Poslednje upozorenje Beogradu?

Nakon što je Srbija Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija podnela Rezoluciju kojom joj predlaže zaključak u vezi sa savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosmeta, usledile su burne reakcije Velike Britanije, Nemačke i SAD. Iako je tekst Rezolucije ocenjen kao "pomirljiv", pomenutim državama smeta upotreba reči "secesionizam", pa traže da je Srbija povuče.

Tekst Rezolucije koji je Srbija podnela u UN domaći stručnjaci uglavnom nazivaju "pomirljivim", ali i jedinim mogućim nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosmetu.

Međutim, i takav stav izazvao je veliko negodovanje zapadnih zemalja, pre svega Velike Britanije, SAD i Nemačke. Odgovor na pitanje da li Srbija ovim tekstom želi da prekroji mišljenje MSP-a, kupi još vremena ili bolje istrguje ulazak u EU, biće očigledan u narednih mesec dana.

Trenutno, prema rečima profesora međunarodnih odnosa na beogradnom Fakultetu političkih nauka dr Predraga Simića, moglo bi da dođe do otvorenog sukoba Beograda i zapadnih zemalja, što bi moglo da dovede do usporavanja ili čak blokade evropskih integracija Srbije.

- Posle stava MSP-a manevarski prostor je sužen i otuda pomirljiv tekst Rezolucije. Ipak, očigledno je da ju je Beograd sačinio bez podrške EU. Sam tekst uglavnom prihvata realnost nastalu nakon mišljenja MSP-a, ali za SAD, Veliku Britaniju i Nemačku je sporna reč - "secesionizam".

Srbija bi mogla da dođe u ozbiljan sukob sa EU ili njenim većim delom. To je dosta veliki rizik da se na zasedanju UN Srbija nađe na suprotnoj strani u odnosu na zapadne zemlje, ali i da istovremeno mora da obezbedi većinu za svoje stavove - kaže Simić.

Tekst nove rezolucije je pokušaj da se zaustavi proces novih priznanja nezavisnosti, ali je jasno da ne može da ga u potpunosti spreči.

Predrag Simić

- U toku je intenzivno diplomatsko nadmudrivanje. Srbija ima opciju da odustane od Rezolucije, a da zauzvrat traži od Brisela konkretno obećanje za prijem u EU, ili da ostane beskompromisna i da dođe do ozbiljnih komplikacija, i čak zaustavljanja evropskog puta Srbije.

Šta će biti, teško je reći, ali već imamo reakcije - prvo je usledila ponuda iz kabineta Hašima Tačija, a odmah zatim je najavljena poseta grčkih zvaničnika i Prištini i Beogradu - zaključuje Simić.
 

Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da Beograd koristeći reč "secesija" pokušava da kvalifikuje mišljenje MSP-a, odnosno da ga kroz raspravu u Skupštini UN zapravo promeni.

- Međutim, mislim da se Britanija, SAD i Nemačka ne protive zbog toga, već zato što one imaju drugačije viđenje MSP-a, a sadržinski on ne dovodi u pitanje status. S druge strane, Beograd poziva na nove statusne pregovore, a to je za zapadne države, uglavnom završena priča - kaže Janjić.

On dodaje da međusobno razmenjivanje kritika Srbije i članica EU jeste "komuniciranje", te da bi ono moglo da dovede do novog zajedničkog teksta Rezolucije.

- Srbija je preduhitrila sve i prva dala tekst Rezolucije, te se u prvoj varijanti može raditi na novoj rezoluciji, ali samo na osnovu predloženog dokumenta Beograda. Ne treba zaboraviti da bi reakcije SAD i EU mogle da budu i poslednje upozorenje. Odnosno, da bi one mogle da izađu sa rezolucijom kojom bi pozvale države UN da priznaju Kosovo.

Za to im je potrebno 97 glasova, i one bi to lako mogle da nakupe. Beograd bi trebalo da razmisli i o ovoj opciji i da, ako ima prostora, uđe u dijalog sa EU - kaže on.

Janjić smatra da je sada očigledno da Kosovo jeste uslov Srbije za priključivanje EU, kao i da sve ovo komplikuje odnos Brisela i Beograda.

U Rezoluciji koju je Srbija podnela UN navodi se da Generalna skupština prima na znanje mišljenje MSP-a, ali i da poziva strane da pronađu "uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu".