.
Šta to znači za Srbiju
Potrošači u Srbiji bi opet mogli da uđu "u crveno", ako se zaoštri trgovinski rat između SAD i Kine, objašnjava profesor ekonomije Ljubodrag Savić.
"Za nas je najbitniji ekonomski partner Evropska unija.
"Tako, kriza na relaciji Amerike i Kine neće uticati na ekonomiju Srbije direktno.
"Ipak, i indirektan uticaj je dovoljan da nas vrati na situaciju iz 2014, kada smo u jednom trentku bili zaduženi 80 odsto BDP. Poređenja radi, to je duplo više nego što je dozvoljeno."
Savić daje tri glavna polja na kojima bi Srbija mogla da dođe u problem, ako američki i kineski trgovci budu morali da rade ono što im govore - političari.
Hrana bi bila skuplja - U Srbiji radi veliki broj multinacionalnih kompanija, koje, između ostalih, drže prehrambenu industriju. Tako, ukoliko dođe do ekonomskih potresa kod kineskih, američkih i firmi iz EU - one bi se prelile i kod nas.
Nafta bi bila skuplja, pa tako i gorivo - vrednost nafte na međunarodnom tržištu konstantno raste, jer je Kina donela odluku da obustavin uvoz nafte iz Amerike. Problem sa naftom jeste što je ona na neki način politička kategorija - čim dođe do međunaordnih previranja i potresa, skače njena cena. Srbija bi tako bila direktno ugrožena jer uvozi čak 80 odsto svojih potreba za naftom. Poskupelo bi i gorivo, a otežano bi radile fabrike kojima je nafta jedna od osnovnih sirovina za pokretanje proizvodnje.
Krediti bi mogli da poskupe - nesigurnost finansijskih tokova na svetskom nivou, slično kao kada se dogodila Svetska ekonomska kriza 2008, ponovo bi se odrazila i na finansijske usluge u Srbiji.
