Samuraj sa Drine
Ukoliko mislite da samuraji žive samo u dalekom Japanu niste u pravu. To potvrđuje primer Mladena Burazerovića (27) iz Loznice koji je jedini samuraj ne samo u lozničkom kraju i Srbiji, nego i na celom Balkanu, momka koji se pre nešto više od pola godine iz prestonice naše zemlje vratio u rodni kraj da ovde živi, radi i nastavlja da sledi bušido kodeks.
Ljubav prema istočnjačkim borilačkim veštinama usavršavao je od malih nogu i uspeo da dostigne takvu tehniku da danas on druge podučava, uvek imajući na umu vrednosti koje poštuje svaki pravi samuraj, bez obzira na to bio u senci Fudžija, ili na obali Drine.
Mladen je tokom raspusta u zavičaju kao devetogodišnjak počeo da otkriva tehnike borilačkih veština. Najpre je uz majstora džiju-džice, počasni osmi dan, svoga dedu Iliju Gajića, počeo da uči pokrete te borilačke veštine, a onda je nastavio da vežba aikido u Beogradu. Dok je odrastao u prestonici u sve to je uključio i karate, pa je u aikidu dostigao četvrti dan, najviše zvanje koje se dobija polaganjem, počasni četvrti u karateu, a u džiju-džici peti i zvanje šihana, odnosno učitelj učitelja.
Nije mu bilo dosta nego je završio Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu i Medicinski fakultet, pa je profesor fizičkog vaspitanja i sporta i specijalista strukovni fizioterapeut. Govori engleski, ruski i italijanski, a trenutno uči nemački jezik. Na sve to postao je i pravi samuraj što ne može biti svako.
- Na preporuku kapetan samuraja, majstora Alfonsa Toregrosa, iz Italije, postao sam samuraj. Njegov predlog da me promoviše razmotrila je Oružana samurajska borbena asocijacija. Samuraj osim borbenih veština mora imati i obrazovanje tako da sam u Japan poslao fakultetske diplome kao i majstorske iz borilačkih veština.
Proverili su sve to, ali i kakve su i kolike moje zasluge u širenju borilačkih veština u svetu. Predsednik Asocijacije Masaši Jokojama i Šigeo Omae, potpredsednik i bivši ministar odbrane Japana, prihvatili su dobijenu preporuku i u decembru 2016. sam postao samuraj. Inače, sertifikat nije trajan, mora se obnavljati svake godine tako da je to velika čast, ali i velika obaveza - priča Mladen.
Poslednjih nekoliko meseca samurajskim veštinama uči Lozničane u svom Daišin dođo klubu, gde im pokazuje daišin riju džiju-džice, metod koji je osmislio kao veštinu u kojoj su objedinjeni aikido, aiki-džiju-džicu i karate, i kenđucu - samurajsko mačevanje katanom, čuvenim mačem.
Seminari
On mora da ispunjava više uslova, zna sve sve što rade samuraji i poseduje samurajske veštine. Zahvaljujući dostignućima u borilačkim veštinama držao je više međunarodnih seminara u inostranstvu, a već nekoliko godina sarađuje sa italijanskim majstorima.
Kodeks ne zna za strah od smrti
Mladen objašnjava da samuraj mora biti kompletna ličnost i da osim borilaških veština poštuje nepisani bušido kodeks, u japanskoj tradiciji prisutan vekovima, odnosno da nikad, ni po koju cenu ne skrene sa puta ratnika. Ovi neustrašivi ratnici učeni su od detinjstva samodisciplini, odbacivali su materijalna dobra i bilo koji oblik straha, naročito od smrti.
Samuraj mora imati određene vrline - iskrenost, odnosno pravednost, uljudnost, čestitost, čast, hrabrost, dobrotu i lojalnost, a glavnih pet principa koje bušido zahteva su vernost prema gospodaru, ili ljubav prema domovini, skromnost, umerenost i otvorenost.
- Samuraj bilo gde da se nalazi, u svakom okruženju, uvek predstavlja sve samuraje i mora voditi računa o svom ponašanju. Tako sebi ne smem da dozvolim nekakav ispad, ili neko nedolično ponašanje koje nekada pokazuju moji vršnjaci - obrazlaže Mladen.
O svemu što je do sada postigao govori tako kao da to može svako, ali je sigurno, a to ne priča, da je u svoje obrazovanje i borilačke veštine uložio mnogo vremena, rada, truda, volje i ljubavi. Imao je upornost, istrajnost i zacrtane ciljeve koje je dostigao. Zato on nikako nije slučajno postao samuraj, jedini na Balkanu i to zvanje sasvim zasluženo nosi sledeći bušido kodeks.
