Rad na crno tera u smrt
Leto je vreme kada cvetaju građevinski radovi, zida se na sve strane, ali nažalost u Beogradu na gradilištima sve više stradaju radnici. Građevinski radnik T. S. (42) preminuo je od posledica pada sa građevine u Novom Beogradu, gde je radio na crno.
To je treći smrtni slučaj u glavnom gradu u poslednjih desetak dana. Radnik je pao sa skele u petak oko 14 časova, sa građevine u Bulevaru Milutina Milankovića broj 9. T. S. je radio na unutrašnjem mašinskom malterisanju, a nakon pada sa građevine, čak ni nadljudski napori lekara da mu pomognu nisu urodili plodom.
Kako prenosi "Blic", iz Inspekcije rada su rekli da će na lice mesta izaći tek u ponedeljak. Da podsetimo, radnik Nebojša Turović nastradao je 29. avgusta na gradilištu u Ulici kneza Miloša, kada se na njega obrušio zid zgrade. Na svom radnom mestu život je izgubio i Zoran Anastasijević (41) iz Surdulice dok je radio na uvođenju kablovske televizije u jednoj porodičnoj kući.
Kako za "Vesti" kaže Goran Rodić, građevinski stručnjak, na gradilištima u Srbiji vlada haotična situacija.
- Veliki broj građevinskih firmi za cilj ima samo profit, a o kvalitetu radova, kao i o bezbednosti radnika niko ne razmišlja - navodi Rodić.
Prema njegovim rečima, nije dovoljno da inspekcija izađe na lice mesta i gleda da li radnici imaju šlem i rukavice, nego treba da proveri koja firma je izvođač, koja podizvođač, da li su svi radnici prijavljeni i osigurani, kakav je kvalitet radova.
- Još 2015. godine je usvojen zakon po kome svako ko radi bez građevinske dozvole čini krivično delo. Prošlo je skoro tri godine od tada, ali nažalost situacija na gradilištima je ista - kaže Rodić.
Visoke kazne
- Zbog lošeg rada inspekcije najviše gube firme koje legalno rade, budžet i naravno radnici koji rade neprijavljeni. Crno tržište u građevinskoj struci je vrlo opasno i sve dok se tome ne stane u kraj radnici će ginuti, a zgrade i mostovi se zbog nekvalitetnog rada obrušavao - kaže naš sagovornik.
Novčane kazne za "rad na crno" su visoke i kreću se od 800.000 do dva miliona dinara, a inspektori rada su u prvih sedam meseci zatekli kod poslodavaca 10.258 radnika bez ugovora koji su nakon intervencije inspektora zaposlili 8.663 radnika, što je 84 procenta.
