Neprofitabilne firme godinama na državnim jaslama: Gubitaši "pojeli" 300 vrtića
Poslednjih desetak godina Srbija godišnje troši na stotine miliona evra da bi izdržavala državna preduzeća koja konstantno beleže gubitke, umesto da taj novac preusmeri na ulaganja u nova preduzeća i zapošljavanje armije nezaposlenih.
Prema podacima Agencije za privredne registre, Koncern Farmakom rudnik Lece tokom 2017. godine ostvario je gubitak od skoro 21 milijardu dinara (177 miliona evra), čime je dospeo na prvo mesto liste gubitaša za prošlu godinu. Međutim, taj koncern i dalje nije najveći ukupni gubitaš. Ova nimalo laskava titula godinama je već u rukama Srbijagasa i EPS-a, čiji su ukupni gubici mere već milijardom evra.
Na listi 100 privrednih društava sa najvećim neto gubitkom nalazi se 28 preduzeća u stečaju, dok je na listi 10 rangiranih prema ukupnom gubitku, takođe, 28 društava u stečaju.
Ekonomista Saša Ranđelović svojevremeno je izjavio da bi građanima Srbije trebalo jasno predočiti da je za pokriće gubitaka samo jednog državnog preduzeća potrošeno onoliko novca koliko je dovoljno za obnovu dva najveća klinička centra u zemlji.
Mlađen Kovačević: Arčenje para
Država je godinama i na druge načine podržavala gubitaše i to uglavnom preuzimanjem dugova ili kreditnom podrškom koju ova preduzeća nikada nisu vratila. Većina ovih troškova podvodila se pod neto budžetske pozajmice. Država bi iz budžeta direktno ili češće preko Fonda za razvoj upućivala sredstva za pomoć gubitašima. Za period od 2012. do kraja 2016. godine ova stavka je dostigla 122 milijarde dinara ili nešto više od milijardu evra.
Ekonomista Mlađen Kovačević u izjavi za "Vesti" kaže da je na delu nedomaćinsko rasipanje novca, koje građane Srbije gura u bedu i još veće dugove.
- Za pokriće gubitaka Srbijagasa u prethodnim godinama potrošeno je toliko novca koliko je dovoljno za izgradnju 200 kilometara autoputa ili 300 vrtića - objasnio je tada Saša Ranđelović.
Kada je reč o ovogodišnjim podacima, koncern Farmakom iz Šapca je preduzeće koje se bavi eksploatacijom ruda, a stečajni postupak za to preduzeće započeo je u maju prošle godine i nije završen do kraja 2017. Tokom prošle godine kompanija je bila nelikvidna 156 dana.
Drugo mesto prema visini neto gubitka pripada JP Putevi Srbije, čiji je dug osam milijardi dinara (67 miliona evra), ali zauzima drugo mesto i na listi prema visini poslovne imovine i kapitalu. Prema obrazloženju, neto gubitak tog preduzeća dolazi iz redovnog poslovanja, jer prihodi pokrivaju samo 76 odsto rashoda. Inače, ti prihodi nisu bili dovoljni za pokriće dva osnovna rashoda za amortizaciju javnih puteva i usluge za redovno održavanje puta i sistema naplate putarina. Kako je rečeno u Agenciji za privredne registre, obrazloženje za takvo stanje JP Putevi Srbije je to što se putarina kao najznačajniji prihod naplaćuje na oko 648 kilometara auto-puteva, a da preduzeće ima obavezu da održava i razvija putnu mrežu od 14.161 kilometar državnih puteva.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, u izjavi za "Vesti" kaže da država na godišnjem nivou izdvaja oko 300 miliona evra.
- Najveća greška države je što se upušta u subvencionisanje državnih gubitaša. Doduše, na listi ima i privatnih firmi, ali je činjenica da država godinama daje ozbiljne finansijske injekcije gubitašima i to sve iz budžeta, odnosno od narodnih para - ističe Pavlović.
Primera radi, u 2015. godini izdvojeno je oko 250 miliona evra za subvencionisanje propalih državnih gubitaša, što je čak 15 puta više nego što se izdvaja za učenički i studentski standarad.
Simpo na listi
Na listi kompanija sa najvećim neto gubitkom u 2017. godini nalaze se i Simpo iz Vranja, čiji je dug sedam milijardi dinara (59 miliona evra), Merkator S iz Novog Sada koji duguje blizu sedam milijardi dinara (59 miliona evra) i Sojaprotein iz Bečeja čiji je dug 6,5 milijardi dinara (oko 55 miliona evra).
