"Vesti" u zadužbini Dragice i Tomislava Nikolića: Tragedija digla bogomolju
Već godinama unazad za Bajčetinu kod Kragujevca kola priča da je prepuna policije, te da je zbog kuće, ali i novosagrađene crkve bivšeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića celo mesto pretvoreno u tvrđavu i "zabranjen grad".
Ukoliko su dvoje staraca na traktoru - jedini putnici na koje smo naišli tokom polusatne vožnje, vešto kamuflirani pripadnici SAJ-a, tada bi ova priča mogla da ima nekog smisla. U stvarnosti, crkva i manastir koje je sagradio bivši predsednik, iako su jedni od najlepših srpskih svetinja, sa upečatljivim freskama urađenim u tehnici mozaika, uglavnom su prazni i vape ne samo za monaštvom, već i za gostima.
Manastir se nalazi na proplanku od 690 metara, okružen nešto višim vencem Gledićkih planina. Bajčetina je smeštena u netaknutoj brdskoj prirodi, a selo broji tek 13 duša, mahom staraca.
Jedna monahinja
Kuće su raštrkane na po par kilometara jedna od druge, a na oko kilometar i po vazdušnom linijom iz manastira se može videti krov vikendice bivšeg predsednika Nikolića. Ipak, teško biste pogodili da je to baš njegova kuća ukoliko vas neko na to ne uputi.
Nakon što je nikla crkva, odlukom SPC, od 27. maja prošle godine, čitav prostor je pretvoren u ženski manastir i zvanično je deo imovine Srpske pravoslavne crkve. Mati Irina (28) za sada je jedina monahinja koja dočekuje i ispraća.
- Najviše vernika dođe vikendom, uglavnom iz okolnih mesta da bi učestvovali na liturgiji, ali ih retko ima više od desetak. Naravno, ima i znatiželjnika, ali čak i većina Kragujevčana misli da manastir još nije završen, pa nam retko ko dođe - priča mati Irina.
O njenoj bezbednosti brinu Bog, meštani koji pomažu u održavanju manastirskog imanja, ali i veoma dobro urađen video-nadzor od ulazne kapije, pa preko svih delova manastira. Mati Irina sem dnevnih zaduženja oko održavanja gazdinstva, radi u plasteniku, brine o pčelama, ali i pravi brojanice i bavi se kaligrafijom. Za ovo poslednje, priča dok iznosi domaći med, a zatim i kafu, domaće kolače, ne ostane mnogo vremena.
- Deo kolača sam napravila ja, a deo Dragica. Zaista mi pomaže u svemu, jer mi je teško da postignem sva dnevna zaduženja. Nikolići su obično u Bajčetini za vikend i mada su finansirali izgradnju celog manastira veoma su skromni. Tomislav me uvek pita šta treba da se pomogne, a Dragica to čini u gotovo svim ženskim poslovima - veli ova monahinja i otkriva da supruga predsednika Nikolića često zajedno sa njom pravi brojanice koje se mogu kupiti u prodavnici koja je sada u samoj crkvi, a uskoro će biti izmeštena pored hrama.
Posetioci sem verskih znamenja, mogu kupiti i razne meleme na bazi lekovitog bilja, ali i domaću rakiju travaricu i to za svega 500 dinara.
- To je rakija koju peče Tomislav, a onda ja ubacim razne travke. Svi koji su je probali, tvrde da je odlična - priča mati Irina.
Jagnje označilo mesto
Otkriva i na koji način je odlučeno da crkva nikne baš na tom mestu.
- Nikolić je pet godina tražio mesto gde bi mogao da podigne crkvu. Prema narodnom predanju, crkva ili manastir se grade tamo gde dolaze ovce. Jedan od komšija ima tor sa 150 ovaca, a one su uvek dolazile na ovaj proplanak. Čak i kada je crkva počela da se gradi, jedna ovca se tu ojagnjila - priča ova monahinja.
Manastir i crkva čiju su izgradnju finansirali Dragica i Tomislav Nikolić patrijarh srpski, Irinej osveštao je 2017. Zidanje su od početka pratile kontroverze: od toga na koji način je finansirana, do toga da za života gradi sebi "crkvu pokajnicu".
Istina je sasvim drugačija. Tomislav Nikolić je ovu crkvu podigao za pokoj duše majci i bratu koji su u gotovo filmskoj priči 1966. tragično poginuli u istom danu, u razmaku od svega nekoliko minuta. Naime, te godine, u delu Kragujevca nazvanom Erdoglija, neka deca su puštala zmajeve. Pošto nisu imali kanap, letelicu su puštali zakačenu za žicu. U jednom trenutku zmaj se zakačio za dalekovod i struja je počela da trese dečaka.
Tomislavljev brat Branimir je prvi pritrčao u pomoć i pokušao da ga spase, ali i sam je počeo da se trese od visokog napona. Kada je to videla njihova majka brže bolje je pritrčala i pokušala da spase sina. Zajedno su nastradali, a samo zahvaljujući rođacima koji su zadržali Tomu, izbegnuta je još veća tragedija.
- Od tada je imao želju da sazida crkvu njima u čast. Kada su iskopani temelji, u njima se ojagnjila jedna ovca što je bio dodatan znak da je svetinja na pravom mestu - priča mati Irina.
Poziva da ponovo dođemo, ali da to ne bude zimi.
- Prošla zima je bila relativno blaga, ali meštani pričaju da su zime ovde kao i na svakoj drugoj planini veoma surove. Kažu da je dobro sve dok od smetova možemo da vidimo vrh kapije - smeje se.
Delići mošti Svetog Dimitrija
U Crkvi Svetog Dimitrija nalaze se i dve vredne ikone. Prva je ikona Svetog Dimitrija sa delićima njegovih moštiju - dar ruskog monaha kao zahvalnost što mu je Nikolić dao srpsko državljanstvo posle koga je mogao da ode na Hilandar. Druga je ikona Isusa Hrista koju je tadašnji predsednik Srbije dobio od ruskog partijarha Kirila.
- Kada je ovaj ruski monah saznao da je Sveti Dimitrije njegova slava, prekrstio se i rekao da je suđeno da ta njegova ikona ostane u ovoj crkvi - priča mati Irina.
Spomen na stradale mališane
Po preporuci predsednika Nikolića i njegove supruge, na svodu je urađena kompozicija posvećena stradalim kragujevačkim đacima iz Drugog svetskog rata, a pored nje dominiraju i likovi Sanje Milenković iz Varvarina, i Milice Rakić iz Batajnice, koje su bile žrtve NATO agresije 1999. godine, ali i Vukašina iz Klepaca, koji je žrtva ustaškog zločina u Jasenovcu.
Hram od milion evra
Hram je rađen u vizantijskom stilu, a unutrašnjosti crkve dominiraju mozaici koji su kombinacija venecijanskog stakla i prirodnog kamena.
Crkva, čija je vrednost procenjena na oko milion evra, izgrađena je u mermeru, vladičanski tron napravljen je od makedonskog kamena i zlatnog oniksa iz Arizone, a u mozaiku je oko 350 kvadrata. Za tu namenu je utrošeno čak 850.000 kockica, ukupne vrednosti oko 350.000 evra.
Prva svadba
U manastiru Svetog Dimitrija ove godine, 1. septembra je održano i prvo venčanje. Crkveno "da" jedno drugome su dali Milenkovići iz obližnjeg sela Dulene. Dejan je rođen i živeo u Nemačkoj sve do pre nekoliko godina kada je odlučio da se vrati u otadžbinu. Tu je pronašao i izabranicu svog srca.
Šest vekova Kamenca
Mati Irina je u ovaj manastir stigla iz drugog - Kamenac koji se nalazi u blizini, a zadužbina je Despota Stefana.
- Ove godine, na Malu Gospojinu, manastir Kamenac je proslavio 600 godina postojanja.
Irina se zamonašila u svojoj 15. godini, na polugođu sedmog razreda. Tek kada je prešla u ovaj manastir upoznala je lično Dragicu i Tomu i za njih ima samo reči hvale.
- Gospodin Nikolić i gospođa Dragica su predivni ljudi. Nemam reči da opišem njihovu privrženost hramu i veri - kaže Irina.
