Solana: Glavnu ulogu u rešenju o KiM imaju Beograd i Priština, ne EU
"Nije na Evropskoj uniji da diktira uslove za rešenje pitanja Kosova, jasno je da će za bilo kakav sporazum po tom pitanju ključnu ulogu igrati lokalne vlasti", smatra bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Solana je na toj funkciji bio tokom bombardovanja Srbije 1999. godine.
- Radeći poslednjih nekoliko meseci sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači ubrzali su pregovore o ovom pitanju, sa ciljem da se postigne konačan, sveobuhvatan i pravnoobavezujući sporazum - objašnjava Solana svoj stav u tekstu na portalu Prodžekt sindikejt (Project syndicate) pod nazivom "Dobar podstrek za Balkan", prenosi u presklipingu UNMIK-a.
Kako napominje, i Beograd i Priština svesni su da ih "status kvo" skupo košta jer koči njihove težnje za članstvom u Evropskoj uniji i nameće veliki teret njihovim ekonomijama.
- U ovoj fazi dijaloga, ključno je da preovladaju oprez i umerenost. Zaostavština Vučića i Tačija zavisiće najvećim delom od njihove spremnosti da formulišu realistične predloge, koji su u skladu sa fundamentalnim vrednostima Evropske unije - navodi Solana.
Ovo je, prema njegovim rečima, prilika za obe strane da izvuku maksimum iz svojih pozicija i mudro delaju, po ugledu na vlade Grčke i Makedonije.
Kada je reč o sporu između Grčke i Makedonije, Solana uspelh dve vlade da postignu sporazum o promeni imena Makedonije karakteriše kao "nalet svežeg vazduha", a implikacije tog sporazma, po njegovom mišljenju, jasno se vide u tekstu referendumskog pitanja koje glasi "Da li podržavate članstvo u EU i NATO prihvatajući sporazum između Republike Makedonije i Republike Grčke".
On tvrdi da su makedonski premijer Zoran Zaev i njegov grčki kolega Aleksis Cipras pokazali "izuzetnu odvažnost i odgovoran način liderstva kako bi postigli ovaj sporazum".
- Obojica su morali da potroše veliki deo političkog kapitala suočavajući se sa unutrašnjim nacionalističkim snagama i nepoverenjem koje su širile opozicione stranke - navodi Solana.
Prema njegovom mišljenju, sada je vreme da se poberu plodovi napornog diplomatskog rada na Balkanskom poluostrvu, a bilo bi istovremeno ironično i zadovoljavajuće "videti region razoren etničkim sukobima i nacionalizmom kako gradi mostove u vreme kada toliko puno drugih grade zidove".
- Prespanski sporazum predstavlja održiv model rešavanja sporova i na drugim mestima zato što oličava holisticki pristup rešavanju sporova, zasnovan na obećanju o obostranoj koristi... Balkanu, i ne samo Balkanu, potreban je novi narativ zasnovan na pravim prioritetima naroda, a to je upravo ono što prespanski sporazum pruža - zaključuje Solana.
