Ko povlači crvene linije za Srbiju i Kosovo?
"Delimično nesaglasni tonovi Nemačke i SAD o načinima rešavanja spora Kosova i Srbije, mogu prolongirati, ali ne ugrožavaju njihov pregovarački proces koji se vodi pod okriljem Evropske unije", kaže Pavle Jevremović, bivši ambasador Srbije u UN i dugogodišnji diplomata u razgovoru za RSE.
- Pregovarački proces može da bude usporen, ali nema alternative i on će se održati, jer to je, u krajnjem slučaju interes svih, a pre svega Prištine i Beograda. A protiv dijaloga ne mogu biti ni veliki - niti su ikada bili, razume se - tvrdi Jevremović.
Američki zvaničnik, koji je poslednji u nizu govorio o sporu Kosova i Srbije, bio je senator Ron Džonson. On je stavom "Nemačka ima crvene linije, Sjedinjene Države ne" podsetio na različita gledišta međunarodnih partnera.
- Kakvo god da bude rešenje spora između Kosova i Srbije, bila to i promena granica, neće izazvati šire potrese - ukoliko to velike sile ne budu dozvolile. Zapadna alijansa je naravno jedna velika i jaka stvar. Ali Tramp je pokazao da drugačije razmišlja i, koliko god to bio jedan skandal svima da prihvate, počinje sa tim iskustvom da se živi - tvrdi bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović.
Koncept nepromenjivosti granica koji veliki deo međunarodne zajednice, u prvom redu Nemačka i Velika Britanija garantuju i štite našao se na testu - pošto su SAD, najmoćnija svetska sila, iskazale razumevanje za korekcije - pod uslovom da to bude sporazum strana u sporu.
Pročitajte još:
* Server o Kosovu: Merkelova je jasno rekla NE, a Amerikanci...
* Britanski mediji otkrivaju: Amerika ima nova dva principa za Kosovo
- Kod Nemačke su se do te mere politika i društvo saživele sa svešću da od Amerike ne sme da se udaljava, da Tramp sigurno ima još prostora za jednostrane manevre, a da to bliski odnos sa Nemačkom ne ugrozi - kaže Božinović.
On prelivanje primene koncepta promene granica na druga trusna područja poput BiH ili Ukrajine ne vidi kao presudnog uzročnika narušavanja stabilnosti u međunarodnim okvirima, ali bi se, veruje, negativno odrazilo na obične građane koje, kako ističe, direktno pogađa.
- Nisam video da bi njihova prava i perspektive, a bez perspektive oni prosto ne mogu živeti, bili poboljšani. Bilo bi dobro, recimo, da se Srbija i Kosovo međusobno priznaju, uspostave prijateljske odnose i da to onda bude neki opšti ambijent koji pospešuje osećaj sigurnosti tih ljudi - pre svega manjina na Kosovu - smatra Milovan Božinović.
Na kraju, kako navodi Pavle Jevremović, potpuno je logično očekivati da će - ukoliko za to bude bilo nekakve preke potrebe, Nemačka i SAD približiti stavove do mere koja bi stopirala potencijalne nestabilnosti na Zapadnom Balkanu.
- Nemačka i dalje ostaje ključni partner SAD u Evropi - s obzirom na približavanje Bregzita - kaže Jevremović.
Koncept promene granica u javnosti su promovisali predsednici Srbije i Kosova i glavni pregovarači dve strane u briselskom procesu Aleksandar Vučić i Hašim Tači, dovodeći to pitanje, koje je godinama unazad bilo isključeno u fokus procesa normalizacije odnosa dve strane.
